Evropa na nišanu ruskog "Orešnika"

Moskva je i zvanično objavila da više ne smatra sebe obavezanom moratorijumom na raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa sa kopnenog baziranja, što predstavlja jedan od najozbiljnijih koraka u bezbednosnoj eskalaciji u Evropi od kraja Hladnog rata. Saopštenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova usledilo je nakon najave predsednika SAD Donalda Trampa o premeštanju nuklearnih podmornica bliže teritoriji Rusije, ali i nakon više od godinu dana otvorene militarizacije evropskog kontinenta od strane NATO-a.

Ključni povod za ovu odluku, prema saopštenju Moskve, bio je plan SAD da 2026. godine rasporede nove sisteme dugog dometa u Nemačkoj, što se u Rusiji doživljava kao direktna pretnja nacionalnoj bezbednosti. Istovremeno, SAD su već započele raspoređivanje naprednih raketnih sistema u Evropi i Aziji, među kojima je i mobilni lanser MRC Typhon, koji je 2024. godine već stacioniran na ostrvu Bornholm u Baltičkom moru i na Filipinima.

Podsetimo, Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa (INF), potpisan 1987. godine između Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova, predstavljao je jedan od stubova evropske bezbednosti. Sporazum je zabranjivao proizvodnju, testiranje i raspoređivanje kopnenih balističkih i krstarećih raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara. Do 1991. godine, SSSR je uništio 1.846, a SAD 846 raketa. Međutim, Vašington se 2019. godine jednostrano povukao iz Sporazuma, čime je on zvanično prestao da važi.

U narednim godinama, SAD su intenzivirale razvoj novih kopnenih udarnih sistema. Raketni kompleks Precision Strike Missile (PrSM), koji je razvijen kao zamena za ATACMS, ima domet do 800 kilometara i već je operativan. Pored njega, sistem MRC Typhon omogućava lansiranje krstarećih raketa Tomahawk dometa 1.800 km i raketa SM-6 dometa 500 km, čime je praktično ukinuta svaka vojna ravnoteža uspostavljena sporazumom INF.

Moskva je više puta pozivala NATO da proglasi recipročni moratorijum na raspoređivanje sistema koji su nekada bili zabranjeni INF-om, ali na te pozive nije bilo odgovora. Sa druge strane, susedi Rusije poput Kine, Indije, Pakistana i Irana već duže vreme raspolažu raketama tog dometa, što dodatno usložnjava bezbednosnu sliku.

U takvom geopolitičkom ambijentu, Rusija je pokrenula serijsku proizvodnju sopstvenog odgovora — novog raketnog sistema „Orešnik“. Radi se o balističkoj raketi srednjeg dometa sa dometom do 5.500 kilometara, brzinom leta do 10 maha (oko 3 km/s), bojevom glavom težine 1,5 tone i nuklearnim punjenjem snage do 900 kilotona. Prema ruskim procenama, raketa može da pogodi sedište Združenih NATO snaga u Monsu, u Belgiji, za svega 17 minuta.

Na samitu ODKB-a u novembru 2024. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin je istakao da „Orešnik“ ima sposobnost da eliminiše duboko utvrđene ciljeve, pre svega komandne centre, uz izazivanje temperature udara od 4.000 stepeni Celzijusa. On je dodao da je efekat masovne upotrebe ovog oružja „uporediv sa dejstvom nuklearnog arsenala“.

Pored toga, predsednik Putin je već najavio nameru da sistem „Orešnik“ bude raspoređen u Belorusiji, najverovatnije u drugoj polovini 2025. godine. Očekuje se i njegovo uvođenje u naoružanje strateških vojnih okruga Oružanih snaga Ruske Federacije, kao i u tenkovske armije na ključnim pravcima, u vidu novoformiranih raketnih brigada.

U uslovima sveopšte remilitarizacije Evrope i širenja NATO infrastrukture do granica Rusije, Moskva sada formalno napušta poslednje ostatke posthladnoratovskih ograničenja. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova jasno je poručilo da više ne postoji ni politički ni vojni smisao za zadržavanje dobrovoljnih moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg dometa — ni u evropskom delu zemlje, ni u Centralnoj Aziji, niti na Dalekom istoku.

Vraćanjem na scenu oružja koje je nekada bilo simbol epohe najveće nuklearne opasnosti, Evropa ulazi u novu fazu konfrontacije u kojoj će se odluke donositi brže, a vreme za reakciju meriti minutima. Umesto dijaloga i povratka režimu kontrole naoružanja, vodeće svetske sile sve otvorenije ulaze u trku koja ima samo jedan cilj — dominaciju nad eventualnim bojnim poljem.