Razgovori, predavanja, radionice, književne i muzičke večeri

Slikanje uz muziku, druženje uz poeziju, razgovori, umetničke radionice za decu i odrasle, obilazak postavke – ovo je samo deo bogatih sadržaja koji se nalaze na repertoaru Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, nedavno obnovljenog posle četiri decenije. Bašta ovog zdanja smeštenog u oazi Profesorske kolonije, u Ulici Ljubomira Stojanovića, puna je posetilaca i Beograd na to može biti ponosan jer je dobio značajnu adresu na kulturnoj mapi, kao doprinos očuvanju naše baštine. 
U toku minula dva meseca, u muzeju su organizovana autorska i stručna vođenja, slušale su se premijerno gramofonske ploče Rastka Petrovića i pile komšijske kafe, a posebno je značajno što je započet rad kustoskinje Marije S. Đorđević na formiranju digitalne baze sećanja na Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića kroz, kako je ova kustoskinja pojasnila za naš list, usmenu istoriju sa komšijama i svima zainteresovanima, kao i onima kojima je čak i prva poseta muzeju postala lepo sećanje „za poneti”.
Spomen-muzej posvećen velikanima srpske kulture 20. veka – Nadeždi Petrović, čuvenoj slikarki i humanistkinji, osnivaču Prve jugoslovenske umetničke kolonije u Sićevu, i njenom bratu Rastku Petroviću, pesniku, diplomati Kraljevine Jugoslavije, putopiscu i likovnom kritičaru, potpuno je obnovljen i otvoren 15. maja. Na ovaj dan rođen je Rastko i taj datum se, kako je tada na svečanom otvaranju kazao ministar kulture Nikola Selaković, prvi put zvanično obeležava u skladu sa važećim računanjem vremena po gregorijanskom kalendaru.
Ovo zdanje je, Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda iz 1974. godine, nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture, a gotovo 40 godina bio je zatvoren za posetioce. Spomen-muzej postao je deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući plemenitom daru – legatu Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića, koja je muzeju zaveštala svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, uključujući i kuću kojoj je Spomen-muzej otvoren. 
– Osim Nadeždinih radova, Ljubica Luković je muzeju zaveštala i vrednu kolekciju slika iz Rastkove zbirke, dela domaćih i stranih umetnika, kao i raznorodne umetničke, upotrebne i predmete kulta vanevropskih kultura koje je Rastko prikupljao. Dragocen segment legata predstavlja epistolarna građa i rukopisi, crteži Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi. U okviru legata čuvaju se i lični predmeti, porodične fotografije i uspomene iz života ovih značajnih umetnika, danas izuzetno dragoceni dokumenti za razumevanje i tumačenje različitih aspekata njihovih ličnosti i stvaralaštva – istakla je Đorđevićeva i dodala da najznačajniju celinu čini trideset radova Nadežde Petrović, među kojima su „Bavarac”, „Betovenova maska”, „Kaluđer”, „Šljivik u Resniku”, „Mod Alan”, kao i sedam akvarela Rastka Petrovića.

Pažnju plene i dela predvodnika istorijskih avangardi: bakropis Pabla Pikasa „Žena sa knjigom”, crtež Amedea Modiljanija „Ženski akt”, crtež Žana Koktoa „Skica”, grafika Žorža Ruoa „Glava Ibija”, akvarel Ogista Rodena „Ženski akt”, crtež Maksa Ernsta „Prvi značajan razgovor sa Himerom”...
– Suština delatnosti spomen-muzeja ogleda se u kokustosiranju, kreiranju programa prema potrebama i znatiželji publike, te tako publika postaje aktivni saučesnik u izgradnji slike samog muzeja, kako bi on mogao da ostvari svoj potencijal i viziju muzeja lokalne zajednice. Nasleđe oživljava u svakodnevnim razgovorima i muzejskim programima kako bismo naučili da se suština svega što pamtimo ogleda u simbiozi, u prepoznatoj važnosti nasleđa koje čuvamo u zajedništvu sa muzejskom publikom – istakla je kustoskinja Đorđević.

Na stalnoj postavci u ovom zdanju izloženi su Nadeždini portreti žena iz Minhena, Srbije i Pariza, i to u formi slika i fotografija. Autorke stalne postavke su, uz Đorđevićevu, i kustoskinje iz Narodnog muzeja Dragana Ljubenović i Katarina Đošan. Posetioci su u prilici da tokom tumačenja postavke razmatraju šta govore lica ovih žena iz današnje perspektive u odnosu na likovni jezik Nadežde Petrović i kakve su sličnosti i razlike koje posmatrač uviđa između njenih fotografija i slika.
– Ako se prisetimo čuvenog autoportreta Nadežde Petrović pa se zapitamo o odnosu slikarke prema sebi i prema modelima koje slika i fotografiše, dobićemo mnoštvo inspirativnih priča o vremenu u kojem predvodnica srpske moderne umetnosti živi i stvara, o ličnostima sa kojima dolazi u susret i o razlozima koji navode slikarku da ih ovekoveči – ističe Đorđevićeva. U razgovoru sa njom, učesnici programa imaju priliku da zajedno dođu do mogućih odgovora i pokrenu nova pitanja koja uvek vode i novim uvidima.

Posebno je ovde u toku letnjeg raspusta zanimljivo deci okupljenoj na likovnoj koloniji, a u taj jedinstven svet ušli su i odrasli. Na jednoj radionici koju su vodile muzejska savetnica Ivana Janković i Aleksandra Pradal, etnomuzikolog, saradnica Narodnog muzeja, učesnici su otkrivali kako zvuči boja i kako se može naslikati zvuk, uz podsećanje na ekspresionizam Nadežde Petrović. 
Programi se organizuju i ovog meseca. Prva subota bila je posvećena priči o Anđi Petrović. Tako su posetioci juče imali priliku da na besplatnom predavanju čuju zanimljivosti o ovoj izuzetnoj ženi. Pročitana je i njena izjava povodom objavljivanja brošure Lava Nikolajeviča Tolstoja o aneksiji Bosne i Hercegovine od Austrougarske, koja glasi: „Moj je uspeh ogroman, veći no sav rad sviju naših diplomata, jer sam uspela da zainteresujem za našu pravednu stvar najvećeg genija na zemlji.” Anđa je svirala klavir i violončelo, izvodila kompozicije Šopena i Čajkovskog, govorila nemački, francuski, italijanski, ruski i češki jezik. Studentkinja uporedne književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sekretar svog oca, Mite Petrovića, sestra Nadežde i Rastka Petrovića, simpatija Ivana Meštrovića, jedinstvena Anđa Petrović zaokupila je pažnju publike, a o njoj su govorile muzejska savetnica Lidija Ham Milovanović, kustoskinja Zbirke jugoslovenske skulpture, i Marija S. Đorđević. 
Sledeća druženja zakazana su za 5. i 9. avgust, od 12 časova. Tema razgovora biće „Budućnost Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića”. 
Tim povodom kustoskinja Đorđević ističe da stalna postavka spomen-muzeja neće biti stalna. 
– Uz umetničke i kustoske intervencije u prostoru, kroz razgovore sa publikom sa ciljem istraživanja potreba i znatiželje pojedinaca koji svojim prisustvom oplemenjuju život muzeja, želimo da promene muzejskih predmeta na postavci, tematske programe u vidu razgovora, predavanja, radionica, filmskih, književnih i muzičkih večeri osmislimo na osnovu interesovanja publike. Dođite da razgovaramo, prenesite nam svoje utiske, komentare i sugestije. Hajde da zajedno osmislimo spomen-muzej u bliskoj budućnosti. Program je besplatan za sve posetioce – poručila je ona. 
Beograđani i gosti naše prestonice imaće priliku da prisustvuju i tematskom razgovoru 14. avgusta od 19 sati, kada će se govoriti kako su se sreli arhitekta Aleksandar Deroko i pesnik Rastko Petrović. Jedan je crtao crkve za budućnost, a drugi je pisao kao da putuje snovima. 
U senci velikih istorijskih događaja, prijateljstvo Rastka Petrovića i Aleksandra Deroka oblikovalo se tiho, kroz rat, školovanje u Francuskoj i zajednički život u umetničkom Beogradu između dva rata. Rastko, pesnik i diplomata, introspektivan i duboko misaon. Deroko, arhitekta, sklon humoru, oštrom oku i preciznoj liniji. Povezali su se kao mladi s istom radoznalošću prema svetu i umetnosti, uprkos različitim temperamentima. Deroko sa puno duha i preciznosti beleži Rastkove osobenosti, njihove razgovore i zajedničke trenutke, dok Rastkovi zapisi svedoče o međusobnom poštovanju i razmeni ideja.
U razgovoru dr Ivana Šuletića, profesora Arhitektonskog fakulteta, i kustoskinje Marije S. Đorđević biće reči o o jednoj generaciji koja je preživela rat, učila u Parizu, stvarala novu umetnost i tražila ravnotežu između tradicije i modernog duha. Program je besplatan za sve posetioce, a prethodne prijave nisu potrebne. 
U subotu, 23. avgusta u 18 časova na programu je „Prašumski zanos slobode” – čitanje poezije, radionica jezika i biljne imaginacije. Ovo će biti umetnički susret i radionica u kojoj se stapa poetika jezika i Rastkovo jezičko stvaralaštvo. To je susret koji nežno otvara prostor za unutrašnje pejzaže, razigranu stvaralačku tišinu i imaginativno istraživanje. Radionica je osmišljena kao živi proplanak – kao mesto istančane pažnje, osluškivanja, nežnog otpora i regeneracije. U društvu Jelene Vukićević, pesnikinje, književne teoretičarke i samostalne istraživačice, učesnici će imati priliku da urone u zajedničko istraživanje granica jezika, organskog ritma i biljne imaginacije. Iz spomen-muzeja poručuju da će se u tišini koja ne znači odsustvo, već prisustvo, osluškivati prostori iz kojih izranjaju slike, reči, boje… 
– Zajedno ćemo se uputiti u zamišljanje koje ne traži zaključak, već dozvoljava bivanje. Učenje sporosti. Pisanje svetlošću. Tišinu kao metod. Sanjarenje kao čin. Ono je namenjeno svima koji žele da prodube svoje umetničke procese, pronađu nove puteve izraza i osnaže imaginaciju u dijalogu sa prirodom, telom i jezikom – istakli su u spomen-muzeju. 
Broj učesnika je ograničen na deset. Prijave su obavezne na adresu [email protected]. 
Sve aktivnosti i planovi ukazuju na činjenicu da ovo zdanje, koje čuva uspomenu na Nadeždu i Rastka Petrovića, a koje je bilo zatvoreno za javnost od 1986. godine, vredi posetiti jer će se tako naučiti i obnoviti mnoge važne lekcije koje se tiču naše kulture i umetnosti.