Prva žena vatrogasac u Nišu, prva na takmičenju u Rusiji

Niš – U mnoštvu takozvanih muških zanimanja, među kojima je i vatrogastvo, prava je retkost naići na žensku osobu. Da se mnogo toga u poslednje vreme menja govori primer Ane Ilić iz Niša, pripadnice niškog Sektora za vanredne situacije, koja je ovog leta skrenula pažnju na sebe svojim znanjem, mogućnostima, veštinama i vrhunskim sposobnostima. Na tradicionalnom takmičenju „Najjači vatrogasac-spasilac” nedavno održanom u Sankt Peterburgu, u Ruskoj Federaciji, pobrala je lovorike i priznanja. I u pojedinačnoj i u ekipnoj konkurenciji. Ana Ilić bila je najbolja u ženskoj konkurenciji – pripalo joj je zlatno odličje, a ona i članovi srpskog tima kući su doneli ukupno pet medalja.

Ekipa iz Srbije, inače, plasirala se na drugo mesto u generalnom plasmanu, a činili su je, pored Ane, još i trojica njenih kolega iz Sombora, Sente i Jagodine i instruktor iz Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

– U našem timu bili su i kolege vatrogasci-spasioci Zoran Grahovac iz Sombora, Aleksandar Mujaković iz Sente i Borivoje Lalović iz Jagodine. Nastupali smo pod budnim okom instruktora Maksima Elazirova iz SRHC-a, i pored mog prvog mesta u ženskoj konkurenciji osvojili smo i visoka druga mesta u tandemu i u štafeti, a kolega Lalović je u pojedinačnom nastupu osvojio srebrnu medalju. Upravo drugo mesto u generalnom plasmanu najbolje govori o našoj spremnosti i sposobnostima – prenosi nam iskustva Ana Ilić.

Kako ističe, takmičenje u Sankt Peterburgu, na kojem je bilo više od 70 vrhunski spremnih učesnika, bilo je izuzetno teško i iscrpljujuće. Nastupali su pod maskom i u punom intenzitetu, sa velikim tovarom opreme.

– Ipak, izdržali smo i izborili visok plasman u svakom segmentu nadmetanja. Posebno sam zadovoljna i srećna jer sam ispunila svoj san, ali i očekivanja ljudi iz SRHC-a koji su mi omogućili nastup na zaista vrhunskom i prestižnom festivalu znanja, sposobnosti i veština vatrogasaca-spasilaca i pomogli tokom priprema – dodaje ona.

O tome kako se i kada odlučila za zahtevan poziv vatrogasca-spasioca, Ana kaže:

– Meni je vatrogastvo bilo veliki hobi, koji mi je i željom koju sam u sebi imala, ali i sticajem brojnih i pozitivnih okolnosti, postalo životno zanimanje. Od kada znam za sebe je sam u duši takmičar i sportista. Nedugo posle završetka srednje škole i upisa studija na Fakultetu zaštite na radu, upoznala sam nekolicinu članova Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Nišu koji su me pozvali da budem deo njihove ekipe koja se u tom periodu pripremala za državno takmičenje u vatrogastvu. To je bio moj početak, postala sam član ženske ekipe, i na tom mom prvom takmičenju osvojili smo prvo mesto. Razmišljala sam i maštala o svetskim i evropskim prvenstvima, o olimpijadama. I san mi se ostvario, otišla sam u Miluz, u Francuskoj, gde je 2013. godine održana Vatrogasna olimpijada i gde sam upoznala ovo zanimanje, kvalitetne ljude koji su mi najviše preneli ona velika zadovoljstva i ljubav koju pruža zanimanje vatrogasca.

Beležila je Ana Ilić uspehe u svakom sportu kojim se bavila, a jedno gostovanje na televiziji odvelo ju je u profesionalne vatrogasne vode:

– Oduvek sam razmišljala kako bi najlepše bilo da u životu radim ono što najviše volim. I, onda sam, posle osvajanja državnog prvenstva u dizanju tegova, a usput rečeno devet puta sam bila prvak Srbije u ovom sportu, gostovala u jednoj televizijskoj emisiji gde je voditelj, predstavljajući me gledaocima, otkrio moj hobi i ispričao da sam član dobrovoljnog društva vatrogasaca. U razgovoru me je neko pitao da li bih volela da postanem profesionalni vatrogasac, a ja sam odgovorila da se devojke, odnosno žene ne primaju među vatrogasce, ali rekla sam i da ako jednog dana bude prijema da ću sigurno biti prva žena vatrogasac u Nišu. Za divno čudo to se vrlo brzo i dogodilo – u Nišu je Sektor za vanredne situacije raspisao konkurs, prijavila sam se i primljena sam. I zaista postala prva žena vatrogasac u Nišu. Ima nas žena vatrogasaca-spasilaca u Srbiji još, a u Nišu pored mene su još tri koleginice, ukupno nas četiri. Svi smo mi, zajedno, u neku ruku heroji i stalno pred velikim izazovima. Sa kolegama smo dobri prijatelji i sa njima na intervencijama rame uz rame. Idemo gde je najteže, negujemo timski rad i timski duh, jedni drugima pomažemo, ali i štitimo.

Dobro se seća svoje prve intervencije na gašenju šumskih požara, pamti svaki detalj iz intervencija sa svojim kolegama:

– Polazak na svaku intervenciju zahteva maksimalnu koncentraciju. Nije to samo obući uniformu vatrogasca i krenuti ka požaru. Ako se zna kakva je oprema koju svaki pripadnik sektora za vanredne situacije nosi sa sobom i ima uz sebe, mora se shvatiti da nimalo nije lako. Ta oprema teška je nekada i preko 40 kilograma i sa njom se stupa u borbu protiv vatrene stihije. Ponekad intervencija traje petnaestak minuta, a nekada i po nekoliko sati. I sve se to izdrži.

Ana nam još kaže da „nema veće sreće i zadovoljstva nego kada si od pomoći, kada nekome spaseš život, ili možda nešto drugo što mu je u životu značajno i vredno, kada shvatiš da si svojim angažovanjem i maksimalnim trudom doprinela da se problemi reše, da se spreče katastrofe, šteta, gubici”.

– Ništa nije tako vredno kao to veliko, neprocenjivo zadovoljstvo – dodaje ona.

Ana Ilić, rođena 1992, diplomirani je master inženjer zaštite od požara. Diplomirala je na Fakultetu zaštite na radu 2022, a master je odbranila prošle godine. Pre toga završila je Elektrotehničku školu „Nikola Tesla” u Nišu, iz koje je posle školskog takmičenja u obaranju ruku (na kojem je pobedila i u konkurenciji muškaraca), ponela nadimak Burazer, koji je zadržala i među kolegama vatrogascima, koji je tako zovu.