Kakav je sudski epilog ubistva premijera Đinđića

Informacija o odluci Vrhovnog suda Srbije, u slučaju ubistva Zorana Đinđića, ipak je procurila u javnost mimo uobičajene procedure. Neki mediji su objavili da je najviši sud potvrdio odluku o najtežim kaznama za Milorada Ulemeka i Zvezdana Jovanovića, kao i da je potvrdio odluku o krivici svih optuženih.

– Ne znam da li je tačna informacija koju je objavio „Blic”, tako da ne mogu ni da je potvrdim ni da je demantujem – rekla je „Politici” Vesna Dabić, portparol Vrhovnog suda Srbije. – Ne znam ni da li je odluka doneta. Formalno nije doneta sve dok ne izađe iz odeljenja sudske prakse. Nijednog člana veća nisam pitala o odluci i oni o tome ne govore. „Zavetovali” su se na ćutanje.

Da ništa ne zna o presudi, Vesna Dabić govorila je „Politici” i prethodnih dana budući da smo joj redovno postavljali pitanje da li je odluka doneta i kada će biti saopštena javnosti. Na pitanje da li novinari mogu tražiti informaciju o presudi na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, portparolka VSS je rekla da to nije moguće jer je veće odlučivalo u nejavnom delu suđenja i da je zato ta odluka tajna i ne predstavlja informaciju od javnog značaja sve dok pismeni otpravak presude ne bude prosleđen učesnicima u postupku – tužiocu, zastupnicima porodice Đinđić i Milanu Veruoviću, kao i optuženima i njihovim advokatima.

Da li je upoznat sa odlukom Vrhovnog suda, pitali smo advokata Nenada Vukasovića, koji brani Zvezdana Jovanovića, optuženog da je pucao u premijera Đinđića i njegovog telohranitelja Veruovića.

– Ništa nisam dobio. Kod nas je pravilo da prvo novinari dobiju presudu, pa onda branioci. Ja ne mogu da se raspitujem u Vrhovnom sudu jer je prvostepeni, Specijalni, sud dužan da me obavesti kakva je njihova odluka. Po Zakoniku o krivičnom postupku, niko ne može pre učesnika u postupku da sazna kakva je presuda višeg suda, osim ako nema svoje privatne izvore u Vrhovnom sudu. Pravosuđe je postalo privatna stvar političkih stranaka i ako je presuda potvrđena na osnovu onakvih dokaza, onda je to skandal. Ako je tačno da je Zvezdanu potvrđena presuda podneću žalbu trećem stepenu kad budem dobio odluku i pročitao obrazloženje – rekao je „Politici” advokat Nenad Vukasović.

Ni advokat Goran Petronijević, branilac Željka Tojage i Saše Pejakovića, ne zna ništa o odluci Vrhovnog suda.

– Očigledno je da neki mediji imaju kontakte u sudovima i tužilaštvima koji nisu profesionalni već imaju materijalnu prirodu, odnosno koruptivnu, slobodno to napišite. Tu nije reč o novinarskoj znatiželji i snalažljivosti. Samo „Blic” i B92 dolaze do takvih informacija iz pravosuđa. Nemam ništa protiv da advokati čak istovremeno sa novinarima dolaze do vesti o presudi, a ovako optuženi zovu branioce i obaveštavaju ih da u novinama piše kako im je potvrđena presuda – rekao je „Politici” advokat Petronijević.

Ukoliko je tačno da je najviši sud potvrdio kazne od po 40 godina zatvora Ulemeku i Jovanoviću, oni imaju pravo žalbe trećem stepenu i tada konačnu odluku donosi sedmočlano veće sudija Vrhovnog suda. Pravo žalbe trećem stepenu imaju samo oni kojima je izrečena najteža kazna po zakonu.

Veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu (Specijalni sud) izreklo je presudu 23. maja 2007. godine. Tada su na po 35 godina zatvora osuđeni Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić, a na po 30 godina Miloš Simović, Milan Jurišić, Dušan Krsmanović. Branislav Bezarević i Željko Tojaga, dok je Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora i pušten na slobodu do pravnosnažnosti presude. Konstantinović, Milisavljević, Kalinić, Jurišić i Miloš Simović su u bekstvu.

Javna sednica Vrhovnog suda, po žalbama na prvostepenu presudu, održana je od 8. do 18. septembra ove godine i do danas, tri meseca kasnije, zvanično nije saopštena odluka. Tužilac je Vrhovnom sudu predložio smanjenje kazne za Dušana Krsmanovića, a branioci su tražili ukidanje presude ili otvaranje glavnog pretresa pred Vrhovnim sudom. Insistirali su da je neophodno obaviti rekonstrukciju zločina koji se dogodio 12. marta 2003. godine na parkingu zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj 11 u Beogradu.