Od tetke i strine do „spid dejtinga” i „Tindera”

Dok je sat otkucavao treći minut, devojka je nestrpljivo sedela i prstima lupkala po stolu. Muškarac preko puta nje pričao joj je o svojim interesovanjima i poslu. I taman kad je uhvatio vazduh da kaže još koju reč o sebi, zvono se oglasilo. On ostade u pola rečenice, a ona mu se blago nasmešila. Njegovo mesto za dugačkim stolom u ogromnoj sali zauzeo je novi kandidat. Ovako izgleda susret potencijalnih parova, takozvani spid dejting, koji je nedavno organizovan na beogradskom „Dorćol placu” i usred vrele letnje večeri okupio je 170 učesnika.

Koncept brzih ljubavnih sastanaka pojavio se krajem devedesetih godina prošlog veka u Americi. A kako je to izgledalo svojevremeno smo mogli da vidimo u kultnoj seriji „Seks i grad”, kada je jedna od junakinja Miranda imala ovakvo iskustvo. Više od dve decenije kasnije brzi susreti postali su realnost mnogih Beograđana koji tragaju za srodnom dušom. Pravila su jednostavna – devojke zauzimaju mesta, a momci se smenjuju na svaka tri do pet minuta u zavisnosti od broja prijavljenih.

– Dosadile su mi aplikacije za upoznavanje. Krenula sam iz znatiželje da upoznam nekoga uživo. Ljudi na društveni mrežama i aplikacijama su nekako usiljeni, tu ima i korisnika koji su dugo aktivni, vidi se da im je stalo da pronađu bilo koga, pa se i ne trude previše. Obično lažu o svom identitetu, doduše i Miranda je lagala pa se ispostavilo da i njen partner nju obmanjuje, ali to nije poenta. Mislim da kada uživo pogledam nekoga u oči manja je šansa da će me lagati – otkriva nam devojka koja je krenula na „spid dejting”.

Ovakav vid „sudara” popularan je širom sveta. Plaćeni izlasci i aplikacije zamenili su posao tetki, strina i komšinica. U ne tako dalekoj prošlosti one su nepogrešivo stvarale najbolje kombinacije parova, prve organizovale navodno slučajna viđenja i spajale momka iz dobre kuće sa poštenom devojkom sa dobrim mirazom. Danas za upoznavanje nije potreban posrednik. To je posao algoritama i takozvanih digitalnih provodadžija. A „Tinder”, „Bambl”, „Hindž”, „Badu”, „Vajber dejting”... dali su otkaz tetkama sa istančanim njuhom za ljubav.

Do kontakta sa potencijalnim partnerom na društvenim mrežama lako je doći. Dovoljan je jedan „lajk” na „Instagramu” i pratilac već može da ima predstavu da vam se dopada.

Dejting aplikacije svako može da nauči da koristi čim ih instalira na mobilnom telefonu ili laptopu. Prvi korak je profil i odabir najlepše slike, a onda – otvara se ceo svet mogućnosti. Na korisniku je da oceni da li je to njegov „par” ili nije. Ukoliko mu se osoba dopada povuče njegov profil udesno a ako proceni da to nije – ulevo. Odmah se pojavljuje novi profil i tako unedogled dok se ne pojavi onaj ili ona koju čekamo.

Ove aplikacije se uglavnom reklamiraju kao besplatne. Međutim, postoji i premijum nivo korišćenja koji se naplaćuje – više novca donosi više benefita. Cene dodataka kreću se od 10 do 50 dolara. Ekskluzivnija opcija je „Raja” – namenjena bogatim i slavnim osobama. Do članstva se dolazi posle provere, a članarina iznosi između 25 i 50 dolara mesečno.

Ove aplikacije retko dovode do susreta. Uglavnom se poznanstvo na mreži i završi na mreži – traje nekoliko dana ili meseci i svodi se na konstantno dopisivanje. Obe osobe paze šta će reći kako bi ostavile najbolji utisak o sebi. Dakle, spontanosti praktično nema.

Loše veze, propali izlasci, strah od starenja u samoći – briga je i mlađih i starijih. Zato je većina njih spremna da izdvoji i oko 1.000 dinara za organizovani susret licem u lice.

– Želja mi je da podstaknem razgovor i nateram ljude da se upoznaju uživo, da ih odvojim od mobilnih telefona jer znam da većina njih ima problem sa samopouzdanjem. Poneki rade i dva posla, što im zaista smanjuje mogućnost da upoznaju nekog – objasnio je Bojan Đukić, organizator „spid dejtinga” u „Dorćol placu”.

„Spid dejting”, navodi on, organizuje svakog meseca.

„Bilo je i više od 200 posetilaca, a 90 odsto njih otišlo je bar na jedan izlazak sa osobom koju je upoznalo to veče. Do sada su devojke imale papir i olovku ispred sebe i tako ocenjivale potencijalne izabranike, sada smo uveli aplikaciju pa one dok čekaju zamenu mogu da upišu ocenu momku sa kojim su pričale. Zahvaljujući toj aplikaciji, dame odmah imaju broj telefona kandidata sa kojim bi volele da provedu vreme i bolje se upoznaju – istakao je Đukić.

Ali samo tri minuta za prvo viđenje – prvo je što bi većina pomislila. Ipak, istraživanja pokazuju da je to dovoljno da se oseti početna konekcija, uglavnom bazirana na instinktima i neverbalnoj komunikaciji. Pojedini psiholozi tvrde da ljudi često formiraju utisak u prvih trideset sekundi, gledajući govor tela, ton glasa, izgled ili izraz lica.

A oni kojima taj vremenski okvir jednostavno nije dovoljan posežu za konkretnijim rešenjem – bračnom agencijom. Jedna od njih u našoj prestonici, „dejtovanju” pristupa na ozbiljan način. Korisnici imaju ozbiljne namere, a plaćaju člansku kartu od 8.000 dinara kako bi im sociolozi i psiholozi pomogli da pronađu bračnog partnera.

– Posredujemo u ostvarenju novih poznanstava na jedan sasvim drugačiji način u odnosu na onlajn upoznavanje. Naši članovi su ljudi ozbiljnih emotivnih namera. Zato se vodimo kriterijumima koji su uspostavljeni pre 43 godine, kada je agencija osnovana. Osoba mora da bude slobodna i punoletna, a na osnovu posebnih upitnika od 56 pitanja, mi pronalazimo odgovarajuće potencijalne partnere. Cilj je ozbiljna veza, brak, stvaranje porodice, a ne prolazni flert. Nema lažnog predstavljanja, klijenti dobijaju prave podatke, slike... – ističe Ljiljana Lepšanović Živanović, sociolog-saradnik u agenciji „Fortuna”, koja danas ima oko hiljadu članova.

– Najviše je sredovečnih ljudi koji traže pomoć u traganju za životnim saputnikom – kaže Ljiljana.