Gljivične infekcije retko ugrožavaju život

Gljivične infekcije su infekcije kože prouzrokovane gljivicama. Zahvataju kožu, ali i nokte i dlaku. Neprijatne su i retko su bolesti koje ako se ne leče mogu da ugroze život.

Dr Jasmina Kozarev, specijalistkinja dermatologije, naglašava da nisu sve gljivice patogene i da značajan broj gljivičnih mikrorganizama čini sastavni deo zaštitnog plašta kože – mikrobioma, kao što je malasezija. Raznolikost i sastav gljivica tog zaštitnog sloja menjaju se sa stanjem kože, kao i starenjem, a poremećaji u toj ravnoteži, poznati kao disbioza, mogu biti povezani s kožnim bolestima. Ove infekcije mogu se preneti sa čoveka na čoveka ali i sa životinja na čoveka. Zato je velika odgovornost imati zdrave kućne ljubimce, pse i mačke. Gljivične infekcije mogu da budu i bolest drugih toplokrvnih domaćih životinja.

– U toku leta najčešće se sreću gljivične infekcije stopala – atletsko stopalo, ali i infekcije nokatne regije – onihomikoza, kako stopala tako i šaka. Uvek je neka mirkotrauma okidač za nastanak infekcije, a često je predisponirajući faktor neudobna obuća ili mehanička trauma usled dugotrajnog trenja, posebno u neudobnoj obući, povišena temperatura kože u obući od veštačkih materijala i znojenje uz neadekvatnu higijenu i uz neke pridružene bolesti. Neadekvatna sterilizacija instrumenata i pribora za rad prilikom izvođenja manikira ili pedikira pogoduje prenošenju bolesti sa obolele zone na drugu zonu ali i sa čoveka na čoveka. Najčešći uzročnici su gljivice iz roda kvasnica, često kandide, trihofitoni, aspergilus i fusarium – pojašnjava dr Kozarev.

U toku toplih i vlažnih meseci ne treba zaboraviti i na porast infekcija vulvovaginalne regije prouzrokovan gljivicama iz roda kandide. One mogu da nastanu ako je imunološki sistem oslabljen ili usled poremećaja vaginalne flore. Upotreba antibiotika, forsirane depilacije stidne regije, nekontrolisani dijabetes, trudnoća pa i dojenje, mogu predisponirani nastanak infekcije.

– Promene na koži se polako periferno šire, kada govorimo o površnoj infekciji ili su ti delovi prekriveni gnojanicama, centralno ili rubno. Tipična je mogućnost prenošenja na druge delove kože, na druge osobe i koncentrično širenje infekcije. Klinička slika vulvovaginalne gljivične infekcije karakteriše svrab, crvenilo, peckanje, blagi otok velikih usana, osetljivost, pojava belih naslaga na sluzokoži i koži kao i vaginalni sekret guste, siraste konzistencije. Moguće je da gljivična infekcija bude kombinovana sa drugim bakterijskim vaginalnim infektom – rekla je naša sagovornica.

Mogu se pojaviti i onihomikoze, koje čini promena boje nokatne ploče, gubitak transparentnosti i promena boje ploče, odizanje nokatne ploče od ležišta, pucanje kompaktne nokatne ploče, a ako se infekcija proširi na zaslon nokta i okolno meko tkivo javlja se i crvenilo, pečenje kože, sitne vezikule, krastice od češanja, ragade i vlaženje.

– Jasno je da je nokat koji je oštećene vitalnosti usled nanošenja akrilne kiseline i gel laka podložniji svakoj vrsti infekcije. S obzirom na to da gljivična infekcija pokreće mehanizam imunološke odbrane našeg tela, jasno je da će kod dugotrajnih infekcija biti i promena na koži koje su znak imunološke reakcije. Mi ih nazivamo ekcemtidima i vrlo često u toku gljivične infekcije stopala otkrivano ekcemu slične promene na šakama. Slika infekcije dlake i vlasišta gljivicama se donekle razlikuje u dečjem uzrastu u odnosu na odrasle. Osim vidljivih zona bez dlake, vrlo često jasno ograničenih u koncentričnom krugu, postoji mogućnost prisustva gnojenja, dlaka izgleda kao pokošena, crvenilo kože poglavine je prisutno a neretko i uvećani limfni čvorovi poglavine i regije vrata – limfadentitis. Na sreću, zbog ožiljavanja i trajnog gubitka dlake na zoni upala, u današnje vreme duboke infekcije vlasišta uzrokovane gljivicama retko viđamo – navodi dr Kozarev.

Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom, što treba da ukaže na vreme kontakta i mogući kontakt, kao i kliničke slike i laboratorijskih pregleda koji obuhvataju pregled nativnog uzorka strugotine kože, nokta ili dlake, kulturu na dermatofite i kandidu kao i bakteriološku kulturu.

– Gotovo kod 50 odsto obolelih sa onihomikozom uočavamo pridruženu bakterijsku infekciju. Ali nekada, kada postoji totalna distrofija i oštećenje nokatne ploče i hronična infekcija, laboratorijske kulture mogu da ostanu negativne. Ipak, to ne znači da nema gljivične infekcije. Tada se pristupa drugim video-mikroskopskim metodama analize. Problem se leči prema izolaciji uzročnika, antimikotičnom terapijom lokalnom ili sistematskom i primenom laserske terapije ili fotodinamske terapije. Na našem tržištu je dostupan veli broj antifungalnih lekova za lokalnu primenu kao monokomponentnih ili višekomponentnih preparata, različitih farmaceutskih oblika. U današnje vreme se uklanjanje nokatne ploče u celosti, hirurškim putem, izuzetno retko savetuje – pojasnila je dr Kozarov.

Zbog čega su neke osobe podložnije pojavi ovih infekcija?

– Postoje stanja koja dovode do imunološkog deficita i kao takva umanjuju sposobnost odbrane i protiv gljivičnih infekcija, s jedne strane, a s druge strane, vaskulopatije koje dovode do redukovane perfuzije kože i nokatne regije. Ali isto tako postoje osobe koje ulaze u krug nekontrolisane upotrebe antibiotika sa propratnim pogoršavanjem zalečenih gljivičnih infekcija. Osobe sa nekontrolisanim dijabetesom, HIV-om, transplantirane osobe, kao i osobe u toku imunosupresivne i antimitotične terapije maligniteta, smatramo sklonim gljivičnim infekcijama – dodaje naša sagovornica.

Produžena infekcija nokatnih ploča dovodi do totalnog oštećenja matriksa nokta i potpunog gubitka strukture nokta, što se naziva totalnom distrofijom, navodi naša sagovornica. Nelečena mikoza vlasišta dovodi do ožiljne alopecije, a ako su u pitanju vulvovaginalne infekcije, onda se može očekivati propagacija infekcije na gornje regije reproduktivnog sistema. Kod imunosupresivnih stanja, adekvatno lečenje gljivičnih infekcija u kratkom vremenskom roku od pojave istih direktno utiče na ishod osnovne bolesti.