Usevima ni kiša neće pomoći

Crepaja – Kukuruz ne samo što loše izgleda već će i rod, ako budemo imali sreće, biti samo prepolovljen. To kažem jer će biti parcela u koje neće biti ni potrebe ulaziti, osim da se pokupi silaža, prognozira za „Politiku” Dragan Jovanov, iskusni ratar iz Crepaje.

„Kralj polja” je i ove sezone najzastupljenija kultura na ovom terenu i prema podacima Razvojno-istraživačkog instituta „Tamiš” Pančevo, zauzima oko 50 posto površina, odnosno 68.500 hektara oranica u atarima Alibunara, Pančeva, Opova i Kovačice, kojoj pripada i Crepaja. Iskusni ratar, pa i predsednik mesne zajednice, koja je tu za poljoprivredne proizvođače, dodaje da će šteta biti velika.

Problem je, kao i svuda, suša. Ovde je kiše bilo u dva-tri navrata, po jedan dan, i sve u svemu, usevi su za dva meseca dobili ukupno 100 litara kiše po kvadratnom metru, što ni izbliza nije dovoljno. Dodatna poteškoća je što su padavine bile neravnomerne, pa je i stanje na terenu šareno – od parcela gde je sve „izgorelo” do onih gde se na oko sve zeleni, ali zbog ekstremno visokih temperatura oplodnja biljaka nije završena do kraja.

„Klipovi su mali i fali im polovina zrna, tako da ćemo biti zadovoljni ako prinos dobaci maksimalno do četiri tone po hektaru. To je jako malo, ili ako bolje zvuči, rod je prepolovljen, jer smo recimo prošlog leta imali prosečan prinos od oko osam tona, a znali smo, u svoje vreme, da obaramo rekorde sa preko 10 tona po hektaru”, objašnjava Jovanov neveselu situaciju u ataru Crepaje, gde većina zemljišta pripada prvoj klasi i važi za jednu od najboljih u regionu južnog Banata.

„Kukuruzu ništa ne može da pomogne. Ni poslednja kiša, ni najavljene nešto niže temperature, jer kad biljka u donjoj zoni podgori, a ima i parcela gde su se gotovo skroz osušile, nije u stanju da uzima vlagu iz zemlje. Ovde kod nas nešto bolje stanje je u delovima atara i parcelama koje su u udolinama i pored kanala”, objašnjava naš sagovornik.

Ekstremne vremenske prilike, koje prate ratarski deo Banata, učinile su da su i druge kulture počele „čudno da se ponašaju”, dodaje Jovanov. Naime, kada to kaže misli na toploljubivi suncokret, koji u četiri opštine regiona zauzima nešto više od 36.000 hektara.

„U borbi sa temperaturama i jarom suncokret se više ne okreće ka suncu nego glavice povija u suprotnom smeru i uvija listove kako bi sačuvao vlagu i preživeo. Pa i pored toga, sa njim ćemo još i nabolje proći, jer on, pored šećerne repe, najbolje podnosi sušne uslove. Rod će verovatno biti prosečan, oko četiri tone po hektaru i to je to, ali je zato sa sojom stanje najgore. Ona dobro izgleda i zeleni se, ali nema mahuna, jer čim formira cvet, on odmah otpadne. Tako se biljka štiti kako bi preživela nedostatak vlage, ali zato ne donosi rod”, objašnjava Crepajac Dragan Jovanov.

Stručnjaci dodaju da je visinu šteta u ratarskoj proizvodnji u ovom trenutku nemoguće proceniti, jer period nepovoljnih uslova još uvek traje. Jedino što je sigurno je da će one biti velike. Pored značajnog smanjenja prinosa ratarskih kultura, važno je napomenuti da će doći i do umanjenja kvaliteta proizvoda, naročito kukuruza i šećerne repe.

Ono što ovdašnji ratari pak ističu kao svetlu tačku aktuelne sezone ratarenja su subvencije koje daje država, i to osnovne u visini od 18.000 po hektaru i još 17.000 dinara podsticaja za korišćenje sertifikovanog semena.