„Last minit” ponude kao kompenzacija skupoći

Svakodnevno smo svedoci žalbi onih koji su već iskusili čari odmora i Mediterana ovog leta i kuknjave na pomahnitale cene u letnjim odmoraškim destinacijama širom Sredozemlja. Od Španije pa sve, do možda i najskuplje Hrvatske, u ovom galamatijasu ponuda i potpunom neskladu cena u odnosu na prošlu godinu.

Vesti koje stižu preko društvenih mreža, za one koji bi da se iz vrućine upute na morsku obalu, u ipak podnošljiviju toplotu, dok procesuiraju cene ležaljki koje se kreću od 20 pa sve do neverovatnih 200 evra na dan, deluju nestvarno i utišavaju želju za odmorom na plažama Jadranskog, Jonskog, Egejskog ili nekog drugog mora.

Potražili smo stručnjake da nam pojasne poskupljenja, sad u jeku godišnjih odmora i daju sliku, kako teče ovogodišnja turistička sezona. 

Aleksandar Seničić iskusni turistički stručnjak, direktor Jute, Nacionalne asocijacije turističkih agencija  je bio precizan i direktan:

– Sezona teče normalno uz uobičajene probleme vezano za požare koji su aktuelni u Grčkoj. Lokalizovani su svi požari a mi nismo imali većih problema vezano sa evakuacijama ili vraćanjem ljudi. Daleko je manji broj žalbi nego ranijih godina, nemamo velika kašnjenja kad je reč o čarter avionima. Problema ima kod redovnih linija i kod većih kompanija od „Er Srbije”. Nema u najavi situacija koji mogu da okrenu „na loše” i nadamo se da će tako ostati do kraja – započeo je Seničić za „Politiku on lajn”.

–Ono što nije normalno, je što smo očekivali veće interesovanje, nasuprot, daleko je manje odlazaka na letovanje. Postojale su procene da će biti do 10 odsto manje prodatih aranžmana na nekoj od nama bliskih holidej destinacija, ali čini se da ćemo do kraja sezone stići i do 15 – 20 odsto manje rezervacija.

Visoke cene, krize,  ratovi...

–Mnogo je razloga,–nastavio je Seničić,– to smo već puno puta pričali, a svakako da su jedan od mnogih visoke cene. Prosto, takva je situacija u svetu, krize energije, ratovi, visoke cene hrane. Govorimo o uobičajenim i najpopularnijim kod nas, mediteranskim destinacijama. Pogotovu pričamo o aranžamanima sa avionskim prevozom, jer su poskupele cene avio karata, koje  utiču ukupno na cenu čitavog paketa. 

Sa druge strane, društveno političke okolnosti u zemlji su takve da to definitivno utiče na planove ljudi koji bi da idu na more. Utiču i u ekonomskom smislu, obzirom da imamo deo ciljne grupe koji idu preko agencija. To su profesori, nastavnici, koji su ostali bez nekih prihoda, što definitivno utiče na promet.

I treće je ono što smo pominjali, jer do skoro nismo znali kako će izgledati upis na fakultete i srednje škole, što takođe utiče na jedan značajan broj ljudi vezano za obaveze u toku letnje sezone.

–Sa te strane ne možemo da budemo zadovoljni, a opet smanjeni obim koji imamo je i taj što su agencije, računajući na prošlu godinu, koja je bila jako dobra, povećali kapacitete zakupa, aviona i kod apartmanskog smeštaja i očigledno je mnogo veća ponuda na tržištu nego što je tražnja. Što takođe uslovljava probleme, koji su dobri za putnike, jer se pojavljuje znatno veći broj ponuda u „last minitu”, za one koji su čekali te zadnje ponude. Sa druge strane, to je problematično sa stanovišta rada agencija.

 Grčka  doživela najveći pad 

–Najveći pad putovanja srpskih turista je doživela Grčka,– nastavio je Seničić,– jer ima najviše zakupljenih kapaciteta, potom sve avio destinacije, pre svega Turska, pa čak Egipat i Tunis ali u znatno manjem obimu, jer nisu previše podizali cene. Svakako i Crna Gora, gde je oko deset odsto smanjena tražnja, za Hrvatsku nemamo brojke jer su uglavnom individualni putnici  u pitanju koji ne putuju mnogo preko agencija. Bugarska je takođe 10–15 odsto manja nego prošle godine, a Španja i Italija po broju mesta na avionima, procenjujemo da je 5–7 odsto manji broj putnika. Tu i nema tako velike ponude pa onda ne možemo ni da uporedimo–.

Kakav je uticaj platforme „Buking” na smanjenu potražnju ove sezone?

–Sigurno da je jedan deo ljudi odlučio da putuje individualno, baš preko „Bukinga”. Ali, ove godine je „Buking”, poredeći cene smeštaja u Grčkoj ili Turskoj jer smo radili uporednu analizu, apartmanskih kuća i hotela u zakupu agencija i prodajnim cenama agencija i „Bukinga” je u proseku skuplji 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Očigledno se i tamo neke okolnosti menjaju.

–Čini se da je procenat koji uzimaju vlasnicima smeštaja za reklamu daleko veći i onda vlasnici „zidaju cene”. To je bar ono što su nam pokazali u Grčkoj. „Buking je povećao svoje provizije u odnosu na vlasnike oko 20 odsto i da je to razlog višim cenama. Sa druge strane „Buking” je odustao u velikom broju kuća od onih lagodnih stvari za putnika a to je da može da se odustane i dva –tri dana pre početka zakupa, bez ikakvih troškova. Najčešće je to sada u sezoni od 14 do sedam dana, kao i u agencijama. S tim što je kod agencija ako odustanete 14 dana od puta imate 50 odsto povraćaj a kod „Bukinga” je sada sve što ste rezervisali morate da platite–.

 Postoje druge, interne platforme za Grčko ili Tursko tržište, dosta povoljne, koje nude i širi izbor smeštaja, pa pretpostavljam da je jedan deo ljudi možda odlučio i da na taj način putuje.

 Ono što je meni lični utisak, a vratio sam se pre dva tri dana iz Grčke, je da je daleko manje ljudi na putu i na graničnim prelazima i to je uočljivo, mislim pre svega na individualne putnike.  Više od 70 posto ljudi sa kojima smo razgovarali nisu predugo čekali, jer znači da je i manje ljudi koji individualno manje putuju, tu su i ove ekstremne, temeperature–

 Koliko je to u brojkama manje turista, na koliko će se Grčka zaustaviti do kraja sezone?

 –Najviše do 900 hiljada srpskih turista je procena da će otići u Grčku. Prošle godine smo imali nešto oko milion i 100 hiljada, a na agencije otpada oko  70 –75 odsto putnika, ostalo su individualna putovanja.

 Može li septembar da „izvuče” sezonu?

 –Teško, ali može da pokrije neke gubitke iz tekuće sezone. Drastično su manje cene u predsezoni i post sezoni i do tri puta, tako da putnici sve više koriste i da odu dva puta umesto jednom na letovanje. Prepoznaju to ljudi i koriste, pa se odlučuju da idu dva puta, krajem maja ili početkom juna ili krajem avgusta i čitavog septembra. Sigurno će se popraviti barem taj finansijski aspekt ali da da „izvade” sezonu plašim se da neće moći.

Šta je sa putnicima agencije „Mitos” koja je  propala?

 „Mitos” nije bila naša članica i ušla je u problem, procedura traje. Tu gde je agencija bila subagent tu nema problema, ljudi će putovati jer su organizatori u obavezi da organizuju ta putovanja, ali za one koji su uplatili hotele preko Mitosa, prosek oko1.000 evra, koliko znam u pitanju je 70 putnika, dakle okvirno duguju još oko 70 hiljada evra. Polisa osiguranja, koliko znam je 50 hiljada, putnici će dobiti nekih 80 posto od uplaćeng novca, ali ta procedura traje i trajaće još neko vreme–rekao je nas kraju Aleksandar Seničić

  Tunis odoleva skupoći drugih destinacija

A kako protiče sezona iz ugla turoperatora koji se bave u Srbiji omiljenom destinacijom gde je ranijih godina iz čitave zemlje odlazilo i po 50 hiljada gostiju objasnio je mladi stručnjak Đorđe Šibalić iz Sanlajna i dao podatke direktno sa tržišta

 –Sezona je krenula jako dobro – rani buking, nakon završetka ranog bukinga  došlo je do malog zatišja, što je i normalno, ali je kako smo ušli u sezonu vratio se na potražnju koju smo imali.

 –Mi smo zapravo specijalizovani za Tunis, koji je jako popularan kod nas u Srbiji, mislim i zato što generalno nismo menjali cene hotelskog smeštaja, osim povećanja cene avio karata. Za Tunis imamo novu destinaciju, a to je ostrvo Đerba, koje radimo čitave sezone i postoji direktna avio linija Beograd –Đerba.

Uvek je teže, naravno uspostaviti novu destinaciju, jer ljudi nisu upoznati, a i hoteli su možda malo na višem nivou lusuza (četiri i pet zvezdica) i samim tim skuplji od severa, jer tu ima hotelskih lanaca koji imaju malo „ jače” cene. Na Đerbi uglavnom letuju iz zapadne Evrope –Francuzi, Nemci i prosto oni diktiraju i cene. Hoteli su višeg ranga i to uslovljava i da Đerba koju još zovu „Karibi– Mediterana” ima za nijansu više cene.

Ima više hotela pet zvezdica a jako malo (samo jedan u ponudi) sa tri zvezdice. Najpopularniji deo Đerbe je severoistok, gde su najslikanije čuvene plaže sa tirkiznom bojom mora i belim peskom ,gde se nalaze hoteli duž čitave te „karipske biserne obale”.

 Kako radimo letove i za nešto severniji Monastir, pored Đerbe imamo i program „Najlepše plaže Tunisa”, koji se sastoji iz dve destinacije. Sedam dana  se leti na aerodrom Monastir, na severu, gde provode u mestu, kažu možda i najlepših plaža Mediterana u Mahdiji a potom transferom se „spuste”na jug, do ostrva Đerbe i provedu još sedam dana na ovom, kažu, magičnom ostrvu. Od samog početka krajem maja, taj program je zaista uspešan i veoma popularan kod nas. Očekujemo ka finišu sezone da će ponovo biti mesta za ovu predivnu kombinaciju najlepših plaža i da će turisti iz Srbije rado odlaziti u Tunis kao ranijih godina– rekao je na kraju Đorđe Šibalić.

 A. Seničić: Potrebna edukacija agencija

Moraćemo da radimo na edukaciji agencija, na boljim statističkim procenama i drugim pokazateljima. Da ih podučimo kako i na koji način da ulaze u pripremu sezone, jer se čini da su se ove godine previše raširili i kad je reč o broju i količini kapaciteta.

 Naše tržište je limitiranioza Grčku na primer, na milion i sto hiljada putnika, neće biti milion i trista hiljada. Ne možemo da računamo da će svake godine da raste 10 posto, nemoguće je da 200 agencija uzme po 50 kreveta više, u pet– šest smena to je 100 hiljada ljudi više od mogućnosti, to je nemoguće, prosto tržište ne trpi.

Postoje statistike koje nam govore tačno kako varira maksimum– optimum i ljudi moraju da se prilagođavaju. Naravno, neke agencije prestaju da rade, neke nastavljaju sa većim kapacitetima. Može da se desi povećanje od pet do sedam posto a ne može povećanje od 20 posto, to je nemoguće. To dovodi do ogromnog broja ponuda koji nemaju tražnju, onda spuštaju cene i dolazimo u situaciju da agencija radi ispod cene koštanja što može da prouzrokuje loše situacije za putnike i za agencije.

Đerba–„Karibi Mediterana”

Đerba nije samo klasična odmoraška hotelska destinacija. Mnogo sjajnih izleta nudi ostrvo Đerba koja je odnedavno pod zaštitom UNESKA što samo po sebi daje dodatnu draž i mami  da se poseti to ostrvo, sa starim tvrđavama, istorijskim lokalitetima iz rimskih vremena.

Osnove stvari koje tamo treba obići; selo Gelala– selo grnčara, jer sva ponuda grnčarije po turističkim mestima u Tunisu većinom dolazi iz Gelale. Najveća sinagoga na severu Afrike nalazi se na Đerbi –EL Griba. Potom, selo – Đerba Hut, pravi je mamac za turiste iz čitavog sveta. Postalo je poznato kada je Žan Mišel Baskijat, legendarni umetnik uličnih murala okupio 100 najvećih majstori murala iz čitavog sveta i oni su u fantastičnom nadahnuću oslikali čitavo selo–. 

 Glavni grad Đerbe– Haum suk je atrakcija sa starim zanatima, radionicama tepiha koji se tkaju i prodaju odmah tu kraj razboja, kao i čuvena farma krokodila gde je svakog trenutka 300–400 krokodila a prava atrakcija je u vreme hranjenja. Tu je i muzej ostrva Đerba, koji prikazuje život na ostrvu, istorijat, način gradnje, potom farma kornjača i još mnogo toga.