Želimo mir u Ukrajini, prepreka su EU i NATO

Rusija, razume se, nije protiv mirovnog, pregovaračkog procesa. Naš stav je da je diplomatsko rešenje bolje od vojnog, ali ćemo u svakom slučaju ispuniti zadatke koje je odredio naš vrhovni komandant, predsednik Rusije Vladimir Putin kada je doneo odluku o početku specijalne vojne operacije, kaže u intervjuu za „Politiku” ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, na konstataciju da zapadni mediji pišu da Rusija podriva mirovne napore u Ukrajini i na pitanje šta je najveća prepreka na putu do mira.

– Glavna prepreka je, naravno, Zapad, odnosno EU i NATO, koji koriste Ukrajinu da bi sprečili mirovni proces, nagovaraju Kijev da ratuje i dalje, šalju oružje, sve sa ciljem da konflikt potraje – ističe ruski ambasador.

Kaže da je „u pitanju rat koji vodi Zapad na ukrajinskom terenu”. „Ukrajina je u stvari, možda, prvi slučaj u svetskoj istoriji kada se cela država koristi u svojstvu plaćenika. Ranije su to bile samo neke vojske. Njima je naređeno da vode rat protiv Rusije, pa Zapad koristi ove ljude ne mareći za to koliko će ih poginuti. Čak i ako Ukrajina izgubi celo stanovništvo, nije ih briga. A više nema dovoljno sredstava u budžetu da bi funkcionisala bez one zlonamerne ’podrške’ sa Zapada”, poručuje Bocan-Harčenko.

Upravo Zapad zahteva momentalni prekid vatre dok Rusija insistira na postizanju trajnog i održivog rešenja. Šta je tačan stav Moskve prema ovom pitanju?

Tražimo sveobuhvatno rešenje koje bi zauvek eliminisalo uzroke krize u Ukrajini. Tu je pre svega osiguranje temeljnih prava ruskog naroda, koja su mu oduzeta, uključujući prestanak progona sveštenika i vernika kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve. Naravno, i čitav niz bezbednosnih pitanja. Ukrajina ne sme da bude teren sa kojeg se preti Ruskoj Federaciji. Mora da se uspostavi neutralni status Ukrajine. U deklaraciji o njenom državnom suverenitetu koja je nastala početkom devedesetih godina jasno je navedeno da će Ukrajina biti neutralna. Predsednik Putin je spomenuo da je tokom treće runde pregovora u Istanbulu u julu jedan od rukovodilaca ukrajinske delegacije izneo stav da bi o bezbednosti Rusije i Ukrajine trebalo govoriti u širem kontekstu evropske bezbednosti. Naš predsednik je istakao da u tome ima smisla, jer je „kolektivni Zapad” bukvalno uništio sistem evropske bezbednosti. Neophodno je da se garantuje neširenje NATO-a prema Ruskoj Federaciji. Dok o istorijskim ruskim regijama koje su se vratile u Rusiju uopšte nema priče. Sve je rešeno na referendumima.

Što se tiče prekida vatre, Zapad i Ukrajina traže da se to desi odmah?

To, ipak, nije izvodljivo. Ovde, to se dobro zna, ima mnogo primera iz sukoba devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji. Reč je isključivo o političkoj tezi. Nije moguće smesta postići prekid vatre, pogotovo kada je u pitanju prva linija kao što je u Ukrajini, duga više od hiljadu kilometara. Neophodan je monitoring, efikasna kontrola. Ovo su komplikovane stvari koje se moraju rešavati tokom ozbiljnih pregovora. Ukrajina to odbija. Predsednik Rusije je nudio, korak po korak, nekoliko opcija za prvi prekid vatre, konkretno, za Vaskrs, Dan pobede, da se ne gađa energetska infrastruktura. To je bila, inače, i američka inicijativa. Ali Kijev to nije ispoštovao. U toku poslednje runde, a i prethodnih, mi smo ponudili privremeni prekid vatre koji bi pružio mogućnost da se pokupe ranjenici i tela poginulih vojnika. To se zove sanitetski prekid. Oni nisu pristali na to. Što pokazuje da je njihovo zalaganje za duži prekid vatre samo politička teza. Njihov je cilj – zaustaviti rusku ofanzivu, dobiti vreme za odmor i novo naoružanje za nastavak rata.

Još jedan od zahteva koje možemo čuti sa Zapada jeste direktan sastanak ruskog i ukrajinskog predsednika. Moskva, međutim, ima po ovom pitanju izvesne ograde?

To je ista kategorija, samo teza koja možda privlačno zvuči. Tu je situacija veoma jasna. Prvo, predsednik Putin je više puta istakao da nikada nije odbio mogućnost takvog sastanka. Ipak, predsednik Ukrajine mora da ima legitimitet. Što se Zelenskog tiče, zna se da je njemu mandat već istekao. To je pravno pitanje. Da ne bi posle došao neko drugi, pa rekao da o tome ne zna ništa, jer nije bio učesnik u tom procesu. Drugo, sastanak lidera je vrhunac pregovaračkih napora, predsednici treba da imaju nešto o čemu bi se složili i što bi zajedno podržali. Za to treba da se stvore uslovi. Nažalost, kada je u pitanju Ukrajina, to je još uvek daleko.

Pažnja svetske i stručne javnosti u ukrajinskom sukobu usmerena je ka geopolitičkim i teritorijalnim pitanjima, ali deluje da ljudske sudbine i humanitarni problemi ostaju u drugom planu. Kao da niko ne razume da će i to morati da se rešava na krajnje ozbiljan način?

Nije tačno kada neko kaže da uopšte nema rezultata ni pomaka u okviru pregovora u Istanbulu. Naša strana je predložila da se formiraju tri radne grupe: za politička, humanitarna i vojna pitanja, koje bi mogle da neprekidno komuniciraju u okviru svojih zadataka, ne samo dok traje pregovaračka runda. To smo ponudili, Kijev sada razmišlja. U svakom slučaju postoji želja za nastavkom pregovaračkog procesa, to je bitno. Još tokom prve runde naša delegacija je iznela predloge za razmenu zarobljenika, ranjenih i poginulih vojnika. To su veoma važne stvari, pre svega za porodice. Rekao bih i da postizanje dogovora po humanitarnim pitanjima stvara zračak poverenja.

Kako uopšte razgovarati o uspostavljanju poverenja, mira i saradnje u budućem svetu, s obzirom na atmosferu koja sada vlada?

Nudimo put koji bi vodio međunarodnu zajednicu ka saradnji i međusobnom poverenju. Naravno, neće biti povratka na ono što je bilo ranije. A bilo je mnogo prevara u svakom smislu, ma koju sferu da uzmete – političku, vojnopolitičku, ekonomsku. Svuda je bilo prevara od strane „kolektivnog Zapada”, posebno Evropske unije. U odnosu na SAD, u Rusiji nema preteranih očekivanja, ali iz Vašingtona stižu i  dobri signali. Sve u svemu, u toku je početna faza normalizacije rusko-američkih odnosa koje je Bajdenova administracija skoro potpuno uništila. Od velikog značaja će biti već usaglašeni sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i američkog lidera Donalda Trampa, koji će biti održan 15. avgusta na Aljasci. Nadamo se da će on dati snažan podstrek razvoju saradnje između Moskve i Vašingtona, kao i u značajnoj meri popraviti globalnu situaciju. Istovremeno, sa Evropskom unijom nemamo ništa, osim država koje imaju racionalan stav, poput Mađarske i Slovačke. EU je krenula putem rata, pretvorila se u neku vrstu vojne institucije i stoji na raspolaganju NATO-u. Ali, možda će se i u EU vremenom pojaviti više političara sa konstruktivnom agendom i vizijom.

Kako danas ocenjujete odnose Republike Srbije i Ruske Federacije?

Generalno, pozitivno. Beograd se nije pridružio nelegitimnim merama Evropske unije i nema nameru da to učini. Nastavljamo saradnju koja ipak ne ide istom brzinom kao ranije, jer su zemlje u okruženju Srbije većinom raspoložene antiruski. U ovom smislu sankcije prave logističku smetnju. Bez obzira na to, radimo na ekonomskom planu, povećana je aktivnost Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučnotehničku saradnju, obe strane su posvećene stabilnoj realizaciji važnih projekata, pre svega u energetici. Ne očekujem ovde ozbiljan zastoj. Nastavlja se dijalog između ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije. Imamo više dodirnih tačaka po ključnim pitanjima političke agende. Bilo je i zabrinjavajućih stvari. Beograd je podržao nekoliko antiruskih rezolucija u međunarodnim organizacijama. Bilo je i situacije oko srpske municije koja je stizala u ukrajinske oružane formacije, koju je predsednik Vučić, nadamo se, odmah rešio.

Znate da tu imamo problem sa „end juzerima”…

Naravno, ima problem sa njima, ali mislim da je tu predsednik Vučić konačno došao do rešenja koje sprečava mogućnost prevare od strane tzv. krajnjih korisnika i isporuka srpskog naoružanja Ukrajini. Ne kažem da je Srbija direktno isporučila oružje Kijevu, niti imam takvu želju.

Bilo je zloupotreba…

U svakom slučaju, u Srbiji mora da postoje razumevanje šta je zapravo režim u Kijevu koji je došao na vlast nakon državnog udara, koji krši prava Rusa čak i na gori način nego što su kršena prava Srba iz Srpske Krajine. Samo jedan primer. Zelenski je pre nekoliko dana čestitao hrvatskom premijeru Plenkoviću godišnjicu „Oluje”. To pokazuje sve, šta oni podržavaju, šta im je na umu i šta im se dopada. Čestitao je „Oluju” koja je etničko čišćenje, jedna od najvećih tragedija srpskog naroda.

Kada je reč o nekim odlukama, ono što ste pomenuli, po pitanju rezolucija, znate da je Srbija suočena sa velikim pritiscima sa Zapada?

Znamo kako se ponaša Evropska unija. Sa druge strane, Rusija i Srbija imaju svoju bilateralnu agendu. Ne pravimo pritiske na Srbiju i ne tražimo da ona preispita svoj strateški cilj u vezi sa članstvom u EU. Ali moram da ponovim, nije više Evropska unija ono što je nekada bila, odnosno ekonomska struktura koja je u izvesnoj meri obezbeđivala visoki životni standard u zemljama članicama. Sve je to u prošlosti. Sada je EU militaristička struktura, Brisel se tako ponaša i tako razmišlja. Njihov najvažniji cilj je rat protiv Rusije preko Ukrajine, a zvanično se govori i o pripremama za direktan sukob sa našom zemljom negde oko 2030. godine. Odakle potiče to njihovo ludilo?

Može li Beograd i dalje da računa na izuzetno važnu podršku Moskve o pitanju ključnih nacionalnih izazova, a pre svega kada je reč o Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj?

Počeo bih od Republike Srpske, sada je situacija tamo dosta napeta, vladaju tenzije zbog presude Miloradu Dodiku. Stav Moskve se potpuno podudara sa stavom Beograda, to je apsolutno izmišljena odluka koja nema nikakve veze s pravom. Doneta je u cilju da se sa političke scene skloni predsednik Dodik, koji decenijama štiti status entiteta i nadležnosti Republike Srpske, što osigurava njen opstanak u okviru Bosne i Hercegovine. Krajnji cilj je oduzimanje ovog statusa. Napeto je, ali treba da se izbegne sukob. Nažalost, ni nakon trideset godina nije postignut visok nivo pomirenja i integracije unutar BiH. Ipak, treba da se izbegne rat, i tu nema drugih opcija osim dejtonske BiH, jer se vodi priča o centralizaciji Bosne, ali u takvoj državi srpski narod kao manjina ne bi imao ni prava glasa niti mogućnosti za preživljavanje. Moskva će nastaviti relevantne aktivnosti na međunarodnom planu, a od presudnog značaja u ovim okolnostima je podrška Beograda. Spona između Srbije i Srpske je prirodna, Zapad svakako želi da je uništi, shvatajući da je to najvažniji oslonac za RS. Što se tiče Kosova, Priština nastavlja i nastaviće pritisak na Srbe, posebno na severu KiM, stalno stvara nova žarišta krize. Koristićemo sve mogućnosti koje proističu iz članstva Rusije u Savetu bezbednosti UN. Uostalom, vidi se da od dijaloga Beograd–Priština pod okriljem EU nema ništa.

Ruski zvaničnici, uključujući i vas, više puta su poručili da je u Srbiji na delu pokušaj sprovođenja „obojene revolucije” po receptu Zapada. Takođe ste ocenili da je Srbija dovoljno snažna da očuva stabilnost. Koliko prijateljska Rusija može pomoći i na ovom planu?

I Srbija, i njene legitimne vlasti jesu dovoljno snažne. Bili su održani izbori, predsednik je izabran od strane naroda, vlada je formirana na zakonski način. Efikasnost ove vlade je potvrđena i u okviru naših bilateralnih odnosa, a želimo naravno da radimo sa efikasnom vladom, tako da podrška postoji. Mi u Rusiji mislimo da se stav predsednika Vučića potvrđuje delima, a reč je o prioritetu razvoja Srbije. Otvaraju se novi putevi i preduzeća, što omogućava otvaranje novih radnih mesta i povećanje plata. Nije realno da se to odvija munjevitom brzinom, ali, u svakom slučaju, takva tendencija postoji. To je konstruktivni pristup, vođenje računa o životnom standardu, briga o svojoj zemlji i narodu. Što se tiče „obojene revolucije” u Srbiji, koristimo ocene predsednika Srbije i drugih zvaničnika, zasnovane na dokazima i pouzdanim podacima o aktuelnim dešavanjima. Jasno je i to da su se ljudi pridružili protestima vođeni svojim iskrenim emocijama nakon tragedije u Novom Sadu u novembru prošle godine. Sve u svemu, pretpostavljam da će konstruktivni pristup uroditi plodom i dovesti do rešenja ove situacije koja traje skoro godinu dana, a to predstavlja ozbiljnu prepreku za realizaciju planova socioekonomskog razvoja. Predsednik Vučić je već naveo konkretnu štetu u brojkama.

Nikola Belić