Ko je na terenu, a ko šeta programskim lavirintom

Glavni operativci Srpske napredne stranke obavešteni su da uvek budu spremni za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali kada će oni zaista biti održani, odlučiće nadležne državne institucije. O mogućnosti da predsednik Srbije Aleksandar Vučić izbore raspiše u nekom kraćem vremenu nego što je to SNS prvobitno projektovao, obavešteni su i koalicioni partneri naprednjaka. Uz to, zahtevi blokaderski opredeljenog dela javnosti iz zemlje, koji je pre nekoliko meseci kada im je vlast nudila bio protiv izlaska na birališta, ali i pritisci nekih zapadnih krugova iz inostranstva sada se svode na insistiranje da do kraja godine građani idu na glasanje. Sve „potkrepljuju” navodnim istraživanjima javnog mnjenja pojedinih, ne baš uvek poznatih agencija.

To, međutim ne znači, da oni mogu da donose odluku o terminu. I da njihov zahtev ne može da doživi istu sudbinu kao i onaj za prelaznom vladom koju su pre nekoliko meseci ultimativno tražili predstavnici opozicije, a bez izlaska na birališta. Predsednik Vučić poručio je da će izbori svakako biti pre ustavnog i zakonskog roka i istakao da će on uvek da služi samo interesima Srbije i da je odgovoran pred Ustavom i zakonom, a ne pred onima koji su, kako je naveo, od Srbije pokušali da naprave brlog.

Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević kaže da je ideja te stranke da parlamentarni izbori budu održani krajem 2026, ali da o tome ne odlučuje direktno sama stranka, već nadležne državne institucije. Vučević navodi da će odluku doneti predsednik republike Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, ukoliko bude želela da skrati svoj mandat, a predsednik raspiše izbore u skladu sa Ustavom i zakonima. „Nama se Vučić uključio u sednicu gradskog odbora u Novom Sadu i iz njegovog izlaganja smo razumeli da je moguće da se izbori odigraju i u nekom kraćem terminu u odnosu na nešto što je stranka projektovala”, kazao je Vučević pre nekoliko dana. Naveo je da je SNS spremna kada god budu izbori, dodajući da smatra da će to biti „teška utakmica” i da je „sigurno da je blokaderska lista u prednosti”. „Oni će svakako biti jedinstveni. Bio (predsednik Stranke slobode i pravde Dragan) Đilas na listi ili ne, on će de fakto voditi to, jer oni bez njegovih finansija i medija to ne mogu da izguraju”, ocenio je Vučević.

I dok blokaderi na ulicama traže izbore, a opozicija taktizira možda i svesna pitanja svoje popularnosti, Sandžačka demokratska partija (SDP) Novog Pazara nedavno je usvojila odluku da formira izborni štab, saopšteno je posle sednice Gradskog odbora u proširenom sastavu. Štab za predstojeće izbore, „ma kada oni bili održani, na bilo kom nivou”, vodiće aktuelni predsednik stranke Samir Lekić.

A premijer Srbije Đuro Macut nedavno je izjavio da kao društvo u ovom trenutku nismo zreli za vanredne parlamentarne izbore, jer su strasti podignute i nemamo protivtežu u standardnim partijama. Kazao je da se najpre mora definisati politička scena, sa stranačkim organizovanjem, koje će imati svoje standardne elemente, ideje, programe. „Bojim se da ne postoji politička odgovornost i razumevanje kako da se to izvede kod onih koji to proklamuju, odnosno insistiraju na studentskoj listi”, rekao je Macut i dodao da nije siguran da bi izbori, ukoliko bi bili održani do kraja godine, doveli do pozitivnog efekta, jer smo i dalje, kako je naveo, u stanju održavane tenzije.

Uprkos tome, reklo bi se da se i vlast i opozicija donekle nalaze u niskom startu. Predstavnici Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije obilaze državu, predstavljajući šta su uradili u proteklom periodu i najavljujući nove akcije, mada su to činili i ranije, kada nije bilo toliko reči o novom izlasku na birališta. U isto vreme, osim u sporadičnim slučajevima, predstavnici opozicije nisu tako aktivni i više se trude da obezbede mesto u opozicionim medijima, nego na terenu i u razgovoru sa građanima. I dok vlast javne poruke usredsređuje na poboljšanje uslova života i direktan razgovor s građanima, veći deo opozicije, kada ne priča o navodnoj masovnoj korupciji, pokušava da pažnju sa priče šta bi oni bolje uradili u nekoj sredini usmeri na geopolitičke teme, smatrajući da će na taj način da privuku glasače.

Posle stavljanja tačke na višemesečne blokade fakulteta i činjenice da protesti na ulicama gube na masovnosti, stiče se utisak da se opozicija polako konsoliduje. Organizuje sastanke o izbornim uslovima, pokušava da pokrene aktiviste, ali čini se da se i dalje nalaze u ozbiljnoj senci studenata uključenih u blokade, koji su prema mnogim istraživanjima javnog mnjenja najozbiljnija opoziciona politička grupacija. Analitičari smatraju da je ključnu ulogu sada preuzela predizborna kampanja i rad na terenu iako izbori još nisu raspisani. Navode da će se blokade i protesti održavati i tokom avgusta, ali da jednostavno više nisu glavni faktor za dalji tok događaja i da su male šanse da će oni dovesti do vanrednih parlamentarnih izbora. Glavni faktor je, po njihovom mišljenju, kampanja.

Najjači politički adut Srpske napredne stranke je Aleksandar Vučić koji nesumnjivo uživa najveći politički autoritet i kome građani veruju. Pre nekoliko dana predsednik Vučić izjavio je da država radi na važnom programu za srednje staleže u svim sferama društva, koji će biti značajan za sve gradove Srbije. Najavio je da se priprema veliki paket mera od 1. septembra koji bi trebalo da bude podrška srednjem staležu i srednjoj klasi ljudi, pre svega običnim ljudima, običnom narodu i onim siromašnijima, u svim različitim sferama društvenog života, koji živi teže od drugih. A to je smanjenje cena osnovnih životnih namirnica. „Taj program će značiti za svako mesto u našoj zemlji i pobrinućemo se da cene ne onih proizvoda koji nemaju prođu na tržištu, već cene najvažnijih proizvoda u našim trgovinama budu niže”, rekao je Vučić.

Poručio je da će se pobrinuti da krediti budu jeftiniji, da kamatne stope za njih budu niže nego što su danas. Dodao je da će se posebno pobrinuti i da se krene u inicijativu za izmenu Ustava Republike Srbije, a koja se tiče nemogućnosti da izvršitelji u izvršnom postupku oduzimaju životni prostor, stan ili kuću ljudi koji imaju to jedino mesto u kojem sa svojom porodicom žive. Uz to najavljen je nastavak izgradnje infrastrukturnih projekata, što je od važnosti za zemlju.

Za to vreme opozicija kao u lavirintu nudi različite programe koji se, ruku na srce, baš i ne tiču mnogo života običnih ljudi, ili možda tek posredno. Tako se, na primer, Zeleno-levi front zalaže za, kako su naveli, solidarnost sa narodom Palestine i zahteva da se zaustavi masovno razaranje Gaze i prekine izvoz oružja u Izrael. A pre nekoliko godina su tražili da se zatvore svi kopovi koje koristi „Elektroprivreda Srbije”, što bi nesumnjivo očistilo vazduh u zemlji, ali javnost nije dobila odgovor na pitanje da li bi to pustošilo i novčanike, jer bi građani zbog uvoza struje morali da plaćaju tri puta skuplju električnu energiju nego što je danas slučaj.

Utisak je da opozicionari poslednjih nedelja pokušavaju da se pozicioniraju stavovima i postupcima, a analitičari ocenjuju da se vraćaju svojim programskim načelima kako bi politički preživeli naredni izlazak na birališta u onom delu biračkog tela odakle očekuju glasove. Tako su recimo poslanici Pokreta slobodnih građana (PSG) sa SDA Sandžaka u Skupštini Srbije podneli predlog rezolucije o „genocidu” u Srebrenici i uz to je PSG od Vlade Srbije zatražio da uvede sankcije Rusiji.

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je najavio šta će uraditi nakon promene vlasti u Srbiji, rekavši da je potrebno doneti nove zakone i u neke od institucija, poput Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), ali i Radio-televizije Srbije (RTS), dovesti profesionalce da rade posao. „Moramo da dajemo rešenja. Sutra će neko morati da radi u ovoj zemlji i neće moći samo da priča. Evo ja sam dao rešenja – novi zakon za BIA, svi ovi kući, u one kartonske kutije ponesu stvari. Novi zakon, nova služba, oni koji su profesionalci se vrate, ovi ostali više nemaju posao”, rekao je Đilas. Ocenio je da je važan i specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji „neće imati veze ni sa kim u ovoj državi koji su na nekim funkcijama”. „Važan je Zakon o poreklu imovine za one koji ne mogu da dokažu odakle im novac i koji su krali. Važno je da se sve te stvari naprave, to su suštinske stvari”, naveo je Đilas.

Neke partije poput Demokratske stranke, možda svesne da treba da preispitaju procenat popularnosti kod građana, procenile su da je bolje da se svoj politički identitet podrede studentima koji učestvuju u blokadi. Verovatno, sa nadom da će tako da politički profitiraju na srednji rok. Ipak, ko bude preživeo naredni izborni ciklus sa očuvanim identitetom, taj će verovatno biti lider sutrašnjice.

S druge strane, Miloš Jovanović, lider Novog DSS-a, kao i pre nekoliko godina je pozvao je da se „proglasi okupacija Kosova i Metohije” smatra da je sve što se događa u južnoj srpskoj pokrajini posledica kompromisne politike Beograda i zatražio je da se stavi van snage francusko-nemački plan.

Uprkos različitim stavovima po tim, ali i mnogim drugim pitanjima, očekivanja protivnika vlasti su da svi oni zajedno učestvuju u njenoj smeni i skupa imaju jedan glas više. Upitno je, međutim, kako bi funkcionisali kada bi zajedno došli na vlast. Činjenica je da opozicione stranke sve češće iznose pre svega dobro poznate „uskostranačke” stavove i to nije iznenađenje, jer se sve ove partije vraćaju programskim načelima. Na opozicionim medijima komuniciraju temama za koje smatraju da su njihove i gde su, smatraju oni, najjači. Ipak, svesni su da će u novoj političkoj klimi morati sami da plivaju, jer osim vlasti moraće da se „bore” i protiv studenta koji učestvuju u blokadi, budući da im od njih preti potpuno odbacivanje i marginalizacija. Uprkos tome što su sve vreme podržavali studentske proteste i ulične blokade.

Programski direktor agencije „Faktor plus” Predrag Lacmanović kaže da je ubeđen da je prošao zenit blokadama i uličnim protestima. Za „Politiku” ocenjuje da će se epilog krize dobiti na izborima i da očekuje da oni budu raspisani onda kada to bude odgovaralo vlastima, što je legitimno. „I protivnici vlasti najviše traže izbore onda kada misle da mogu da pobede. Mislim da će na jesen biti pokušaja da se ožive protesti, ali sumnjam da postoji energija kakva je bila zimus i proletos. Ako je neko hteo nešto više od protesta propustio je momentum”, ocenjuje Lacmanović.

Na pitanje o protestima koji su sada sve slabije posećeni kaže da je njihov cilj prevashodno bio da se omasove i uzmu rejting vladajućoj stranci. „Energija sa blokada i protesta je sada poprilično istrošena. Bilo je tu i dosta autogolova. Izašla su u javnost i pojedina imena koja bi trebalo da budu na studentskoj listi. Na osnovu tih imena mogu se videti i obrisi politike, a to je već dovelo do podela među onima koji podržavaju studente u blokadi”, naglašava Lacmanović.

Politički analitičar Dejan Miletić za „Politiku” ističe da kao i proteklih godina opozicija vodi kampanju direktno usmerenu protiv Aleksandra Vučića i načina vladanja Srpske napredne stranke i stiče se utisak da je sve drugo za njih irelevantno i nebitno. „Oni godinama svoju kampanju baziraju na propustima vlasti i želji da pokažu biračima kako je ta vlast nesposobna i korumpirana. Kako vlada terorom sa svim elementima autokratije i kako ima loša kadrovska rešenja i da su to slabosti koje su hronične i koje se ne daju ispraviti tako što će SNS ostati na vlasti. Opozicija se trudi da ubedi građane da je jedini način da se sve to ispravi je da se promeni vlast. Primetno je da oni nemaju nikakvu ideologiju, nikakvu platformu u odnosu na život, region, probleme na Kosovu i Metohiji i situacije sa Republikom Srpskom u susednoj Bosni i Hercegovini i sve to nije deo njihovog izbornog programa. Njihov program se sastoji u želji da se uruši aktuelna vlast tako što bi se pomerio predsednik Vučić sa pozicija moći”, naglašava Dejan Miletić.

A profesor Vladimir Vuletić smatra da trenutna situacija u Srbiji ne podrazumeva demokratski politički okvir koji bi omogućio konstruktivan dijalog o izborima. Za naš list navodi da političke okolnosti ne omogućavaju dijalog između vlasti i onih koji protestuju, pa bi održavanje izbora u ovakvom kontekstu moglo samo da produbi krizu umesto da je reši. „Bilo bi dobro da možemo da govorimo o izborima, o kampanji u onim kategorijama koje podrazumevaju jedan demokratski politički okvir. Nažalost, u Srbiji sada nije takva situacija”, izjavio je Vuletić.

Proteste i blokade, uključujući i takozvane „zborove” i studentske akcije, karakteriše kao „vandalizam grupe građana”. „Reč je o nekoliko hiljada ljudi koji već mesecima, u Srbiji, na različitim mestima pokušavaju da blokiraju normalan život. Idu na adrese različitih političkih ličnosti, stranačkih odbora, SNS-a. To je ono što treba nazvati pravim imenom, a to jeste vandalizam. Politika podrazumeva određene ciljeve i program, dok su protesti reaktivna aktivnost i izraz određene vrste frustracije”, zaključio je Vladimir Vuletić.

Zašto je važno da rezultate prihvate svi

Nema nikakve dileme da se svi spremaju za vanredne parlamentarne izbore kad god dođu na dnevni red, ocenjuje Dejan Miletić. Ističe da nije još izvesno kada će građani na birališta, jer bi to moglo da bude do kraja godine ili tokom 2026, ali da ih svi imaju u vidu i da žele što spremnije da ih dočekaju. „Sva ova dešavanja na političkoj sceni su tesno vezana za spremanja svih političkih aktera za političku kampanju. To što nije izvesno kada će izbori biti raspisani ne znači da neformalna kampanja nije u toku. Treba imati u vidu da se ova politička kriza može razrešiti na jedini način, a to su fer i pošteni parlamentarni izbori čije rezultate će prihvatiti svi. I tu nema nikakve dileme”, kaže Miletić. Dodaje da svi politički subjekti da su svesni sadašnje situacije i da čine sve da što spremnije dočekaju izbornu utakmicu.