Rusija i Kina su predvodnice Novog sveta

Specijalno za „Politiku”

Nedavno je ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko uručio Vladimiru Kršljaninu jedno od najviših odlikovanja – „Za doprinos međunarodnoj saradnji” ruskog Ministarstva spoljnih poslova (MSP), kojim ga je odlikovao ministar Sergej Lavrov. „Odlikovanje je pre svega potvrda da je moj dugogodišnji rad bio koristan. Moje je životno uverenje da su naše čvrste veze s Rusijom kroz celu istoriju najbolja garancija opstanka i razvoja Srbije, a danas posebno – jedini put za uspostavljanje naše pune nezavisnosti i povratka otetih delova naše države u njeno okrilje. Srpsko-ruski bratski odnosi su i važan faktor stabilnosti Balkana, Evrope i sveta”, kaže Kršljanin.
 
Vladimir Putin vam je dodelio državljanstvo Ruske Federacije „za osobite zasluge”. Kako se osećate kao Srbin, a ujedno i ruski državljanin?
To se ne može razdvojiti. Srpsko-rusko bratstvo živi u našim srcima i ono je večito. Ipak, rođen sam kao Srbin, godinama sam se borio za slobodu Srbije i bio u njenoj državnoj službi. U politiku sam ušao kada su se gusti oblaci zapadne agresije nadvili nad našom državom. Stoga je sve vreme mog bavljenja politikom, a ne samo periodi kada sam radio kao profesionalni diplomata, bilo vezano za međunarodne odnose – odatle su dolazile nevolje, a tamo smo i morali da tražimo saveznike i pomoć. Devedesetih godina prošlog veka sam radio s celim svetom – na Zapadu smo tražili partije, organizacije i pojedince spremne da nas podrže, među zemljama u razvoju (tada je to bila i Kina) – čitave države. Veliki trud smo posvećivali susedima, uz slogan „Balkan balkanskim narodima”. Ali posebne nade su uvek vezivane za Rusiju. Čak i u vreme kada ona nije mogla ni sebi da pomogne, kod nas su dolazili ruski dobrovoljci. A onda je, poučena našim iskustvom, Rusija počela da se trezni i da se kali. Za vreme agresije NATO-a Putin je bio direktor FSB i sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije, a Lavrov – ambasador pri UN. I dobili smo – Ruse u Prištini (Junus Bek Jevkurov, koji je predvodio prethodnicu specijalaca u pohodu na Slatinu, danas je zamenik ministra odbrane) i Rezoluciju 1244, a čim je Putin postao predsednik – i ugovor o slobodnoj trgovini, pre tačno 25 godina. Nas je, nažalost, onda zadesio 5. oktobar i usledila je teška bitka da se ukloni marionetska vlast, a pre toga Miloševićeva haška bitka, čiju sam međunarodnu podršku koordinirao. Garancije Rusije za njegovo lečenje u Moskvi tribunal je odbacio, a onda je Rusija odbacila izveštaj tribunala o njegovom ubistvu.

U svojim knjigama pišete o Novom svetu kao novom svetskom poretku. Da li se svet već promenio ili promene tek predstoje?

Dogodio se kraj petovekovne zapadne dominacije. Ali nije reč o tome da umesto jednih moćnih država svetom dominiraju druge. Reč je o potpunoj promeni civilizacijske paradigme. To je najveća promena u istoriji i zato uporno predlažem termin „Novi svet”. On još nije opšteprihvaćen, ali ga je upotrebio i Putin u svom govoru na Valdajskom forumu. A Putin je dao i najkraći opis suštine promena: „Za njih – čovek je sredstvo, a za nas –najviši cilj.”

Šta je temelj Novog sveta?

Temelj Novog sveta je čovekoljublje, odnosno duhovno-moralne vrednosti. Na njima je utemeljena država, odnosno ljudska zajednica je u svemu uspešnija od one zasnovane na ubistvima, pljački i lažima. I zato su predvodnici Novog sveta Rusija i Kina, a za samo dve-tri decenije, ne vodeći nijedan rat, pretekle su „kolektivni Zapad” u svemu. Pokušaj da se ta promena zaustavi silom, ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku završava se neslavno. Tramp u drugom mandatu ima i podršku „duboke države” jer je prethodna politika doživela fijasko i zapretila potpunom propašću zapadnog sveta. Tramp hoće za SAD mesto jednog od glavnih polova u Novom svetu i zato je počeo novu politiku: odrekao se agresije i mešanja u unutrašnje stvari, pokušava da što pre okonča ratove i da s vodećim silama Novog sveta uspostavi saradnju.

U centru pažnje na Aljasci bili su Ukrajina i obnavljanje rusko-američke saradnje, a dotaknuti su i drugi veliki svetski problemi. Kako ocenjujete ovaj događaj?

Jedan sastanak nije mogao sve da reši, ali je napravio ogroman iskorak: opšta atmosfera u svetu je promenjena. Britanija, EU i Ukrajina su pre Aljaske pokušale da ometu uspeh samita, ali već u Vašingtonu postaje jasno da su primorane da traže načine da se pridruže njegovim rezultatima. Aljaska je bila ne samo prekretnica nego je i zajedničkom voljom Trampa i Putina podsetila svet da SAD i Rusija imaju značajne istorijske i geografske veze. Za nas, kao i za ceo svet, to je pozitivan razvoj.

Kako vidite sadašnje odnose Srbije i Rusije i njihove perspektive?

Naši odnosi s Rusijom su primer kvalitetnih prijateljskih, ravnopravnih i uzajamno korisnih odnosa, onakvih kakvi su karakteristični za Novi svet, svetsku većinu, BRIKS. Mi znamo da su to takođe naši istorijski bratski odnosi. U 20. veku nismo imali sreće u miru, ali smo u ratovima zajedno postizali velike, svetski važne podvige. Izuzetak je ovaj poslednji, svetski hibridni rat, samo zato što još nije završen, iako mu se već vidi kraj. On je počeo kod nas, a po običaju, završiće ga Rusija, koja je prošle godine na 25. godišnjicu agresije NATO-a poručila da nema normalizacije odnosa sa Zapadom bez rešenja srpskog pitanja.