Preokret po Radomiru Antiću

Srpska fudbalska reprezentacija je 2008. završila na 30. mestu Fifine rang liste. Predvođena dvojicom selektora u godini na izmaku odigrala je 11 utakmica i ostvarila negativan bilans: četiri pobede, pet poraza i dva remija, uz pozitivnu gol-razliku 19:13. Najubedljiviji trijumf zabeležila je 19. novembra kada je na stadionu Partizana deklasirala Bugarsku s 6:1, dok je najteži poraz doživela 26. marta od Ukrajine u Kijevu s 2:0.

U fudbalskim analima ova prestupna godina ostaće upisana s dva različita i po trajanju nejednaka perioda. Prvi, pod vođstvom Miroslava Đukića, trajao je do 20. avgusta. U tom intervalu srpski reprezentativci odigrali su pet prijateljskih utakmica i ni jedanput se nisu radovali. Igrali su samo dva puta nerešeno i to s Makedonijom i Irskom. Oba susreta završena su sa 1:1, a u oba je naša selekcija imala vođstvo. Irci su u Dablinu golom u poslednjem minutu uspeli da izbegnu poraz na debiju selektora Đovanija Trapatonija. Pored neuspeha u Kijevu pretrpljeni su i porazi u Burghauzenu od Rusije i Gelzenkirhenu od Nemačke sa po 2:1. Takozvana „mini turneja” po Irskoj i Nemačkoj našim igračima značila je kraj neuspešne sezone, dok su Nemci i Rusi bili na pripremama za Evropsko prvenstvo u Austriji i Švajcarskoj na kome su zauzeli drugo i treće mesto.

Po povratku iz Nemačke selektoru Đukiću opasno se „drmala” fotelja, jer je odmah po izboru novih čelnika FSS bilo jasno da nisu zadovoljni i da traže drugog selektora. Elem, desilo se da je „čašu žuči” prelio rezultat olimpijske reprezentacije u Pekingu (Australija 1:1, Obala Slonovače 2:4 i Argentina 0:2), koja je među 16 selekcija takmičenje završila na 12. mestu, kao najslabija u „A” grupi. Istina je da sa Đukićem nije bilo pobede, ali se mora istaći da trener, koji je 2007. sa mladom reprezentacijom osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Holandiji, od početka nije imao odgovarajuću podršku Saveza, što je kulminiralo nesporazumima sa čelnicima FSS na Olimpijskim igrama, tako da su mnogi jedva dočekali njegovu smenu. Kuriozitet je da Đukić nijednom nije vodio „A” reprezentaciju u takmičarskoj utakmici.

Samo 16 dana pre prvog susreta na mundijalskom putu ka „crnom kontinentu” Izvršni odbor FSS smenio je Miroslava Đukića i za novog selektora postavio Radomira Antića. Iskusni stručnjak je prihvatio „vruć krompir” posle dve decenije rada u zemlji vladajućeg evropskog prvaka. Dočekan je kao spasilac broda koji je davno počeo da tone, mada je bilo i onih, doduše u manjini, koji su bili skeptični, pravdajući se podatkom da skoro četiri godine nije imao angažman. Međutim, Antić je za manje od tri meseca pokazao zašto je na Iberijskom poluostrvu cenjen, a u Srbiji dugo priželjkivan njegov povratak. I bez čarobnog štapića, sa jasno iskazanim autoritetom, namerama, strategijom i vizijom, obećao je rad, red i disciplinu i latio se teškog posla da popravi atmosferu i da povrati kult reprezentacije. Pri tome, pronašao je svakom igraču pravo mesto u timu i dao mu odgovarajuću ulogu i značaj.

A, krenulo je s teško izvojevanom septembarskom pobedom protiv Farskih Ostrva na našem najvećem stadionu sa 2:0 (gosti dali autogol, a Žigić potvrdio bodove pogotkom tek u 88. minutu). Zatim je usledio jedini takmičarski poraz u Sen Deniju od Francuske 1:2. Iskusni stručnjak nije „sipao” drvlje i kamenje na svoje izabranike, već je još više zasukao rukave, a rezultati rada postali su vidljivi već u narednom, oktobarskom dvomeču. Prvo je kod kuće taktički odličnom igrom nadigrana Litvanija s 3:0, a zatim je na briljantan način „razbijena” i Austrija u Beču s 3:1. Mnogi su tada zažalili što je meč s Rumunijom tek u martu.

Šlag na tortu stavljen je 19. novembra, kada je u meču koji je iskorišćen kao oproštaj našeg rekordera Sava Miloševića od nacionalnog tima, potučena Bugarska s 6:1. Priča se da su čelnici komšija i državni i fudbalski s nevericom molili u poluvremenu (bilo je 4:1) da naši u drugom delu „smanje gas”.

Godina je završena minimalnim porazom 1:0 u prijateljskom susretu s Poljskom u Kunduu predgrađu Antalije, koji je selektor iskoristio da proveri mlađe fudbalere, članove domaćih klubova, od kojih je čak 11 debitovalo u reprezentativnom dresu.

Dakle, u 2008. započet je mukotrpan posao i stvorena osnova (prvo mesto u Sedmoj grupi) za uspešan nastavak kvalifikacija, a prikazane igre u poslednjim mečevima jačaju nadu da će Srbija prvi put samostalno zaigrati Svetskom šampionatu, koji će se prvi put održati na tlu Afrike.

Đ. Smiljanić

----------------------------------------------------

Čak 51 reprezentativac

U dresu nacionalnog tima ove godine igrao je 51 fudbaler – 32 u timu Miroslava Đukića, 40 pod vođstvom Radomira Antića, a obojica selektora imala su poverenje u 21 igrača.

Najviše utakmica – po devet – odigrali su Vidić i Janković. Ivanović i Kuzmanović su igrali po osam puta, Stojković, Rukavina, Žigić, Pantelić i Z. Tošić po sedam, Krasić, Stanković i Danko Lazović po šest... Najviše vremena na terenu proveo je Vidić 679 minuta, a slede ga: Ivanović sa 630 i Stojković s 585, dok je Marković igrao samo 11 minuta.

Jovanović je najbolji golgeter sa 3 pogotka. Po dva postigli su: Pantelić, Lazović, Žigić, Krasić i Milošević, a po jedan: Janković, Obradović i Milijaš, dok je Faranin Jakobsen strelac autogola u našu korist.

Naši igrači nisu realizovali čak tri penala (Milošević dva i Žigić jedan).

-----------------------------------------------------

Slaba poseta u Beogradu

Na 11 utakmica nacionalnog tima bio je 258.171 navijač, ili u proseku 23.470 po meču. Najviše ih je posmatralo susret s Nemačkom u Gelzenkirhenu 53.951, dok je utakmicu s Poljskom u Turskoj videlo jedva pedesetak. Nažalost, izostala je bolja poseta mečevima u Beogradu. Pobede protiv Farana, Litvanaca i Bugara imale su ukupno 38.615 „svedoka”, ili 12.872 po utakmici.

---------------------------------------------------------

Sa Kipra ka Litvaniji

Prvu utakmicu u 2009. godini reprezentacija Srbije igra 10. februara na turniru na Kipru protiv selekcije domaćina, a drugu dan kasnije sa Slovačkom ili Ukrajinom. Kvalifikacije se nastavljaju 28. marta duelom s Rumunijom u Konstanci. Četiri dana kasnije Antićevi izabranici imaće još jedno gostovanje (prijateljski meč, najverovatnije sa Švedskom), a zatim slede susreti za Mundijal s Austrijom (kod kuće 6. juna), Farskim Ostrvima (u gostima 10. juna), Francuskom (kod kuće 9. septembra), Rumunijom (kod kuće 10. oktobra) i Litvanijom (u gostima 14. oktobra).