Neizvesna sudbina Španske kuće

Ni posle bezmalo vek i po koliko postoji u Savamali menjajući namenu, vlasnike i korisnike, još nije poznato šta će biti sa Španskom kućom. To je objekat na izuzetnoj lokaciji pored Save i ispod Brankovog mosta, bez krova i prozora, koji je bio viđen kao adresa kuće arhitekture. Plan grada da ono što je ostalo od građevine u Ulici braće Krsmanović 2 obnovi i pretvori u zdanje za kulturne i obrazovne sadržaje osujetilo je pre tačno šest godina vraćanje kuće, kako su precizirali u Agenciji za restituciju, zakonskom nasledniku bivšeg vlasnika Đorđa Zdravkovića.

– Na rešenje kojim je nepokretnost vraćena 12. avgusta 2019. grad i Državno pravobranilaštvo uložili su žalbe. Doneto je drugostepeno rešenje Ministarstva finansija 1. juna 2023. godine kojim su žalbe odbijene. Protiv rešenja Ministarstva finansija Državno pravobranilaštvo podnelo je tužbu Upravnom sudu. Postupak pred Upravnim sudom još nije okončan – pisani je odgovor našem listu Agencije za restituciju.

Kada će sud doneti odluku i kakva će ona biti – ko to zna.

Ono što do sada nije bilo dilema bez obzira na to kome će na kraju pripasti kuća jeste to da je planom za Beograd na vodi ona predviđena za objekat kulture. Poslednjim izmenama tog planskog dokumenta, koji još nije usvojen, zasad je ostala ista namena „ustanove kulture”. Kuća koja je toliko devastirana da je čudo kako se sama od sebe već nije srušila nikada nije bila pojedinačni spomenik kulture, a pripala je prostorno kulturno-istorijskoj celini Savamala koja godinama čeka da bude proglašena za kulturno dobro.

– Planski dokument za Beograd na vodi treba da omogući da se Španska kuća rekonstruiše u skladu sa nekadašnjim izgledom. Ulica u kojoj se nalazi bila je planirana kao pešačka, ali će najverovatnije biti kolska. Jer, deo Karađorđeve ulice, između kružnog toka kod zgrade Beogradske zadruge i Brankovog mosta, biće za pešake i tramvaje. Paralelno sa Ulicom braće Krsmanović, trasom nekadašnje pruge, ide krak Karađorđeve ulice za automobile koji od Pariske prolaze ispod mosta i nastavljaju ka Hercegovačkoj ulici u Beogradu na vodi – objašnjava Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.

Kada je to postao pre šest godina, jedan od njegovih projekata prioriteta bila je i kuća arhitekture o kojoj je maštao i njegov prethodnik Milutin Folić.

Stojčić je zbog vraćanja objekta naslednicima starog vlasnika iste godine kada je on dobio novu funkciju najavio da bi kuća arhitekture mogla da bude u pilonu Brankovog mosta koji je u vlasništvu grada. Sada smatra da je taj prostor mali i dodaje da grad još nema adekvatan prostor gde bi smestio kuću arhitekture.

– Lokacija na kojoj je Španska kuća dobra je za objekat takve namene, ali pitanje je šta su namere novih vlasnika – ističe Stojčić.

Španska kuća podignuta je oko 1880. godine kao ugaona palata sa podrumom, prizemljem i spratom, oblikovana u duhu akademske arhitekture 19. veka. U vreme zidanja bila je jedna od najreprezentativnijih objekata. Korišćena je za potrebe pristaništa, a posle Prvog svetskog rata u objektu je bio smešten i Muzej rečnog brodarstva. Kuća je nacionalizovana 1960, a četiri godine kasnije prešla je pod okrilje „Poslovnog prostora” opštine Savski venac. Nameru da objektu vrate muzejsku namenu imala je firma „Jugoslovensko rečno brodarstvo” koja je kancelarije u Braće Krsmanović zakupljivala desetak godina sve do 2003. Pre petnaestak godina tadašnji zakupac planirao je da Špansku kuću pretvori u hotel, ali je odustao.

Karantin za zaražene „španskim gripom”

U potrazi za poreklom imena objekta u Ulici braće Krsmanović 2, „Politika” je u više navrata odgovore tražila u Opštini Savski venac, Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada, Gete institutu, „Servantesu”, Turističkoj organizaciji Beograda, od brojnih istoričara umetnosti, arhitekata. Niko od njih nije znao da odgovori kako je zgrada u Ulici braće Krsmanović 2 prekrštena u Špansku kuću sve dok nam se 2018. nije obratio čitalac Borivoj B. Milaković iz Beograda koji je rešio misteriju oko imena.

Prema njegovim rečima, na kraju Prvog svetskog rata na mestu današnjeg Brankovog mosta, kod malih stepenica, bio je pristan putničkih brodova iz svih podunavskih luka tadašnjih austrougarskih zemalja.

– Pojavom i epidemijom pegavog tifusa 1915. godine, okupacione vlasti su u toj zgradi, pored carinsko-pasoške kontrole, odredile i nekoliko soba za karantinsku kontrolu prispelih putnika. Kada je krajem Prvog svetskog rata, u iscrpljenoj i ratom razorenoj Evropi buknula velika epidemija gripa, nazvana „španskim gripom” ili „španskom groznicom”, cela zgrada je pretvorena u karantin. Mnogi od pacijenata nisu izašli iz „španske kuće”, kako ju je narod odmah nazvao. Oni koji su bili toliko imućni mogli su naći spas u hotelu „Srpska kruna”, plaćajući smeštaj i danonoćnu negu bolničarki – istakao je Milaković čije se svedočenje zasnivalo na priči koju mu je kazao njegov otac koji je boravio u tom karantinu.