Više od polovine mladih se često prejeda

Iako Srbija često dobija komplimente na račun dobre nacionalne kuhinje i činjenice da u našoj zemlji postoji kult dobre hrane, zabrinjava podatak da se više od polovine mladih često prejeda – i to najčešće zbog stresa, upozoravaju rezultati najnovijeg nacionalnog istraživanja o percepciji zdravlja i zdravim navikama mladih u Srbiji koje je sprovela platforma „Zdravo dvadesete” kompanije „Galenika”. Podaci iz ove studije, sprovedene na uzorku od 600 ispitanika starosti od 19 do 25 i od 26 do 30 godina iz urbanih i ruralnih područja cele Srbije, pokazali su da se čak 62 odsto dvadesetogodišnjaka povremeno prejeda – uglavnom kada su pod stresom (60 odsto), kada se osećaju tužno i neraspoloženo (36 procenata), a čak 45 odsto devojaka priznaje da pretera sa hranom kada je u fazi predmenstrualnog sindroma (PMS-a). Na pitanje da li se trenutno nalaze na nekom specifičnom režimu ishrane, svaka sedma mlada osoba odgovorila je potvrdno. A pod posebnim režimom ishrane najveći broj njih podrazumeva redukcionu dijetu, kao i autofagiju.

„Jedan od najznačajnijih uvida ovog istraživanja predstavlja odnos koji mladi imaju prema hrani. Pored činjenice da se više od polovine njih često prejeda pod uticajem različitih okolnosti, više od 60 odsto takođe priznaje da jednostavno uživa u hrani. Iako imaju sklonost ka brzim i kaloričnim obrocima, mladi ipak pokazuju da imaju svest i volju za promenom i žele da primene zdrave navike u ishrani, ali nisu zadovoljni svojom doslednošću u toj nameri. Kada smo ih pitali koje navike žele da promene, uglavnom su odgovarali da bi želeli da jedu više voća i povrća, da jedu manje količine hrane, kao i da ne jedu slatkiše ili da ih smanje na razumnu meru”, ističu autori ovog istraživanja.

Analizirajući kakav odnos mladi imaju prema fizičkoj aktivnosti, autori istraživanja su došli do zaključka da više od polovine redovno vežba, a na to ih podstiče želja za boljim zdravstvenim stanjem, dobrom formom i fizičkim izgledom. Najčešće vežbaju u teretani ili se bave timskim sportovima. Za šetnju se uglavnom opredeljuju mladi od 25 do 30 godina, a pilates, jogu i ples više praktikuju žene. Većina trening doživljava ne samo kao fizičku aktivnost već i način da se oslobode stresa i napetosti – generalno, da se psihički rasterete.

Ovogodišnje istraživanje pokazuje i to da fizički izgled i dalje ima veliki uticaj na samopouzdanje dvadesetogodišnjaka, naročito devojaka. Iako se one objektivno nalaze u zdravim granicama telesne mase, pripadnice lepšeg pola često izražavaju nezadovoljstvo svojim izgledom i žele da izgube koji kilogram više. Podaci izvedeni iz ove studije govore da se čak 67 odsto ispitanih devojaka nalazi u granicama BMI (Body Mass Index), dok su muškarci češće u grupi sa višim BMI i skloniji su gojaznosti. Ipak, devojke koje su učestvovale u ovom istraživanju priznaju da uglavnom teže „idealnoj težini” i žele da izgube „bar dva-tri kilograma”.

S druge strane, čak i kada BMI muškaraca pokazuje da se nalaze na granici ili imaju prekomernu težinu, oni se osećaju komfornije u svom telu, racionalizuju svoju težinu i usredsređuju se na snagu i mišićnu masu.

„Da je fizički izgled nesumnjivo povezan sa samopouzdanjem, govori i podatak da je 54 odsto ispitanika odgovorilo da im sopstveni izgled veoma ili delimično utiče na raspoloženje i mentalno zdravlje. S druge strane, 67 procenata njih kaže da fizički izgled nema uticaj na kvalitet njihovog društvenog života. Mladi takođe prepoznaju da izgled nije jedini faktor koji utiče na samopouzdanje i razumeju da na to osećanje uticaj ima i životna faza u kojoj se nalaze. Drugim rečima, oni znaju da samopouzdanje nije nešto što se gradi samo kroz telo, ali smatraju da se izgledom svakako može narušiti”, napominju autori istraživanja.

Oni zaključuju da studija o percepciji zdravih navika i načina života ukazuje na to da mladi žele da brinu o sebi, ali im je potrebna dodatna podrška – informacije, motivacija i praktična znanja.