Politički zadatak na prijemnom ispitu

U ovoj turbulentnoj akademskoj godini koju su obeležile nezakonite blokade fakulteta po diktatu plenuma, koje propisi takođe ne prepoznaju, Filozofski fakultet poslednji je pod okriljem Univerziteta u Beogradu odlučio da uspostavi nadoknadu nastave i ispita, i to tek nakon što mu vlada nije odobrila planirane budžetske kvote za upis studenata na svim nivoima studija za narednu akademsku godinu. A na testu opšte informisanosti na nedavno održanom prijemnom ispitu za buduće studente psihologije na ovom fakultetu jednim pitanjem proveravalo se znaju li potencijalni brucoši šta su bili inicijalni studentski zahtevi s početka blokadne sage, koja ni posle osam meseci nije sasvim okončana.

Zadatak je glasio ovako: „Studentski protesti i blokade su počeli u novembru 2024. godine sa četiri osnovna zahteva. Šta od navedenog ne spada u te zahteve? 1) Objava celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstruisanja Železničke stanice u Novom Sadu, koja je trenutno nedostupna javnosti; 2) Formiranje prelazne (ekspertske) vlade, ograničenog trajanja, koja bi uspostavila uslove za fer i poštene izbore; 3) Potvrda nadležnih organa o identitetu svih lica za koja postoji osnovana sumnja da su fizički napala studente i profesore, kao i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih; 4) Odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i obustavu već pokrenutih krivičnih postupaka i 5) Povećanje izdvojenih sredstava za državne fakultete u iznosu od 20 odsto”.

Po ključu za pregledanje i bodovanje, tačan je drugi među ponuđenim odgovorima.

– Onaj ko je sastavio to pitanje vrlo otvoreno politizuje prijemni ispit i time grubo narušava autonomiju univerziteta, jer autonomija je autonomija nastave i istraživanja bez političke kontekstualizacije koja je prisutna u ovakvim pitanjima. Ovo nije pitanje iz opšte informisanosti, to je priprema za politički aktivizam brucoša. Inače, brucoši i studenti druge godine su najviše prisutni u blokadama visokoškolskih ustanova. Sastavljači ovih pitanja to vrlo dobro znaju i žele da i dalje tu mladost, koja u politiku ide iz ideala, iz čistih osećanja, stave u funkciju svoje i promocije svojih političkih istomišljenika – ocenio je za „Politiku” Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete.

Diskutabilno pitanje na prijemnom diglo je prosvetnu inspekciju na noge. Ministarstvo prosvete obavestilo je javnost da će biti izvršen vanredni inspekcijski nadzor nad radom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji se odnosi na sprovođenje Konkursa za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija na studijskom programu Psihologija, zbog saznanja da je na prijemnom ispitu za upis studenata jedno od pitanja koje je postavljeno kandidatima nosilo određenu političku poruku.

„Imajući u vidu širi društveno-politički kontekst, postoji sumnja da je zloupotrebljena autonomija univerziteta, akademski autoritet i izvršena politizacija prijemnih ispita za brucoše. Ministarstvo prosvete podseća da se svim pozitivnim propisima izričito zabranjuje političko i stranačko organizovanje i delovanje na visokoškolskim ustanovama i da uvođenje političkih tema i dnevnog politikanstva na ovakav način na fakultete predstavlja zloupotrebu autonomije univerziteta i politizaciju najvažnijih procesa kao što je prijemni ispit. Ovakav postupak bi se mogao smatrati vidom diskriminacije onih mladih ljudi koji ne podržavaju nezakonite blokade univerziteta ili imaju drugačije mišljenje”, obrazloženje je prosvetnog vrha.

Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, prosvetna inspekcija započeće vanredni nadzor zakonitosti rada Filozofskog fakulteta u ponedeljak, 4. avgusta.

Test opšte informisanosti na prijemnom ispitu za studije psihologije na ovom fakultetu večito privlači pažnju opšte javnosti, a među maturantima slovi za najtežu proveru znanja na pragu univerzitetskog obrazovanja – za koju se ne uči iz školskih udžbenika, a koja ispituje informisanost iz raznovrsnih polja nauke, umetnosti, kulture, aktuelnih društvenih zbivanja u domaćim i međunarodnim okvirima. Ispitnu kombinaciju čini 30 pitanja na testu, a na svako pitanje ponuđeno je pet odgovora od kojih je samo jedan tačan. Nije neuobičajeno da se na ovom testu nađu pitanja iz oblasti politike. Na primer, jedan od takvih zadataka na prijemnom prošle godine na testu opšte informisanosti koji su položili sadašnji studenti psihologije glasio je ovako: „Koji od navedenih političara nije bio kandidat za odbornika ni na jednoj izbornoj listi na lokalnim izborima u Republici Srbiji koji su održani 2. juna 2024. godine?” A ponuđeni odgovori bili su: „1) Aleksandar Vučić, 2) Savo Manojlović, 3) Aleksandar Šapić, 4) Dobrica Veselinović i 5) Saša Radulović”, i samo prvi je bio tačan.

To pitanje, koje je ispravno rešilo oko trećine kandidata, zbog čega se smatra srednje teškim, nije ni približno osvojilo pažnju stručne i opšte javnosti kao ovo o studentskim zahtevima na koje je tačan odgovor dalo više od 70 odsto kandidata, to jest 329 od 457 koji su polagali test.

„Ovim pitanjem pokrivene su dve oblasti koje se tradicionalno nalaze na testu opšte informisanosti i to su društveno-politička oblast i aktuelnosti. Ovde reči nema o politizaciji, već o fenomenu koji je potresao i univerzitet i društvo. Pitanje je formulisano nepristrasno i bez vrednosnih kvalifikacija na osnovu kojih bi se moglo reći da se podržavaju ili kritikuju aktuelni događaji. Prosvetni inspektori, ako se budu držali svog posla, mogu samo da kontrolišu proceduru, ne sadržaj pitanja, a sve je urađeno po propisima, nema nikakvih iskakanja iz pravnih formi”, uverava za naš list Oliver Tošković, profesor na Odeljenju na psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je sa kolegama Sanjom Grbić i Goranom Opačićem autor testa opšte informisanosti

Na psihologiji pre pet godina bilo je šest i po, a danas četiri kandidata na jedno mesto

Studijski program Psihologija na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu već godinama zaredom na upisu budućih brucoša slovi za najatraktivniji smer na kome je najveća jagma za mesto. Zvanična statistika pokazuje da su studije psihologije prve na listi deset najtraženijih u prestonici, i to na osnovu broja prijavljenih potencijalnih i planiranih brucoša u prvoj godini. Pod lupom iste statistike vidi se i blagi ali kontinuiran pad broja kandidata za upis na najpopularniji smer. Tako je 2020. godine konkurenciju činilo 566 prijavljenih na konkurs za upis na studije psihologije, 2021. bilo ih je 558, 2022. godine 546, 2023. bilo je prijavljeno 548, lane – 525, a ove godine u aktuelnom prvom upisnom roku prijavljen je 461 kandidat. Smanjenje konkurencije deluje drastičnije kada se izdvoje podaci koji svedoče da je pre pet godina bilo skoro šest i po prijavljenih na jedno mesto na psihologiji, a danas se oko četiri potencijalna brucoša bore za jedan indeks – s tim da treba imati u vidu da je međuvremenu upisna kvota povećana sa 88 na 116 studenata prve godine, kao i da je ove godine nastava mesecima bila obustavljena, a budžetske upisne kvote još nisu odobrene.