Inflacija i populistička zamka za Evropu

Posle više od decenije slabog ekonomskog rasta, globalne finansijske krize, pandemije i naglog rasta cena energenata, mnoge razvijene zemlje nalaze se u teškoj fiskalnoj situaciji. Javni dug premašuje vrednost BDP-a, kamatne stope su na najvišem nivou, a samo servisiranje duga pojelo je sve veći deo budžetskih prihoda. Inflacija je uporna, dok investitori traže više kamate za državne obveznice, piše britanski Ekonomist.

Prosečan fiskalni deficit u zemljama OECD-a 2024. godine iznosio je 4,6% BDP-a, u poređenju sa 2,9% pre pandemije. Troškovi kamata dostigli su 3,3% BDP-a – gotovo onoliko koliko NATO planira da članice troše na odbranu do 2035. godine.

Populistička zamka

Ekonomski uslovi pozivaju na štednju, ali politički ambijent to čini rizičnim. Istraživanja pokazuju da smanjenje javne potrošnje podstiče jačanje populističkih partija, koje obećavaju veće socijalne troškove i niže poreze – kombinaciju opasnu za državne finansije. Takozvana „petlja deficit–populizam“ dovodi ministre u nemoguću poziciju: šta god da urade, nezadovoljstvo je zagarantovano.

U Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj populističke snage već jačaju, a finansijska tržišta reaguju nervozno. Primer je Francuska, gde je nakon izbora 2024. godine trošak zaduživanja naglo skočio.

Porezi ili rezovi?

Istraživanja pokazuju da povećanje poreza manje podstiče politički radikalizam od rezova u javnim uslugama. Ali dugoročno, paketi štednje koji se oslanjaju na poreska povećanja mogu biti kočnica ekonomskom rastu. S druge strane, oštri rezovi u javnom sektoru često vode ka porastu nezadovoljstva i uspehu ekstremnih stranaka.

Druge opcije

Jedan od modela iz prošlosti je „finansijska represija“ – mere kojima države primoravaju banke ili penzione fondove da kupuju domaće obveznice, ili održavaju kamate ispod stope inflacije. Iako ovo kratkoročno ublažava pritisak, dugoročno znači „porez na štediše“ i nosi rizik oštrih političkih reakcija.