Neophodna je reforma Saveta bezbednosti UN

I ove godine u Hirošimi i Nagasakiju su 6. i 9. avgusta, na dane kada su bačene atomske bombe, održane komemorativne ceremonije za žrtve i molitve za mir. Ceremonijama, osamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata, prisustvovali su predstavnici mnogih zemalja, uključujući i Srbiju. Bacanjem atomskih bombi na ova dva grada oduzeto je više od 200.000 dragocenih života, a Hirošima i Nagasaki su pretvoreni u pustoš. Čak i danas ima mnogo onih koji trpe i žive sa trajnim posledicama ovog napada, ističe u razgovoru za „Politiku” Akira Imamura, ambasador Japana u Srbiji, odgovarajući na pitanja s kakvim osećanjima Japanci obeležavaju 80. godišnjicu od strašnog američkog eksperimenta, koji je navodno bio neophodan da bi Japan pristao na kapitulaciju, to jest da bi se rat završio, te kako nove generacije doživljavaju ono što se tada dogodilo njihovim precima i njihovoj zemlji.

Njegova ekselencija podseća da je u sredu na ceremoniji u Hirošimi premijer Šigeru Išiba iznova izrazio čvrstu odlučnost da Japan, kao jedina zemlja koja je pretrpela atomske napade tokom rata, ispuni svoju misiju vođenja međunarodnih napora ka ostvarenju sveta bez nuklearnog oružja. Naglasio je i da je obrazovanje mlađih generacija takođe od izuzetne važnosti.

– U japanskim školama se u nastavi obrađuje tema o bacanju atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki kako bi se učenici upoznali sa užasima rata i važnosti mira. I ja sam, kao student, posetio Hirošimu i bio duboko potresen svedočenjima preživelih (Hibakuša) u Memorijalnom muzeju mira. Smatram da je izuzetno važno to što je prošle godine organizacija preživelih „Nihon Hidankio” dobila Nobelovu nagradu za mir. S druge strane, kako preživeli stare, postaje sve važnije da mlađe generacije naslede čuvanje sećanja na Hirošimu i Nagasaki. U tom cilju, Vlada Japana je započela inicijativu imenovanja omladine za „mlade portparole koje promovišu ideju sveta bez nuklearnog oružja”, koje potom šalje u inostranstvo kako bi širili znanje o stvarnim posledicama koje upotreba nuklearnog oružja ostavlja za sobom.

Kao jedina zemlja koja je osetila posledice upotrebe nuklearnog oružja, kako gledate na problem sve češćeg dolaska u sukob država koje ga poseduju?

Zbog sve dubljih podela u međunarodnoj zajednici po pitanju nuklearnog razoružanja, kao i nuklearnih pretnji od strane Rusije, situacija u vezi s nuklearnim razoružanjem postaje sve teža i složenija. Međutim, koliko god put ka „svetu bez nuklearnog oružja” bio trnovit, to nipošto ne znači da ćemo se na tom putu zaustaviti. Na samitu G7 održanom 2023. godine u Hirošimi lideri više od 15 zemalja, uključujući ukrajinskog predsednika Zelenskog, lično su se upoznali sa stvarnošću žrtava izloženih zračenju nuklearnim oružjem. Time je još jednom pojačana globalna svest i volja međunarodne zajednice da se kreće ka ostvarenju cilja „sveta bez nuklearnog oružja”. Japan će nastaviti da radi na očuvanju i jačanju režima Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), jedinog univerzalnog okvira u kojem široko učestvuju i zemlje koje poseduju nuklearno oružje i one koje ga ne poseduju, kao i drugim realističnim i praktičnim merama. U tom cilju, pod okvirom Akcionog plana iz Hirošime, Japan će, predvodeći napore međunarodne zajednice, nastaviti da bude most između nuklearnih i nenuklearnih zemalja.

Organizacija Ujedinjenih nacija obeležava 80 godina. Da li mislite da OUN, u postojećem kapacitetu, još može da odgovori na globalne geopolitičke izazove i da je njenih 17 održivih ciljeva razvoja (SDG) realno dostižno do 2030. godine?

Od kada se pridružio Ujedinjenim nacijama 1956. godine, Japan je dosledno pridavao značaj ulozi koju UN, kao najuniverzalnija i najinkluzivnija međunarodna organizacija, ima u očuvanju mira i prosperiteta u svetu, i aktivno je doprinosio njenim aktivnostima. Međutim, ruska invazija na Ukrajinu jasno je pokazala da Savet bezbednosti nije u stanju da efikasno funkcioniše u ovoj vrsti situacija. S obzirom na to da se UN bliže svojoj 80. godišnjici postojanja, postaje neophodno sprovesti reforme, uključujući reformu Saveta bezbednosti, kako bi se osnažila funkcionalnost ove organizacije i omogućilo efikasnije i delotvornije rešavanje savremenih globalnih izazova.

U trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa višestrukim, složenim krizama, i ostvarenje ciljeva održivog razvoja nailazi na velike poteškoće. Japan promoviše koncept „bezbednosti ljudi”, koji stavlja fokus na svakog pojedinca. Ovaj pristup se u potpunosti poklapa sa osnovnim načelom SDG – „da niko ne bude izostavljen”.

Pored toga, Japan ubrzava aktivnosti u vezi sa globalnim izazovima kao što su klimatske promene, međunarodno zdravstvo i prevencija katastrofa, kako bi doprineo ostvarenju ciljeva SDG. Kroz upotrebu razvojne pomoći (ODA) kao katalizatora, Japan nastoji da poveže različite inicijative i pruži podršku iz više pravaca, kako bi čitava međunarodna zajednica, uključujući i zemlje u razvoju, mogla da postigne ciljeve održivog razvoja.

Amerikanci su posle 1945. postali vaši najbliži partneri, savezništvo sa SAD je postalo i temelj ekonomskog uspona Japana i postavilo Japan kao državu koja neguje mir. Ipak, predstavnici kineske vlade podsetili su nedavno na „istorijske lekcije” i upozorili međunarodnu zajednicu na jačanje militarističkih težnji u Tokiju.

Nakon Drugog svetskog rata, Japan, vođen čvrstom odlučnošću da nikada ne ponovi strahote rata, dosledno je sledio put izgradnje slobodne i demokratske miroljubive nacije koja poštuje ljudska prava i vladavinu prava. Japan i Sjedinjene Američke Države su uspostavili Japansko-američki savez, u čijoj su osnovi bezbednosni aranžmani Japana i SAD, a kroz taj savez Japan je doprineo miru i stabilnosti u regionu.

Iako su se tenzije hladnog rata pojačavale, kada su socijalističke zemlje u pitanju, Japan je pridao značaj svom odnosu sa Jugoslavijom, a predsednik Tito je bio prvi šef jedne socijalističke države koji je posetio Japan. Na taj način, Japan je uvek išao ruku podruku sa međunarodnom zajednicom, naglašavajući zajednički prosperitet sa drugim narodima, i postigao je obnovu države uporedo kroz međunarodnu saradnju. Ovaj put koji je Japan izabrao se neće promeniti ni ubuduće. Japan ostaje odlučan da nadalje, putem inicijativa okrenutim budućnosti, doprinosi miru, stabilnosti i prosperitetu Indo-pacifičkog regiona i celokupne međunarodne zajednice.

Što se tiče istorijskih lekcija, naša zemlja je više puta iskreno i duboko izrazila žaljenje i iskreno izvinjenje zbog svojih postupaka tokom Drugog svetskog rata. Kako bi te osećaje izrazila kroz konkretna dela, Japan se nakon rata u potpunosti posvetio miroljubivom razvoju Azije, noseći u srcu tešku istoriju kroz koju su prošli njegovi susedi. Japan ostaje posvećen pacifističkoj politici usmerenoj isključivo na samoodbranu i neće postati vojna sila koja bi mogla predstavljati pretnju drugim zemljama – i to je temeljni princip japanske bezbednosne politike. Stoga su tvrdnje o tendencijama militarizacije Japana potpuno neosnovane.

Šta projekat Slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika (FOIP) znači za vašu zemlju i gde je njegovo mesto u globalnom poretku?

Indo-pacifički region predstavlja raskršće „dva kontinenta” – Azije, koja beleži izuzetan rast, i Afrike, koja ima ogroman potencijal – kao i „dva okeana”, slobodnog i otvorenog Tihog okeana i Indijskog okeana. Odatle potiče velika dinamičnost ovog prostora. Istovremeno, region se suočava sa brojnim izazovima, kao što su piratstvo, terorizam, širenje oružja za masovno uništenje, prirodne katastrofe i pokušaji promene statusa kvo silom.

Japan, pod vizijom FOIP, radi na jačanju međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, čiji je temelj međunarodno pravo, istovremeno se zalažući za slobodu plovidbe, mirno rešavanje sukoba i slobodnu trgovinu. Japan teži da učini Indo-Pacifik „međunarodnim javnim dobrom”, slobodnim i otvorenim prostorom, kako bi doprineo miru, stabilnosti i prosperitetu celog regiona. To donosi korist i Srbiji, koja je povezana sa ovim regionom kroz trgovinu i investicije.

U središtu ove vizije nalaze se odbrana „slobode” i „vladavine prava”. Upravo su najranjivijim državama najpotrebniji principi vladavine prava, a primena principa Povelje UN, kao što su poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, mirno rešavanje sukoba i neupotreba sile, važan su preduslov za uživanje „slobode” u međunarodnoj zajednici. Poštovanje i jačanje slobodnog i otvorenog međunarodnog poretka zasnovanog na vladavini prava, uz poštovanje Povelje UN, u korist svih zemlja, velikih i malih – verujemo da je ovo izuzetno važan princip i za Srbiju.

U svetu gde se globalna ravnoteža snaga značajno menja, vođenje međunarodne zajednice od podela ka saradnji zahteva pristup koji ceni raznolikost i inkluzivnost. Japan posebno naglašava saradnju sa zemljama Globalnog juga, i ističe da su osnovne vrednosti FOIP-a „različitost”, „inkluzivnost” i „otvorenost”. FOIP ne isključuje nikoga, ne stvara blokove i ne nameće svoje vrednosti drugima. Zahvaljujući tim principima, ova inicijativa uživa široku međunarodnu podršku, a saradnja i dijalog unutar nje se neprestano razvijaju.

Kako se Japan nosi sa izazovima u odnosima sa susedima?

U Istočnoj Aziji, uključujući i područje oko Japana, bezbednosno okruženje postaje sve teže zbog razvoja nuklearnog i raketnog programa Severne Koreje, zatim zbog nedostajuće transparentnosti u jačanju i modernizaciji vojnih snaga od strane zemalja u regionu, ali i zbog pokušaja promene statusa kvo silom, što je u suprotnosti sa vladavinom prava i otvorenošću. A tu su i rastuće tenzije među državama i regionima u vezi sa pomorskim pitanjima.

Šta je neophodno za stabilnost Indo-pacifičkog regiona?

O značaju promovisanja vizije FOIP već je bilo reči. Kada je reč o saradnji sa drugim državama, ključna je pre svega snažnija posvećenost SAD tom regionu, kako je i potvrđeno na japansko-američkom samitu u februaru. Takođe, veoma je važna i saradnja sa državama sa kojima delimo isto mišljenje i iste vrednosti, kao što su članice G7, Australija, Indija i Južna Koreja, ali i sa zemljama jugoistočne Azije i pacifičkim ostrvskim državama.

Nadalje, kao što je pokazala ruska invazija na Ukrajinu, bezbednost Indo-pacifičkog regiona i evroatlantskog prostora su nerazdvojive. Zato je neophodno dodatno jačati saradnju sa evropskim državama, sa EU, kao i sa NATO-om i drugim državama koje dele slične stavove. Za Srbiju, koja teži pristupanju EU, biće važno uključiti politike EU koje se tiču ovog regiona.

Ekspo 2027. značajno će poboljšati međunarodni imidž Srbije i zapadnog Balkana

Jeste li obišli aktuelnu Svetsku izložbu Ekspo u Osaki? Šta ona znači Japanu i, prema vašoj oceni, šta Specijalizovana izložba Ekspo 2027. u Beogradu može da znači za Srbiju?

Da, tokom letnjeg odmora u julu, prilikom povratka u Japan, posetio sam Svetsku izložbu u Osaki i Kansai regionu, koja je bila izuzetno posećena. Tema Ekspa u Osaki glasi „Oblikovanje budućeg društva za naše živote”. Ova izložba pruža priliku da se iskusi buduće društvo koje je zajednički oblikovano uz pomoć najnaprednijih tehnologija i mudrosti naroda iz celog sveta, s ciljem rešavanja zajedničkih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava. Može se reći da ova izložba prikazuje svet u kojem su ciljevi održivog razvoja postignuti, kao i viziju budućeg društva kojem Japan teži – tzv. Društva 5.0, gde su virtuelni i fizički prostori duboko integrisani. Verujem da Ekspo u Osaki uliva nadu da možemo ostvariti održivu budućnost u današnjem svetu.

Posetio sam i Paviljon Srbije i čuo sam da ga je u prva tri meseca od otvaranja posetilo više od 500.000 ljudi. Tajna popularnosti vašeg paviljona leži u mogućnosti da se unapred doživi koncept „Igraj za humanost”, koji je tema predstojeće specijalizovane izložbe Ekspo 2027. u Beogradu. Velika popularnost srpskog paviljona, po mom mišljenju, predstavlja snažan pokazatelj uspeha buduće izložbe u Beogradu. Nacionalni dan Srbije na Ekspu 2025. u Osaki zakazan je za 15. septembar i radujem se ceremoniji koja će tim povodom biti održana.

Verujem da će Ekspo 2027. postati mesto koje prikazuje ogroman potencijal ljudske kreativnosti kroz sport, muziku i igru. To će značajno poboljšati međunarodni imidž Srbije i zapadnog Balkana, a mislim da će, baš kao što je to bio slučaj sa prethodnim Ekspom u Osaki 1970. godine, ostati u sećanju budućih generacija kao simbol ulaska ovog regiona u novu fazu razvoja.