Преокрет по Радомиру Антићу

Српска фудбалска репрезентација је 2008. завршила на 30. месту Фифине ранг листе. Предвођена двојицом селектора у години на измаку одиграла је 11 утакмица и остварила негативан биланс: четири победе, пет пораза и два ремија, уз позитивну гол-разлику 19:13. Најубедљивији тријумф забележила је 19. новембра када је на стадиону Партизана декласирала Бугарску с 6:1, док је најтежи пораз доживела 26. марта од Украјине у Кијеву с 2:0.

У фудбалским аналима ова преступна година остаће уписана с два различита и по трајању неједнака периода. Први, под вођством Мирослава Ђукића, трајао је до 20. августа. У том интервалу српски репрезентативци одиграли су пет пријатељских утакмица и ни једанпут се нису радовали. Играли су само два пута нерешено и то с Македонијом и Ирском. Оба сусрета завршена су са 1:1, а у оба је наша селекција имала вођство. Ирци су у Даблину голом у последњем минуту успели да избегну пораз на дебију селектора Ђованија Трапатонија. Поред неуспеха у Кијеву претрпљени су и порази у Бургхаузену од Русије и Гелзенкирхену од Немачке са по 2:1. Такозвана „мини турнеја” по Ирској и Немачкој нашим играчима значила је крај неуспешне сезоне, док су Немци и Руси били на припремама за Европско првенство у Аустрији и Швајцарској на коме су заузели друго и треће место.

По повратку из Немачке селектору Ђукићу опасно се „дрмала” фотеља, јер је одмах по избору нових челника ФСС било јасно да нису задовољни и да траже другог селектора. Елем, десило се да је „чашу жучи” прелио резултат олимпијске репрезентације у Пекингу (Аустралија 1:1, Обала Слоноваче 2:4 и Аргентина 0:2), која је међу 16 селекција такмичење завршила на 12. месту, као најслабија у „А” групи. Истина је да са Ђукићем није било победе, али се мора истаћи да тренер, који је 2007. са младом репрезентацијом освојио сребрну медаљу на Европском првенству у Холандији, од почетка није имао одговарајућу подршку Савеза, што је кулминирало неспоразумима са челницима ФСС на Олимпијским играма, тако да су многи једва дочекали његову смену. Куриозитет је да Ђукић ниједном није водио „А” репрезентацију у такмичарској утакмици.

Само 16 дана пре првог сусрета на мундијалском путу ка „црном континенту” Извршни одбор ФСС сменио је Мирослава Ђукића и за новог селектора поставио Радомира Антића. Искусни стручњак је прихватио „врућ кромпир” после две деценије рада у земљи владајућег европског првака. Дочекан је као спасилац брода који је давно почео да тоне, мада је било и оних, додуше у мањини, који су били скептични, правдајући се податком да скоро четири године није имао ангажман. Међутим, Антић је за мање од три месеца показао зашто је на Иберијском полуострву цењен, а у Србији дуго прижељкиван његов повратак. И без чаробног штапића, са јасно исказаним ауторитетом, намерама, стратегијом и визијом, обећао је рад, ред и дисциплину и латио се тешког посла да поправи атмосферу и да поврати култ репрезентације. При томе, пронашао је сваком играчу право место у тиму и дао му одговарајућу улогу и значај.

А, кренуло је с тешко извојеваном септембарском победом против Фарских Острва на нашем највећем стадиону са 2:0 (гости дали аутогол, а Жигић потврдио бодове поготком тек у 88. минуту). Затим је уследио једини такмичарски пораз у Сен Денију од Француске 1:2. Искусни стручњак није „сипао” дрвље и камење на своје изабранике, већ је још више засукао рукаве, а резултати рада постали су видљиви већ у наредном, октобарском двомечу. Прво је код куће тактички одличном игром надиграна Литванија с 3:0, а затим је на бриљантан начин „разбијена” и Аустрија у Бечу с 3:1. Многи су тада зажалили што је меч с Румунијом тек у марту.

Шлаг на торту стављен је 19. новембра, када је у мечу који је искоришћен као опроштај нашег рекордера Сава Милошевића од националног тима, потучена Бугарска с 6:1. Прича се да су челници комшија и државни и фудбалски с неверицом молили у полувремену (било је 4:1) да наши у другом делу „смање гас”.

Година је завршена минималним поразом 1:0 у пријатељском сусрету с Пољском у Кундуу предграђу Анталије, који је селектор искористио да провери млађе фудбалере, чланове домаћих клубова, од којих је чак 11 дебитовало у репрезентативном дресу.

Дакле, у 2008. започет је мукотрпан посао и створена основа (прво место у Седмој групи) за успешан наставак квалификација, а приказане игре у последњим мечевима јачају наду да ће Србија први пут самостално заиграти Светском шампионату, који ће се први пут одржати на тлу Африке.

Ђ. Смиљанић

----------------------------------------------------

Чак 51 репрезентативац

У дресу националног тима ове године играо је 51 фудбалер – 32 у тиму Мирослава Ђукића, 40 под вођством Радомира Антића, а обојица селектора имала су поверење у 21 играча.

Највише утакмица – по девет – одиграли су Видић и Јанковић. Ивановић и Кузмановић су играли по осам пута, Стојковић, Рукавина, Жигић, Пантелић и З. Тошић по седам, Красић, Станковић и Данко Лазовић по шест... Највише времена на терену провео је Видић 679 минута, а следе га: Ивановић са 630 и Стојковић с 585, док је Марковић играо само 11 минута.

Јовановић је најбољи голгетер са 3 поготка. По два постигли су: Пантелић, Лазовић, Жигић, Красић и Милошевић, а по један: Јанковић, Обрадовић и Милијаш, док је Фаранин Јакобсен стрелац аутогола у нашу корист.

Наши играчи нису реализовали чак три пенала (Милошевић два и Жигић један).

-----------------------------------------------------

Слаба посета у Београду

На 11 утакмица националног тима био је 258.171 навијач, или у просеку 23.470 по мечу. Највише их је посматрало сусрет с Немачком у Гелзенкирхену 53.951, док је утакмицу с Пољском у Турској видело једва педесетак. Нажалост, изостала је боља посета мечевима у Београду. Победе против Фарана, Литванаца и Бугара имале су укупно 38.615 „сведока”, или 12.872 по утакмици.

---------------------------------------------------------

Са Кипра ка Литванији

Прву утакмицу у 2009. години репрезентација Србије игра 10. фебруара на турниру на Кипру против селекције домаћина, а другу дан касније са Словачком или Украјином. Квалификације се настављају 28. марта дуелом с Румунијом у Констанци. Четири дана касније Антићеви изабраници имаће још једно гостовање (пријатељски меч, највероватније са Шведском), а затим следе сусрети за Мундијал с Аустријом (код куће 6. јуна), Фарским Острвима (у гостима 10. јуна), Француском (код куће 9. септембра), Румунијом (код куће 10. октобра) и Литванијом (у гостима 14. октобра).