Šta čeka Srpsku nakon presude Dodiku

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Odluka je doneta, ali nijedna dilema još nije otklonjena. U odluci Apelacionog veća potvrđuje se prvostepena odluka Suda BiH kojom se pored zatvorske kazne od godinu dana, koju je moguće otkupiti za novac (nešto manje od 20.000 evra), predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku zabranjuje politički rad u javnim institucijama na šest godina. Ali se nije razjasnilo na koji način se to namerava sprovesti u praksi.

Dodik je juče ocenio da je očigledno da je Sud BiH podlegao političkom pritisku i presudu doneo kršeći zakone i Ustav BiH. On u objavi na „Iksu” pita kako je moguće da Sud BiH visokog predstavnika tretira kao deo pravnog sistema BiH ako je u Ustavu BiH navedeno da zakone mogu donositi isključivo parlamenti.

Sve oči sada su uprte u pravcu Narodne skupštine RS, koja bi na najavljenom zasedanju trebalo da zauzme zvaničan stav prema „politički motivisanoj odluci”. Tek nakon toga moglo bi postati jasnije šta vlasti Srpske planiraju da učine.

Jedna od opcija koja se pominje u Sarajevu jeste da Centralna izborna komisija (CIK) BiH oduzme mandat predsedniku Srpske i raspiše nove izbore. Međutim, postavlja se pitanje kako će reagovati institucije Republike Srpske ‒ da li će priznati takvu odluku i dozvoliti održavanje izbora za funkciju o kojoj je narod već rekao svoje. Najviši zvaničnici Srpske su u prvim reakcijama presudu odbacili i najavili da neće dozvoliti održavanje izbora, ali nije jasno kako će situacija izgledati ako ih CIK, ipak, raspiše i oni budu sprovedeni makar delimično, recimo glasanjem iz dijaspore, poštom ili u samo pojedinim opštinama. U takvom scenariju, imajući u vidu da Izborni zakon BiH ne predviđa minimalnu izlaznost, već da pobeđuje kandidat s najviše glasova, stvorila bi se ozbiljna pravna i politička konfuzija.

Na primer, šta ako Dodik ostane na funkciji, uz podršku institucija Srpske i većine građana koji bi eventualno bojkotovali izbore, a CIK ih sprovede i mandat poveri drugom kandidatu? Da li bi to bio svojevrsni slučaj „Komšić u RS” i kako bi novi „predsednik” uopšte preuzeo funkciju u Palati Republike? Iz CIK-a su juče saopštili da će i u slučaju Dodika postupati na osnovu zakonskih procedura i sudske prakse, a sednica na kojoj bi se o tome moglo raspravljati mogla bi biti održana već sutra, to jest u sredu. Mediji objavljuju saznanja da bi u četvrtak u Banjaluci mogao da bude organizovan veliki miting podrške Dodiku.

Nisu do kraja jasne ni namere opozicije iz RS, kao što trenutno nije poznato ni ko će Dodika menjati ukoliko pristane da se povuče s pozicije, što je, po mnogima, prilično nerealan scenario. Naime, Ustav RS nije predvideo ovakvu situaciju, koja je, doduše u nešto drugačijim okolnostima, nakon smrti Milana Jelića, rešena tako što je Skupština RS odredila privremenog predsednika.

Opozicioni predvodnik Draško Stanivuković, predsednik PDP-a, smatra da izbori ne treba da se održe i da opozicija treba da odbije učešće na njima. Ali ne misle svi u opoziciji kao gradonačelnik Banjaluke. Deo njih kalkuliše i smatra da ovu priliku ne treba propustiti, što argumentuju tezom kako je Dodik sam dao legitimitet Sudu BiH odazivajući se nedavnom pozivu i učestvujući u postupku.

„Da li mi imamo pravo da ovom režimu ’poklonimo’ još jednu godinu”, pita potpredsednik PDP-a Igor Crnadak.

Vršilac dužnosti predsednika SDS-a Jovica Radulović je nedavno rekao da će ova stranka definitivno učestvovati na izborima. „Upoznat sam sa stavom PDP-a o prevremenim izborima i očekujem da će preispitati svoju odluku”, kaže Radulović. Teško da će se biračima u Srpskoj, čak i onima koji nisu Dodikove pristalice, svideti stav Radulovića koji je komentarišući teze sarajevskih političara o pobedi države, izjavio da „nije jasno da li su institucije BiH zaista pobedile, jer će tek sprovođenje presude pokazati da li one postoje ili ne”.

Nešto odmereniji bio je bivši predsednik te stranke Vukota Govedarica koji smatra da vlast i opozicija moraju naći rešenje za izlaz iz situacije, istakavši da radikalizacija ne bi bila rešenje, već uvod u nova krivična dela.

I sarajevski mediji su se raspisali o tome. U analizama navode kako je ovo sjajna prilika za opoziciju u Srpskoj, koju ne sme propustiti. Bošnjačka javnost presudu tumači kao „pobedu države”, dok se u Srpskoj ta ista „pobeda” doživljava kao rezultat intervencije Šmita i snažnog zapadnog pritiska, uz ironične opaske da „država o kojoj govore u Sarajevu nije u stanju ni da ošiša drvored ili podigne helikopter”, a kamoli da sama donese presudu takve političke težine bez asistencije spolja.

Pojedini su pak u Dodikovoj rečenici „ni šest godina nije mnogo” naslutili mogućnost njegovog dobrovoljnog povlačenja iz formalne vlasti, uz zadržavanje uticaja na prilike s mesta lidera najjače srpske partije. Naredne godine su opšti izbori, i to bi mogao biti test političke snage SNSD-a i odraz odnosa građana prema čitavoj s

Iz Sarajeva su požurili da plasiraju spekulacija o Dodikovom navodnom potpunom povlačenju iz politike, za šta im je poslužila izjava Željke Cvijanović, upućena građanima i vlastitoj partiji, da će SNSD i dalje ostati najjača stranka, što se iskoristilo kao „dokaz” da aktuelna potpredsednica stranke kani preuzeti Dodikovo mesto. Ona takve navode naziva „naklapanjima sarajevske kvazipolitičke čaršije”.