Pozorište kao porodična tradicija

Šabac – Prvak Šabačkog pozorišta Mladen Ognjanović obeležio je ovih dana 35 godina umetničkog rada – premijerom predstave "Ključ". Ognjanović je više puta nagrađivan na festivalima "Joakim Vujić" u Kragujevcu, "Ljubiša Jovanović" u Šapcu, Nušićevim danima u Smederevu... Dobio je i "Brkove Zorana Radmilovića" u Zaječaru, "Ćurana" na Danima komedije u Jagodini, ali ističe da mu je najveća nagrada što radi ono što najviše voli.

Na daske koje život znače Mlađa (kako ga Šapčani iz milošte zovu) stao je u najranijem detinjstvu. Potiče iz umetničke porodice: otac Aleksandar, poznati reditelj, jedan je od osnivača Beogradskog dramskog pozorišta, majka Zagorka Isaković, takođe velika srpska glumica, radila je u Narodnom pozorištu u Beogradu, a istim pozivom bavila se i sestra Ognjanka.  

– Već sa pet godina dobio sam dve rečenice u predstavi koju je režirao moj otac. U osmoj sam igrao glavnu ulogu u "Mraku na vrhu stepenica", u režiji Bogdana Jerkovića, a partnerka mi je bila moja majka. Potom su došli "Kekec", "Ivica i Marica"... – priča nam u kratkim crtama svoju umetničku i životnu priču Ognjanović.  

Mlađa ne krije da je u početku nosio teret poznatih roditelja i da su Šapčani govorili: "Eno ga Acin i Zagin sin". Ali, porodični zanat postao je i njegov svet. Seća se kako je skriven u uglu pozorišta čekao da se završe prepodnevne probe i portiri zaključaju vrata i odu, a onda se penjao na pozornicu... Problem je, potom, bio kako da izađe, a da ne bude viđen. Iskradao se kroz mrak, uoči popodnevne probe, kada je zgrada ponovo otvarana.  

– Prvi aplauz, ali po obrazu, dobio sam u prostoriji koja je sada probna sala Šabačkog pozorišta. U to vreme na ovom mestu se nalazila naša soba, a između proba glumci su se zabavljali igranjem karata. Mi, deca, trčkarali smo ispred pozorišta. U jednom trenutku meni je palo na pamet kako da nas "zabavim". Upao sam u sobu i panično rekao jednoj glumici: "Tetka Miro, vaša ćerka Olgica je podletela pod kola!" – prepričava i ovaj neslavan događaj Mlađa.  

Odrasli su skočili, nastala je vriska... Kada je video na šta je sve izašlo, Mlađa je otvorio vrata, a Olgica je ušla i širom razvukla usta u osmeh. Mlađa kaže da je prvi put osetio šta to stvarno znači dramska pauza. Zatim je prišla majka i opalila mu šamarčinu, od koje mu je danima zvonilo u ušima.  

– Predstavom "Ključ" obeležio sam tri i po decenije umetničkog rada, ali sam na sceni punih 50 godina. Najdraže su mi uloge iz predstava "Gimnastika za dva cvancika", "Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi", rola Kočkarjova u Gogoljevoj "Ženidbi", kapetana Ivilića u "Buzdovanu", Alekse u Sterijinoj "Laži i paralaži"... – nabraja Mlađa uloge, a predstava je bilo bar nekoliko stotina.  

Igrao je Mladen – Mlađa Ognjanović i u dva beogradska teatra – "Boško Buha" i "Pinokio", gde je takođe nagrađivan. Ali kada se zavesa spusti, on je običan čovek. Kako sam za sebe kaže – veseljak neozbiljan... Voli najobičnije stvari. Jeste da je glumio sa najvećim imenima srpske i jugoslovenske pozorišne scene i obišao čitavu Evropu, ali su mu prijatelji i stolari i automehaničari.