Suočavanje sa pitanjima smisla života

Ovogodišnje izdanje Nišvil džez teatarskog festivala biće održano od 8. do 17. Avgusta, u okviru kojeg će poklonici scenskih umetnosti imati priliku u Nišu da isprate predstave umetnika iz Grčke, Sjedinjenih Država, Finske, Kine, Luksemburga, Ukrajine, Crne Gore, Makedonije i Srbije. Selekciju festivala koju je potpisala Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka, povezuje, kako kaže, suočavanje sa pitanjima postojanja i smisla života u vrhuncu neoliberalnog kapitalizma. Umetnici se na sceni suočavaju sa gorućim problemima savremenih ratova, pobunama, protestima, ali i urušavanjem zastarelih sistema postavljajući važna pitanja o smislenoj egzistenciji u  21. veku. Prati je podnaslov „Igrati? Ili ne igrati?”.

– Predstave su takve, vremena su takva, a važnost teatra dovedena je u pitanje svuda, i u svetu i kod nas, te podnaslov želi da aludira kroz čuveno Šekspirovo pitanje: „Biti ili ne biti?”. Ova dilema odražava dualnost našeg postojanja, kako pojedinačno, tako i kolektivno, ali i samog pozorišta i njegovog uticaja na društvo. Tu je još i prepreka koliko ljudi danas ima potrebu, ali i vremena za teatar – kaže za „Politiku” Maja Mitić i dodaje:

– I sama sam glumica i povremeno režiram. Držim radionice i predavanja, putujem zbog svog primarnog posla, a i radi selektovanja predstave za festival. Gde god mogu gledam predstave, ove godine sam vidala preko 100 novih ostvarenja u Maroku, Grčkoj, Mađarskoj, Skandinaviji, ali i u regionu i kod nas.

Selekciju aktuelnog Nišvil džez teatrskog festivala čine predstave: „Modus vivendi ili kako živeti?” i „Spasioci Božiji” Oma studio teatra sa Krita, „Vanvremenske priče” po motivima priča Franca Kafke,  u produkciji nezavisne grupe umetnika iz Severne Makedonije, kao i delo „Leti, leti” ansambla „Muvipusi” iz Finske, ali i „Razlaganja” Farm arts teatra (Damask, Pensilvanija). Tu je i „Delirijum tremens” pozorišne radionice iz Prilepa, „Jelena Savojska” Korifej teatra iz Kolašina, KIC „Budo Tomović” iz Podgorice i Kulturni centar Kotor, kao i nagrađivano delo „Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović” Puls teatra iz Lazarevca. Prva četiri dana glavnog programa Nišvil džez teatrskog festivala tokom kojeg će biti izvedeno osam predstava pratiće selektovani stručni žiri. Posle toga sledi programski segment sa nazivom „Fuzija”, koji čine dve predstave koje će tokom nekoliko dana kroz zajednički rad stvarati muzičari i pozorišni umetnici. Ove produkcije, kako kaže Maja Mitić, nastaju na probama u Nišu i predstavljaju eksperimentalni spoj džeza i teatra: „džezirano pozorište”. Treći segment pozorišnog Nišvila, saznajemo, posvećen je predstavama za decu i mlade, realizovanim kroz metod drame u edukaciji. U ovom delu programa učestvuju predstave sa decom iz Kine, čije ostvarenje „Mladi i poezija” koristi tradicionalne i savremene tehnike teatra. U ovom programu su i srednjoškolci iz Crne Gore, koji su samostalno osmislili i izvode svoju operu „Snežana i sedam patuljaka”.

– Tokom sva tri segmenta gledaćemo predstave iz celog sveta. Ovo jeste međunarodni festival i imperativ je da imamo dela iz svih krajeva. Ono što osećam kada gledam predstave jeste da su rađene kao da se „žuri” kada se radi. Za to ima objašnjenja da u 21. veku nekako nemamo vremena, ne možemo da preživimo od jednog posla. Previše se snima, umetnici ne mogu kao nekada da se posvete radu na predstavi tokom tri do pet meseci. Sve se svodi na ideju reditelja, što je važno, ali nije dovoljno. Ujedno smatram da treba da se radi na edukaciji publike. To neke zemlje vrlo uspešno rade, recimo Austrija. U Muzikferajnu tokom cele godine imaju radionice, školice, „otvorena vrata”, na nekoliko spratova ove velike kulturne institucije. Rade sa budućom publikom, počev od beba, koje mogu da se igraju udaračkim instrumentima, tinejdžera pa do uzrasta za starije osobe – priča Maja Mitić.

Pozorište je lek u teškim vremenima. Iz godine u godinu naša sagovornica selektuje predstave za Nišvil i krstari svetom. Koja su njena zapažanja kada je teatarski rukopis u pitanju? Čemu danas teže umetnici, koje teme ih zanimaju, koje propituju?

– Objedinjujuća tema jeste smisao. Neki to predstavljaju kroz predstave besmisla ratova, neki se vraćaju pandemiji koja nas je sve otuđila i iz tog ugla promišljaju o smislu, neki pak počecima teatra i ritualima poput predstava Oma studio teatra sa Krita ili kroz život i delo Dimitrija Tucovića, odnosno predstavu „Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović” Zlatka Pakovića i Puls teatar iz Lazarevca koji podsećaju šta smo sanjali, šta smo želeli i za šta smo se borili ovde u Srbiji  s kraja 19. i  početka 20. veka. Dakle, smisao i prave vrednosti – kaže naša sagovornica.