Поента биткоина није брзо богаћење

Данашњи новац који користимо, али и валуте које су нам познате можда једног дана нећемо више поседовати. Оно што смо некада сматрали вредносним индексом производа и услуга, потенцијално се у будућности може заменити дигиталним валутама које су све заступљеније.

Почевши од 2011. године, криптовалуте су покренуле лавину коментара и мишљења у вези с њиховим утицајем на банкарски свет и генералну куповну моћ, углавном подстакнуте страхом и несигурности од непознатог. Међутим, као и свака иновација која је дочекана „на нож”, криптовалуте су постепено показивале своју стабилности у развоју. Некада вредносне размере 1:1 у односу на швајцарски франак, данас, 14 година касније, један биткоин скоро вреди 100.000 франака. 

Према незваничним информацијама, Београдска берза у склопу свог развоја планира и развој берзанског трговачког фонда (ЕТФ) који би понудио клијентима да тргују највреднијим стварима, од којих наводе злато и криптовалуту биткоин. Овакав податак може да подстакне на размишљање инвеститоре, али и људе који су убеђени у моћ и стабилност искључиво националних валута да биткоин, односно криптовалуте, поседују јасну финансијску вредност на светском тржишту. Шта је то што их чини толико јаким и зашто утицајни људи у свету често улазе у промоције нечега што још увек сматрамо далеком будућности? 

– Оно што биткоин чини јаким и моћним јесте његов ограничен број, односно да се не може константно производити – изјавила је Сабина Кусуран, суоснивачица стартапа „Херитиџ” и. о. у Швајцарској, која се бави помагањем клијената при првом улагању у криптовалуте. Она је истакла да када је први пут самостално започела са инвестирањем, поседовала је визију да овакав систем може да стагнира, али не и да у потпуности пропадне. 

Поента биткоина, истиче, није брзо богаћење. Напротив, он представља дугогодишњи план промене светског поретка, како финансијског тако и економског, са принтаног на дигитални новац. 

– Ми генерално заостајемо у едукацији када је дигитални свет у питању. Када је новац у питању, знамо цифре, која је њихова вредност, да можемо да их подигнемо у банкама, да их држимо у руци. Али данашњи новац је свеједно нематеријалан, с обзиром на то да све више њих користи кредитне картице, те треба да се запитамо која је онда разлика између тога и једног биткоина – преиспитује Кусуранова. 

– Када се интернет први пут појавио, људи су негативно дочекали такву иновацију говорећи да је то немогуће и да не верују у његову моћ, али када реалност доведе у ситуацију где ти систем захтева да га користиш, престанеш да га одбацујеш. Такво стање данас можемо видети и код криптовалута. Започевши са одбацивањем идеје, затим револтом према његовој примени и на крају прихватања, друштво се тренутно креће ка последњој фази, али још увек далеко од циља. Ипак, државе попут Швајцарске данас практикују коришћење криптовалута у процесу плаћања пореза, без икакве бојазности за позицију своје националне валуте. Карта коју државни представници често користе у одбрану својих валута јесте тај суверенистички фактор који самостални финансијски систем доноси, а криптовалуте уништавају, истиче наша саговорница. 

– Моје мишљење је да институције и субјекти који диригују целим финансијским системом могу у било ком тренутку да покрену нови систем у ком ће приватне банке, преко националних, започети процес конвертовања из националних валута у криптовалуте. Ту опет зависи колико је држава моћна, али с обзиром на то да живимо у свету који је зависан, банке ће највише профитирати од такве промене – додаје Кусуранова подсећајући на ситуацију у државама бивше Југославије које је затекла промена валута у корист јачих европских. 

Ипак, криптовалуте годинама показују да њихов вредносни напредак иде у складу и са ефикасним пословањем и купопродајом. Кусуранова истиче да један од главних фактора који њу привлачи код криптовалута јесте управо транспарентност, односно дигитална платформа на којој је све видљиво. Како наводи, управо то ствара предност дигиталних валута у односу на националне, приказујући тачне зараде и ограничавајући могућност прања новца, које је, према њеном мишљењу, кључни проблем криптовалута када је у питању Балкан. 

– Мој савет свима који хоће да се баве инвестирањем у криптовалуте јесте да крену са уплаћивањем малих свота сваког месеца и дугорочно, могу да се виде јасни резултати који се кроз банке у супротном неће видети, управо због камате – изјављује Кусуранова.