Odbrana srpskog jezika

Godišnja skupština Udruženja književnika Srbije, koja je održana juče u zgradiopštine Stari grad, počela je minutom ćutanja kojim je odata pošta preminulim članovima između dve skupštine. Na skupštini se raspravljalo o statusu UKS-a i „Književnih novina”, socijalnom statusu pisaca i dodeli priznanja za vrhunski doprinos, položaju knjige i zakonima koje bi trebalo doneti.

Zanimljiva rasprava vođena je i oko zaštite beogradske „Prosvete” u predstojećoj privatizaciji, sudbini lista za decu „Zmaj” i – odbrani srpskog jezika i pisma. U Knez Mihailovoj, rečeno je, nema natpisa na srpskom jeziku i ćirilici. A u Ustavu lepo piše da je službeni jezik – srpski, a pismo – ćirilica. Biće osnovana, odlučeno je, komisija koja će se ozbiljno pozabaviti ovim problemom.

Uz napomenu da situacija u kojoj radi i opstaje UKS nije manje paradoksalna od naše opšte situacije, Srba Ignjatović, predsednik UKS-a, ukazao je na loše veze sa podružnicama u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Kada je Republika Srpska u pitanju, dobra je saradnja sa Bijeljinom i Istočnim Sarajevom, ali ne i sa Banjalukom. Ponekad se bolje sarađuje sa podružnicama u svetu, nega sa ovim iz najbližeg okruženja. Poseban problem je odnos sa novonastalim udruženjem – Srpskim književnim društvom oko podele prostorija. U godini kada „Književne novine” obeležavaju šest decenija izlaženja, preti im izbacivanje iz njihovih prostorija u kojima su decenijama.

Posle nekadašnjeg partijskog jednoumlja, naglasio je Ignjatović, došli smo do višepartijskog sistema koji je, u uslovima tranzicije, nametnuo igre partijskih kultura i (ne)kulturnih monopola.

Mićo Cvijetić, glavni i odgovorni urednik „Književnih novina”, rekao je da je ovaj list od Ministarstva kulture dobio samo petsto hiljada dinara, što je jedva dovoljno za štampanje tri-četiri broja. On smatra da se više ne može ćutati i da o problemima treba jasno i glasno progovoriti. Sličnog mišljenja je i Adam Puslojić, koji je predložio da se izradi dokument o, kako je rekao, unižavanju srpske kulture, knjige i umetnosti uopšte. I Miloje Popović kaže da treba „podići glas” i da čuvena Tribina Francuska 7, koja je nekada bila glasovito mesto gde se raspravljalo i o važnim društvenim pitanjima, sada se bavi samo novim knjigama.

Ivan Gađanski smatra da postupak za dodelu priznanja za vrhunski doprinos (takozvane nacionalne penzije) nije bio u skladu sa zakonom i da ga treba ponoviti. U komisiji, što je nedopustivo, nije bilo predstavnika UKS-a. Jedan od zaključaka Skupštine UKS-a je da i u ovoj komisiji, i svim ostalim u kojima se odlučuje o raspodeli sredstava, moraju da budu i predstavnici UKS-a. Za člana u komisiji koja odlučuje o priznanjima za vrhunski doprinos, čiji se konkurs očekuje, predložen je Zoran Milisavljević.

UKS je reagovao na privatizaciju Nolita, „Rada”, „Filipa Višnjića” i beogradske „Prosvete”. Skupština se zalaže za „opstanak i pouzdanu budućnost” ove izdavačke kuće. Ugrožena je i Kuća Đure Jakšića u Skadarliji. Tamo odavno nema književnih programa. Kako je u obnavljanju kuće učestvovala i Fondacija UKS-a, pisci traže da odlučuju o kući znamenitog srpskog pesnika. Zaključeno je takođe da se sve učini kako bi se obnovilo izlaženje časopisa za decu „Zmaj”.

U svečanom delu skupštine, povelje za životno delo uručene su: Slobodanu Ž. Markoviću, Miroslavu Egeriću, Vuku Krnjeviću, Dobrivoju Jevtiću i Dimitriju Nikolajeviću, a nagrada „Milan Rakić” Goranu Đorđeviću i Miroslavu Todoroviću.

-----------------------------------------------------------

Nagrada za putopis

Srba Ignjatović je rekao da su dobro sarađivali sa Ministarstvom za dijasporu na mnogobrojnim tribinama i pri dodeli nagrada „Arsenije Čarnojević” i „Stiv Tešić” i da je dogovoreno da se zajedničkim snagama ustanovi nova književna nagrada za putopisno delo „Momčilo Moma Dimić”, u znak sećanja na nedavno preminulog književnika.