Najčešći rak kod žena — i jedan od najsmrtonosnijih — možda je konačno dobio svog protivnika. Razvoj revolucionarne vakcine, za koju istraživači kažu da bi mogla da iskoreni rak dojke do 2030. godine, završio je prvu fazu kliničkog ispitivanja, a više od 75 odsto žena je pokazalo snažan imuni odgovor, što je izmereno antitelima na njihovim belim krvnim zrncima.

Vakcina je usmerena i na prevenciju i na lečenje raka dojke koji pogađa jednu od osam žena.

„Sve ovo je veoma uzbudljivo“, rekao je dr Amit Kumar, izvršni direktor kompanije Anixa Biosciences, koja dizajnira vakcinu zajedno sa klinikom u Klivlendu, prenosi Njujork post.

Tokom prve faze ispitivanja, 35 žena je dobilo vakcinu. Većina njih imala je trostruko negativni rakom dojke (TNBC) — najsmrtonosnijim oblikom ove bolesti. To je specifična vrsta raka koji nema tri ključna receptora (estrogenski, progesteronski i HER2 receptor) koji se obično nalaze na malignim ćelijama i koji su meta standardnih terapija.

Zbog nedostatka ovih receptora TNBC ne reaguje na hormonsku terapiju (poput tamoksifena) niti na lekove koji ciljaju HER2 (poput trastuzumaba). To znači da se lečenje uglavnom oslanja na hemioterapiju, a ponekad i na imunoterapiju ili ciljane terapije koje se istražuju.

Češće se javlja kod mlađih i afroameričkih žena. Obično je agresivniji i ima veći rizik od širenja u prve godine nakon dijagnoze.

Nada u izlečenje

Ženama je periodično uzimana krv kako bi se izmerio nivo proizvodnje antitela protiv alfa-laktalbumina, molekula na koji vakcina deluje. Istraživači su rekli da je jedina primećena nuspojava bila iritacija na mestu ubrizgavanja.

„Ovo je novi mehanizam i verujemo da ako ovo počne da funkcioniše i bude u stanju da zaustavi rak, onda možda možemo da eliminišemo rak dojke kao bolest, baš kao što smo to uradili za polio i razne druge zarazne bolesti“, rekao je dr Kumar za The Post.

Druga faza, koja bi trebalo da počne sledeće godine, testiraće vakcinu na većoj grupi i za druge vrste raka dojke.

„Vakcine protiv raka je bilo veoma, veoma teško razviti“, dodao je. „Nikada nije postojala uspešna prava vakcina protiv raka.“

Za razliku od vakcina za zarazne bolesti, koje ciljaju organizme strane telu, poput virusa, rak je drugačiji, jer raste iz sopstvenih ćelija osobe.

„Ćelije raka nastaju iz vaših zdravih ćelija... tako da imuni sistem nije u stanju da jasno vidi da je ćelija raka u stvari loša ćelija za vas“, rekao je dr Kumar.

Istraživanje vakcina protiv raka uglavnom je ciljalo proteine koji se pojavljuju u većoj koncentraciji na ćelijama raka, ali to je rezultiralo time da imuni sistem, takođe, napada zdrave organe koji imaju taj protein.

Jedinstveno za rak dojke je i to što jedan od proteina u ćelijama raka - protein laktacije alfa-laktalbumin - nije prisutan tokom većeg dela života žene, osim tokom trudnoće i dojenja. Tako je naučnik u Klivlendskoj klinici, pre dve decenije, došao na ideju da cilja alfa-laktalbumin i vakciniše žene koje ne planiraju da imaju više dece, što je dovelo do ovog ispitivanja.

Jedna od osam žena će u nekom trenutku svog života dobiti rak dojke, što ga čini najrasprostranjenijim rakom na svetu. Studija, koja se smatra probojem u medicinskim istraživanjima, finansira se od strane Ministarstva odbrane SAD.