Srbiji su ciljevi odavno postavljeni

Ostalo je deset dana do početka 42. Evropskog prvenstva u košarci (27. avgust – 14. septembar), koje zajedno organizuju Letonija, Kipar, Finska i Poljska, na kojem će reprezentacija Srbije pokušati da opravda ulogu favorita i osvoji svoju prvu zlatnu evropsku medalju posle 2001. godine. Od tog evrobasketa u Istanbulu, za ovih četvrt veka, mnogo toga se promenilo u košarci, a samo je tu i dalje, na istom mestu – Svetislav Pešić. 
Ovo je treća sjajna generacija koju vodi ovaj prekaljeni stručnjak. Počeo je sa „belim timom snova” na Omladinskom prvenstvu sveta u Bormiju 1987. (Divac, Đorđević, Kukoč, Rađa, Ilić, Pecarski…), nastavio na ulasku u novi vek kao evropski i svetski šampion, 2001. i 2002, sa ekipom koju je kao kapiten predvodio Dejan Bodiroga (najbolji strelac Predrag Stojaković), sve do danas, kada su u timu prve violine Nikola Jokić i Bogdan Bogdanović. 
I opet ista očekivanja. Ona se već duže od pola veka ne menjaju. Tradicija je učinila svoje... 
„Kad sam se vratio na mesto selektora, niko to nije morao da mi kaže koji su ciljevi reprezentacije, jer njih u Srbiji ne postavlja trener. Ti ciljevi su unapred postavljeni, a na njemu je da nađe način kako da dođe do njih”, ističe Svetislav Pešić, sa kojim je nacionalni tim, posle neuspeha 2022. godine na evrobasketu (deveto mesto), osvojio dve medalje – srebrnu na Svetskom prvenstvu u Manili 2023, bronzanu na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. 
Svaki selektor je pokušavao na svoj način da motiviše reprezentativce i da ih poveže sa tradicijom. Recimo, Aleksandar Đorđević, tri puta drugi na velikim takmičenjima (SP 2014, OI 2016, EP 2017), govorio je često i na osnovu emocija koje je doživeo kao igrač, ali i kapiten reprezentacije: 
„Mi ovaj dres nismo nasledili od naših slavnih predaka, već smo ga pozajmili od onih koji će doći posle nas. I zato moramo da ostavimo čiste dresove narednim generacijama...” 
Posle zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002, naša muška košarkaška reprezentacija nije osvojila nijedno zlato. U jednom trenutku izgledalo je da igranje u nacionalnom timu nije više najveći cilj igračima (tome je doprinela i NBA), da je teško okupiti sve najbolje košarkaše koje imamo. To nas je, ako ništa drugo, naučilo da najbolji tim nije onaj koji ima najbolje igrače, već igrače koji najbolje deluju kao celina. 
Veliki doprinos oporavku reprezentacije dao je Dušan Ivković, koji je afirmisao nekolicinu mladih igrača, među njima i Bogdana Bogdanovića. Ma koliko neko mislio da posle evropskog srebra u Poljskoj (2009) i četvrtog mesta na SP u Istanbulu (2010) nije imao uspeha, njegove reči uoči poslednjeg meča na Evrobasketu 2013. sada deluju proročanski: „Momci, mnogo je važno ovo sedmo mesto, dajte da to izguramo, zbog onog što dolazi.” 
Ta naizgled obična pobeda donela nam je plasman na Svetsko prvenstvo u Madridu 2014, na kojem je novi selektor Aleksandar Đorđević započeo svoj uspešan petogodišnji mandat, dočekan sa pregršt sumnji, ispraćen sa kritikama zato što je bio „tek peti na svetu” (Kina, 2019). Igor Kokoškov, isto sjajan stručnjak, jednostavno nije imao sreće u kvalifikacijama za Olimpijske igre 2021, i onda je tadašnji predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović odlučio da klupu poveri starom vuku Pešiću, koga su mnogi mediji, ali i razni stručnjaci, ne samo kritikovali već i omalovažavali posle samo jednog lošeg meča (poraz od Italije u osmini finala Evrobasketa 2022). Pešić je mirno primao sve te udarce, držeći se one stare: ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. 
Posle Svetskog prvenstva u Manili i Olimpijskih igara u Parizu stigli smo do toga da svi pričaju o reprezentaciji Srbije kao ne samo najboljem timu na svetu već i o sastavu koji deluje kao porodica, koji najlepše igra, u kojem svi jedva čekaju leto da bi bili zajedno. Niko više ne otkazuje selektoru. Sada svi mole Boga da ih on pozove, da osete energiju ekipe koja je i Lebronu Džejmsu, Stefonu Kariju i Kevinu Durentu uterala strah u kosti. 
Sve kladionice na svetu jednoglasne su da su prva četiri favorita na Evropskom prvenstvu 2025. redom Srbija, Nemačka, Francuska i Grčka. Neka srednja vrednost kvota izgleda ovako: Srbija 2,75, Nemačka 5,5, Francuska 8,5, Grčka 12, Španija 15, Turska 26, Italija 31, Litvanija 31, Letonija 31, Slovenija 36... Srbija je favorit i prema zvaničnom sajtu Svetske košarkaške federacije (FIBA). U anketi tog sajta čak 82 odsto učesnika predviđa joj zlato, a svega pet odsto ne očekuje da će se naći na pobedničkom postolju. Normalno, Pešić i njegovi igrači nisu toliko naivni da pomisle da je titula evropskog šampiona gotova stvar. Uostalom, i pre tri godine smo važili za favorita, a Španci su, u oslabljenom sastavu, iz senke, stigli ponovo do zlatnog odličja. 
„Nama je bio cilj da se na najvećem olimpijskom turniru u istoriji osvoji bilo koja medalja. I pre tog turnira govorio sam da bi svaka bila zlatna”, kazao je Pešić povodom uspeha na Olimpijskim igrama. 
„Čestitao sam igračima na igri i ponašanju, na timskom duhu i zajedništvu koje su izgradili, na drugarstvu koje ih je povezalo i omogućilo da poraze pretvore u pobedu. Bavimo se vrhunskim sportom i od nas se očekuju pobede i zlatne medalje. Zlato je valjda najmanji cilj (na Evrobasketu 2025). Ovo je tim sa ogromnim iskustvom, znanjem, individualnim i timskim. Sa evropskim prvenstvom se ne završava košarka u Srbiji, nadamo se da će biti samo još bolja – kad je u pitanju reprezentativni deo. Trudićemo se da napravimo dobru ekipu koja može da bude kompetitivna i koja može da se poveže između sebe, da vide ovi kako je provesti leto sa najboljima i kako je igrati preko leta protiv najboljih. I da vidimo gde nam je budućnost…”

Dva zlata košarkašica

Košarkašice Srbije su doživele preporod od dolaska Marine Maljković na mesto selektorke. U poslednjih deset godina dva puta su bile prvakinje Evrope (2015, 2021), jednom treće na kontinentu (2019), jednom osvojile bronzu na Olimpijskim igrama (Rio de Žaneiro 2016), uz dva četvrta mesta (OI 2020, EP 2013).

Basketaši šest puta prvaci sveta

Srbija je svetska sila i u basketu 3h3. Otkako je Svetska košarkaška federacija (FIBA) počela da organizuje velika takmičenja u toj košarkaškoj disciplini (2012), srpski basketaši su osvojili 16 medalja. Šest puta bili su prvaci sveta, pet puta prvaci Evrope.