Slatka Barbika u borbi protiv dijabetesa tipa 1

Obučena u plavu haljinu sa svetlo plavim tačkama, koje su postale simbol podizanja svesti o dijabetesu, sa roze monitorom za kontinuirano praćenje nivoa glukoze oko struka – tako izgleda najnovija Barbika, dizajnirana sa idejom da skrene pažnju na činjenicu da oko 220.000 dece na svetu ima ovu autoimunu bolest.

Nova lutkica ima lik kćerke čuvenog supermodela Kejt Mos, manekenke Lile Mos, koja živi sa dijabetesom i u javnosti često govori o svojoj borbi sa ovom autoimunom bolešću. Barbika ima i mobilni telefon sa aplikacijom koja joj pomaže da prati nivo glukoze tokom dana, a na ruci ima ružičastu medicinsku traku u obliku srca. Lutka nosi i insulinsku pumpu, koja joj omogućava automatsko doziranje insulina po potrebi i drži torbu dovoljno veliku za sve neophodne stvari, poput grickalica koje bi joj mogle zatrebati dok je napolju. Navodeći razloge koji su ih motivisali da kreiraju Barbiku sa dijabetesom, u kompaniji „Matel” navode da ona treba „da omogući većem broju dece da vidi svoj istinski odraz i podstakne tu decu na igru lutkama koje imaju osobine izvan životnog iskustva deteta”. Arjun Panesar, osnivač i izvršni direktor udruženja „diabetes.co.uk.”, koje je učestvovalo u kreiranju novog tipa Barbike, ističe da je reprezentacija veoma važna – posebno u detinjstvu.

„Videti Barbiku sa dijabetesom tipa 1 pomaže u normalizaciji stanja, smanjenju stigme i pokazivanju deci da nisu sama. To je pozitivan korak napred u izgradnji samopouzdanja, inkluzije i razumevanja života sa dijabetesom”, naglašava Panesar.

Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug”, koje se već petnaest godina bori za poboljšanje položaja i kvaliteta života osoba obolelih od ove autoimune bolesti, smatra da bi nova Barbika mogla da pomogne deci koja imaju dijabetes da lakše prihvate sebe, bilo tako što će se identifikovati sa omiljenom igračkom, bilo tako što će se „brinuti” o njoj.

– Veliki broj dece ima roditelje sa dijabetesom koji koriste različite medicinske „gedžete” kako bi davali sebi insulin ili merili nivo šećera u krvi i oni će verovatno dobro reagovati na lutkicu koja ima isto to „oboljenje” i aparate koji joj pomažu da ostane u dobrom zdravstvenom stanju. Sa druge strane, jedan broj dece dobije dijabetes još u pelenama, pa otkad zna za sebe zna za insulin i način života koji mora biti skrojen po meri ove bolesti. Mnoga deca insulin dobijaju još u vrtiću, ali naše iskustvo govori da mališani u tako ranom uzrastu ne obraćaju previše pažnje na svoje vršnjake koji moraju da dobijaju terapiju. Zadirkivanje i zluradi komentari najučestaliji su u prvim razredima osnovne škole, kada deca ismevaju svoje vršnjake zbog bilo koje različitosti, počev od naočara, pegica na licu, kovrdžave kose ili mucanja, pa se na meti zlobnih komentara nađu i deca sa dijabetesom. Zbog toga je dobra odluka da se u svet njihovog detinjstva uvede Barbika sa ovim autoimunim oboljenjem, kako bi se što ranije učila inkluziji i prihvatanju – ističe naša sagovornica i dodaje da procene govore da u Srbiji ima oko 5.000 dece sa dijabetesom.

Ona naglašava da deca sa dijabetesom u jednom momentu moraju da nauče kako da sebi daju insulin i to se obično vežba na plišanim igračkama kojima je moguće napraviti nabor na koži ili na mekanim gumenim loptama. To je još jedan razlog zbog koga je mudro nabaviti Barbiku sa medicinskim „gedžetima” jer i na njoj deca mogu da vežbaju davanje insulina, zaključuje Bojana Marković i priseća se da je i kompanija „Lego” imala radnika na gradilištu sa pumpicom, koji je bio sastavni deo jednog paketa kockica, jer je znala da se sa ovim kockama igraju i dečaci i devojčice. Zbog toga bi, smatra naša sagovornica, možda trebalo razmisliti da neki akcioni heroj sa kojim se najčešće igraju dečaci, kao što je Supermen, Betmen ili neki od Nindža kornjača, dobije svoju insulinsku pumpu.

Podsećanja radi, kompanija „Matel” je 2023. godine proizvela Barbiku sa Daunovim sindromom, dizajniranu sa idejom da skrene pažnju na činjenicu da se jedno od hiljadu dece na svetu rodi sa ovim hromozomskim poremećajem. Ova Barbika ima lice okruglijeg oblika, blago ukošene bademaste oči, manje uši i ravnu nosnu kost, a dlanovi lutke čak uključuju jednu crtu, što je karakteristika koja se često povezuje s osobama s Daunovim sindromom. Godinu dana ranije ova kompanija predstavila je javnosti Barbiku sa slušnim aparatom i Kena sa vitiligom, kožnim oboljenjem koje se manifestuje depigmentacijom, a 2021. godine kreirano je šest lutkica kako bi se odalo priznanje hrabrim ženama koje su bile na prvoj liniji fronta borbe protiv virusa korona. Među njima se nalaze i Sara Gilbert, naučnica Univerziteta u Oksfordu, koja je napravila vakcinu „Astra Zeneka” protiv virusa korona, medicinska sestra Ejmi O’Salivan iz Njujorka, koja je vodila računa o prvom kovid pacijentu, a potom i sama obolela od virusa korona, kao i dr Odri Sju Kruz iz Las Vegasa, dr Čiku Stejsi Orijuva iz Kanade, dr Žaklin Goes de Hesus iz Brazila i dr Kirbi Vajt iz Australije.