Poenta bitkoina nije brzo bogaćenje

Današnji novac koji koristimo, ali i valute koje su nam poznate možda jednog dana nećemo više posedovati. Ono što smo nekada smatrali vrednosnim indeksom proizvoda i usluga, potencijalno se u budućnosti može zameniti digitalnim valutama koje su sve zastupljenije.

Počevši od 2011. godine, kriptovalute su pokrenule lavinu komentara i mišljenja u vezi s njihovim uticajem na bankarski svet i generalnu kupovnu moć, uglavnom podstaknute strahom i nesigurnosti od nepoznatog. Međutim, kao i svaka inovacija koja je dočekana „na nož”, kriptovalute su postepeno pokazivale svoju stabilnosti u razvoju. Nekada vrednosne razmere 1:1 u odnosu na švajcarski franak, danas, 14 godina kasnije, jedan bitkoin skoro vredi 100.000 franaka. 

Prema nezvaničnim informacijama, Beogradska berza u sklopu svog razvoja planira i razvoj berzanskog trgovačkog fonda (ETF) koji bi ponudio klijentima da trguju najvrednijim stvarima, od kojih navode zlato i kriptovalutu bitkoin. Ovakav podatak može da podstakne na razmišljanje investitore, ali i ljude koji su ubeđeni u moć i stabilnost isključivo nacionalnih valuta da bitkoin, odnosno kriptovalute, poseduju jasnu finansijsku vrednost na svetskom tržištu. Šta je to što ih čini toliko jakim i zašto uticajni ljudi u svetu često ulaze u promocije nečega što još uvek smatramo dalekom budućnosti? 

– Ono što bitkoin čini jakim i moćnim jeste njegov ograničen broj, odnosno da se ne može konstantno proizvoditi – izjavila je Sabina Kusuran, suosnivačica startapa „Heritidž” i. o. u Švajcarskoj, koja se bavi pomaganjem klijenata pri prvom ulaganju u kriptovalute. Ona je istakla da kada je prvi put samostalno započela sa investiranjem, posedovala je viziju da ovakav sistem može da stagnira, ali ne i da u potpunosti propadne. 

Poenta bitkoina, ističe, nije brzo bogaćenje. Naprotiv, on predstavlja dugogodišnji plan promene svetskog poretka, kako finansijskog tako i ekonomskog, sa printanog na digitalni novac. 

– Mi generalno zaostajemo u edukaciji kada je digitalni svet u pitanju. Kada je novac u pitanju, znamo cifre, koja je njihova vrednost, da možemo da ih podignemo u bankama, da ih držimo u ruci. Ali današnji novac je svejedno nematerijalan, s obzirom na to da sve više njih koristi kreditne kartice, te treba da se zapitamo koja je onda razlika između toga i jednog bitkoina – preispituje Kusuranova. 

– Kada se internet prvi put pojavio, ljudi su negativno dočekali takvu inovaciju govoreći da je to nemoguće i da ne veruju u njegovu moć, ali kada realnost dovede u situaciju gde ti sistem zahteva da ga koristiš, prestaneš da ga odbacuješ. Takvo stanje danas možemo videti i kod kriptovaluta. Započevši sa odbacivanjem ideje, zatim revoltom prema njegovoj primeni i na kraju prihvatanja, društvo se trenutno kreće ka poslednjoj fazi, ali još uvek daleko od cilja. Ipak, države poput Švajcarske danas praktikuju korišćenje kriptovaluta u procesu plaćanja poreza, bez ikakve bojaznosti za poziciju svoje nacionalne valute. Karta koju državni predstavnici često koriste u odbranu svojih valuta jeste taj suverenistički faktor koji samostalni finansijski sistem donosi, a kriptovalute uništavaju, ističe naša sagovornica. 

– Moje mišljenje je da institucije i subjekti koji diriguju celim finansijskim sistemom mogu u bilo kom trenutku da pokrenu novi sistem u kom će privatne banke, preko nacionalnih, započeti proces konvertovanja iz nacionalnih valuta u kriptovalute. Tu opet zavisi koliko je država moćna, ali s obzirom na to da živimo u svetu koji je zavisan, banke će najviše profitirati od takve promene – dodaje Kusuranova podsećajući na situaciju u državama bivše Jugoslavije koje je zatekla promena valuta u korist jačih evropskih. 

Ipak, kriptovalute godinama pokazuju da njihov vrednosni napredak ide u skladu i sa efikasnim poslovanjem i kupoprodajom. Kusuranova ističe da jedan od glavnih faktora koji nju privlači kod kriptovaluta jeste upravo transparentnost, odnosno digitalna platforma na kojoj je sve vidljivo. Kako navodi, upravo to stvara prednost digitalnih valuta u odnosu na nacionalne, prikazujući tačne zarade i ograničavajući mogućnost pranja novca, koje je, prema njenom mišljenju, ključni problem kriptovaluta kada je u pitanju Balkan. 

– Moj savet svima koji hoće da se bave investiranjem u kriptovalute jeste da krenu sa uplaćivanjem malih svota svakog meseca i dugoročno, mogu da se vide jasni rezultati koji se kroz banke u suprotnom neće videti, upravo zbog kamate – izjavljuje Kusuranova.