Tarifni front Naurua do Kine

Biće kako predsednik Tramp kaže – tim rečima je Skot Besent, američki ministar finansija, odgovorio prošle sedmice na pitanje može li se dogoditi još jedno odlaganje datuma stupanja na snagu nove carinske formule SAD prema brojnim državama sveta, osim Kine. Naime, predsednik SAD je 9. jula objavio da 1. avgusta počinje naplata mozaičnih tarifnih razreda onim državama (uključujući i EU) koje do tog datuma ne postignu carinski dogovor sa Vašingtonom „povoljan za američki biznis i američke radnike”.

Kako stvari sada stoje, šef Bele kuće ovog vikenda nije previše zauzet frenetičnom globalnom carinskom gungulom, iniciranom njegovom objavom da je vreme da Amerika sa saveznicima i onim drugima, konačno zaustavi „višedecenijsko guljenje” SAD, koje je lane dovelo od trgovinskog deficita od 1,2 biliona dolara. Tramp će, kao i nakon 2. aprila, kada je obznanio istorijsko carinsko prestrojavanje sa šezdesetak zemalja, vikend provesti igrajući golf u brdima Škotske, gde će boraviti od 25. do 29. jula. Za to vreme, Trampovi najbliži saradnici za carinske pregovore, predvođeni ministrom Besentom, pakuju kofere za Stokholm, gde sutra počinje treća runda dijaloga sa visokim izaslanicima Kine. Podsećanja radi, „carinski prekid vatre” Vašingtona i Pekinga – prethodno utanačen na pregovorima u Ženevi i Londonu (odakle inače nije objavljeno nikakvo zajedničko saopštenje) – ističe 12. avgusta.

Obe strane iskazuju različito iznijansiran optimizam uoči susreta u glavnom gradu Švedske. Tramp je u utorak izjavio da se SAD vrlo dobro slažu s Kinom, dodavši da je ta zemlja, nakon „londonske runde”, nastavila da Sjedinjenim Državama isporučuje „rekordne količine vojnostrateški neophodnih magneta”.

S druge strane, kineski ministar trgovine Vang Ventao najavio je 18. jula da je Peking spreman za nastavak „jačanja dijaloga i komunikacije sa SAD, produbljivanja konsenzusa, smanjenja nerazumevanja i snaženja saradnje”. Uz to, Veng je istakao spremnost Pekinga za zajedničko delovanje dve megasile, kako bi se „ekonomski i trgovinski odnosi Kine i SAD vratili na pravi kolosek ka postizanju zdravog, stabilnog i održivog razvoja”. Šta bi bio „pravi kolosek” nije precizirano.

Bilo kako bilo, niz je pokazatelja da Amerika i Kina, ili Kina i Amerika, upravo sada postavljaju međusobne carinske ali i vojnopolitičke i druge odnose na „novi kolosek”, neizvesnog pravca kako po odnose te dve zemlje, tako i po ostatak sveta. Na primer, u domenu vlasništva nad retkim zemnim elementima (RZE).

Predsednik SAD je delimično u pravu kada govori o rekordnom kineskom izvozu RZE (porast od 660 odsto u junu u odnosu na maj). Međutim, to je „gotovo polovina isporučenih količina u poređenju sa junom prošle godine”, ističe američka mreža Si-En-Bi-Si. Amerika je na planu RZE danas „gotovo potpuno zavisna od Kine, koja kontroliše oko 70 odsto globalnog snabdevanja i 90 odsto neodimijum (NDFeB) magneta”, naveo je početkom jula američki portal „Metal tek njuz”.

Da li onda treba da čudi što je Pentagon sklopio više milijardi vredno partnerstvo sa „MP matirijals”, vlasnikom i operaterom rudnika retkih zemalja „Mauntin pas” u kalifornijskoj pustinji Mohave, ističe ovaj portal.

Da stvar bude delikatnija, ovo rudno nalazište (otkriveno 1949), jedino takvo u SAD, raspolaže jednom od najvećih koncentracija RZE na svetu (7–8 odsto).

Valja napomenuti da je kineska firma „Šenghe risorsis” od 2017. pa sve donedavno imala osam odsto vlasničkog udela u „Mauntin pasu”, rudniku nadomak granice sa Nevadom. Danas Pentagon tamo ima 11 odsto vlasničkog udela, uz najavu poseda do 15 odsto akcija. Očekivanja Pentagona su da će od 2028. postići proizvodnju od 10.000 metričkih tona RZE godišnje.

Ovaj investicioni prodor Pentagona događa se u vreme kada vazduhoplovni general Aleksus Grinkevič, čelnik evropske komande SAD i vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu, procenjuje da „SAD i EU imaju 18 meseci da se pripreme za globalni rat sa Kinom i Rusijom”. „Trebaće nam svaki komad opreme, sva raspoloživa mašinerija i sva municija da bismo bili spremni”, ocenio je prošle sedmice general Grinkevič.

Ako je tako, neizvesno je kako bi delegacija Kine na predstojećoj rundi carinskih pregovora sa Amerikancima u Stokholmu mogla da reaguje na Besentovu najavu da bi se među temama mogla naći i nabavka iranske i sankcionisane ruske nafte. Jer ako će biti rata, onda će retki zemni elementi, nafta i štošta drugo u tih godinu i po dana tek postati pregovarački džokeri.

Bilo kako bilo, u traganju za „novim kolosekom” Kina, izgleda, ozbiljno rasprodaje američke hartije od vrednosti, toliko da je pala na treće mesto među suverenim vlasnicima tih „papira”, iza Japana i Velike Britanije. Inače, 2011. Kina je uložila 1,3 biliona američkih dolara u državne obveznice SAD. U martu ove godine (što su poslednji raspoloživi podaci) raspolagala je sa obveznicama SAD vrednim 765 milijardi dolara. Mesec dana ranije, u te svrhe položila je 784 milijarde dolara. „Kina ne želi trgovinski rat, ali ga se ne plaši”, naglašava ovih dana ministar Vang Ventao. Na takvoj ranžirnoj stanici Kina se uveliko sprema za prvu združenu pomorsko-patrolnu vežbu sa Vijetnamom – prvom azijskom državom koja je sklopila novi carinski sporazum sa Amerikom. Usred ovog multidimenzionalnog nadgornjavanja dve najjače sile sveta teče i novo u raspoređivanju vojnopomorskih snaga Kine i Amerike na Pacifiku i Atlantiku, jačanju upotrebe veštačke inteligencije u špijunske svrhe i dodavanju eskadrila dronova.

U toj areni, koja daleko nadilazi „carinsko obaranje ruku”, ostalima izgleda sledi guravo vreme snalaženja u međuprostorima.

Sa jedne strane, američki predsednik Tramp, prema najavi od protekle sedmice, 1. avgusta piše carinska pisma „za 150 država” među kojima su „neke male zemlje, koje i nemaju neki biznis sa SAD”. Podsećanja radi, on je početkom aprila uveo „plus 30 odsto” carine i pacifičkoj ostrvskoj državici Nauru, inače trećoj najmanjoj na svetu (posle Vatikana i Monaka).

„Imaćemo direktnu, jednostavnu tarifu, između 15 i 50 procenata. Za neke od njih biće 50 odsto jer se nismo baš dobro složili sa tim zemljama”, najavio je šef Bele kuće.  

Kome šta sleduje od 150 neimenovanih država, biće jasnije 1. avgusta. Međutim, u ovoj „utakmici” su mogući i produžeci: „Niko ne brani državama (primaocima carinske SAD epistole) da predlože nastavak carinskih pregovora. Iako je 1. avgust ’tvrda linija’, više nam je stalo do kvaliteta novih carinskih sporazuma nego da samo ispoštujemo zacrtani datum”, lakonski je najavio ministar finansija Skot Besent. Dakle, carinska rolerijada mogla bi da potraje i duže.

Pre toga, u četiri radna dana do kraja jula još postoji vremenski prostor da veći igrači, poput EU, Južne Koreje, Indije, Brazila, postignu nove carinske sporazume sa SAD. Kina u isto to vreme podseća da će odlučno dejstvovati u slučaju bilo kakvih novonastajućih carinskih, ekonomskih i drugih sporazuma koji se kose sa njenim nacionalnim interesima.

Biće kako predsednik Tramp kaže, ali izgleda da će se ipak pitati još poneko.