„Divlja” gradnja istanjila gradsku kasu

Tri odsto građevina legalizovano je u Beogradu u poslednjih pet godina od kada je Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. i njegovim izmenama i dopunama tri godine kasnije omogućeno građanima da objekte sagrađene bez dozvola do 13. maja 2003. godine ozakone.

U odnosu na oko 1.000.000 bespravnih kuća koliko se pretpostavlja da je podignuto u poslednjih dvadesetak godina dosadašnji učinak uvođenja „divlje” izgrađenih građevina u pravne tokove mršav je ne samo u glavnom gradu već i Srbiji gde je svega oko 10 odsto objekata legalizovano.

Metropola je, prema nekim procenama, dosad izgubila milione evra koji su mogli da se sliju u gradsku kasu da je daleko veći broj građevina legalizovan.

Kao glavni razlozi ovakvog stanja su sporost administracije i komplikovana procedura, nemar sugrađana koji dostavljaju nepotpunu dokumentaciju, zastareo katastar nepokretnosti, sporo donošenje regulacionih i detaljnih urbanističkih planova. Opština Zvezdara je u vrhu po broju podnetih zahteva (18.313) od čega je komisija obradila 3.100. Nesrazmera između broja podnetih i pregledanih zahteva obično se pravda obimnom dokumentacijom koja mora biti prikupljena, a maksimalan broj predmeta koje Komisija sedmično pregleda je 80, kaže Marija Leković, pomoćnica predsednika opštine Zvezdara.

– Komisija sporo radi jer njeni članovi nisu samo ljudi iz opštine. Kako bismo ubrzali posao sada se sastajemo dvaput nedeljno, a nekad smo zasedali jedanput u 15 dana. Drugi problem je što sugrađani dostavljaju nepotpunu dokumentaciju, bez geodetskog snimka ili arhitektonske skice. Ponekad po četiri puta šaljemo obaveštenja da dostave sve papire – objašnjava Lekovićeva.

Pre dva meseca ova opština je odlučila da poslednji put uputi pozive onima koji nisu kompletirali dokumenta i dala im je 30 dana da to učine. Nepotpune zahteve komisija će odbacivati bez obzira da li zadovoljavaju uslove za legalizaciju.

– Ljudi će tada biti u žestokom problemu jer bez prijave nema ni legalizacije – izričita je Lekovićeva.

Najveći kamen spoticanja su nerešeni imovinsko-pravni odnosi bez kojih nema građevinske i upotrebne dozvole. Kočnica su i brojni sporovi koji se vode zbog nadgradnje ili prisvajanja zajedničkih prostorija za koje najčešće ne postoji saglasnost vlasnika u zgradi.

Građani, s druge starne, ne žure sa legalizacijom jer mnogi nemaju para da plate sve troškove premda su dobili zeleno svetlo da to mogu da učine. I zakon je na njihovoj strani jer nije obavezao bespravne graditelje da u određenom roku legalizuju objekat već samo da ga prijave. Takav status praktično štiti vlasnike „divljih” objekata od rušenja. Zato što zakonska sankcija nije sprovođena, Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam, mišljenja je da građani prijavu nelegalnih objekata nisu shvatili kao zakonsku obavezu.

– Učinak legalizacije jeste loš ali još 30, 40 odsto bespravnih objekata nije uopšte evidentirano. Nadamo se da će, kako je najavio ministar Dulić, novi zakon omogućiti savremeniji pristup ovom problemu i da će tehnička dokumentacija biti smanjena – objašnjava Vuković.

-----------------------------------------------------------

Najskuplja legalizacija u Starom gradu

Odluku na osnovu koje se obračunava naknada za uređenje građevinskog zemljišta odredila je Skupština grada i novac ide u gradsku kasu. Svi koji prođu komisiju odlaze u Direkciju za građevinsko zemljište da zaključe ugovor za kvadrate koje legalizuju i plaćaju nadoknadu za magistralnu infrastrukturnu mrežu. Cene kvadrata na dnevnom nivou, podseća Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište, koriguje Zavod za statistiku u skladu sa promenama cena na malo. Za ekstra zonu, u opštini Stari grad, ona sada iznosi 13.514 dinara, za prvu 8.058, drugu 6.984, treću 5.922, četvrtu 4.296 i petu zonu 3.132 dinara.

– Procedura traje petnaestak dana i u zavisnosti od broja članova domaćinstva, socijalnog statusa i zone može se ostvariti popust od 30 do 50 odsto – tvrdi Bajić.

-----------------------------------------------------------

Komisija za legalizaciju

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove legalizuje objekte površine veće od 800 kvadratnih metara. Komisiji za legalizaciju u prethodnom sazivu stiglo je 4.160 zahteva. Od toga je 1.640 zahteva za infrastrukturne objekte, a 2.500 za stambeno-poslovne zgrade. Od razmatranih 3.600 zahteva, 1.700 predmeta je u postupku legalizacije. Dosad je izdato 205 odobrenja za izgradnju, a 60 je odbijeno. Nova komisija trebalo bi da bude formirana početkom sledeće godine kada će rešenjem gradonačelnika nastaviti da obrađuje i razmatra predmete.