Da li GPS odlazi u istoriju
Lansiranje svemirske letelice sa Kenedi svemirskog centra na Floridi, u avgustu 2025. godine, moglo bi da odredi da li Globalni navigacioni sistem (GPS) ima budućnost. Iako su ciljevi misije uglavnom tajni, naučnici su otkrili da će letelica, koju je izgradila kompanija „Boing”, sprovoditi eksperimente za testiranje novog navigacionog sistema, koji bi jednog dana mogao učiniti GPS nepotrebnim.
Da li zaista postoji održiva alternativa jednom od najuspešnijih sistema navigacije ikada napravljenih?
Sa Kenedi svemirskog centra na Floridi, u orbitu je lansirano probno vozilo X-37B. Bespilotnu svemirsku letelicu u orbitu Zemlje doveo je raketni sistem „Spejs Iks Falkon 9”. Planirano je da letelica bude domaćin tehnološkim demonstracijama i eksperimentima za nekoliko američkih državnih partnera, uključujući Defense Innovation Unit i Air Force Research Laboratory, prenosi ABC njuz.
Većina aktivnosti X-37B u svemiru drži se u strogoj tajnosti. Međutim, poznato je da jedan od predviđenih eksperimenata predstavlja potencijalnu alternativu GPS tehnologiji – kvantni inercijalni senzor.
Globalni navigacioni satelitski sistemi poput GPS-a, deo su našeg svakodnevnog života i koriste se u avijaciji, logistici i mnogim drugim oblastima. Ipak, GPS nije dostupan svuda na planeti, piše Live Science.
Naučnici veruju da bi kvantni inercijalni senzori mogli da naprave revoluciju u navigaciji svemirskih letelica, aviona, brodova i podmornica u okruženjima gde GPS nije dostupan ili je kompromitovan. GPS signali u svemiru, na primer, postaju nepouzdani ili potpuno nestaju, a isto važi i pod vodom – podmornice, takođe, uopšte ne mogu da pristupe GPS-u.
Čak i na Zemlji, GPS signali mogu da budu blokirani ili onesposobljeni, obično tokom sukoba, što čini navigaciju pomoću GPS-a izazovnom u određenim situacijama, ističu u kompaniji „Boing”.
Nova tehnologija - kvantni inercijalni senzori
Tradicionalni inercijalni navigacioni sistemi (INS) koriste senzore kretanja (akcelerometre), senzore rotacije (žiroskope) i kompjutere, da bi kontinuirano izračunavali položaj, orijentaciju i brzinu pokretnog objekta, bez potrebe za spoljnim referencama. Klasičan primer rada INS sistema je navigacija vozila kroz praćenje njegovih pokreta tokom vremena.
Ipak, bez vizuelnih orijentira, nagli manevri i promene položaja mogu negativno da utičui na INS, jer se male greške u merenju akumuliraju i sistem postepeno skreće sa kursa, zahtevajući korekcije sa GPS-a ili drugih eksternih signala, piše Live Science.
Kod X-37B, kvantni inercijalni senzor koristi tehniku poznatu kao atomska interferometrija. Ova tehnologija koristi osobine atoma da veoma precizno meri rotacije i druga kretanja.
Najmanje promene u pokretu, kao što su rotacije ili ubrzanja senzora, ostavljaju detektabilne tragove u atomskim svojstvima. Rezultat je dugotrajna i visoko precizna navigacija bez potrebe za GPS-om ili drugim spoljnim signalima. Naučnici se nadaju da će kvantni inercijalni senzori jednog dana zameniti GPS i popuniti prazninu u okruženjima gde GPS nije dostupan, prenosi američki portal.
Evolucija GPS tehnologije
Sve je počelo lansiranjem sovjetskog satelita Sputnik 1 1957. godine. Fizičari sa Laboratorije za primenjenu fiziku Džons Hopkins univerziteta, prateći radio signale Sputnika, dobili su ideju za sistem pozicioniranja zasnovan na radio signalima, prenosi ABC njuz.
Američka mornarica je 1959. godine započela razvoj komunikacionog i navigacionog satelitskog programa za potrebe brodova i podmornica, što je dovelo do TRANSIT satelitske serije. TRANSIT je prvi put uspešno testiran 1960. godine, koristio je konstelaciju od pet satelita i mogao je da pruži navigacionu tačku približno jednom na sat – što je bio početak GPS sistema kakav danas poznajemo, prenosi StrategyPage.
Iste godine američka mornarica je razvila Timation satelit, koji je dokazao izvodljivost postavljanja izuzetno preciznih atomskih časovnika u svemir, tehnologiju neophodnu za GPS. Programom je rukovodio Rodžer Iston, često smatran glavnim izumiteljem i dizajnerom GPS sistema.
Rani globalni radio-navigacioni sistem OMEGA, predstavljen početkom 1970-ih, bio je prvi takav sistem širom sveta, ali je još uvek postojala potreba za univerzalnijim rešenjem sa većom preciznošću.
Testiranje GPS sistema NAVSTAR, koji je predviđao konstelaciju od 24 satelita, započelo je 1974. godine, a razvila ga je američka vojska. Krajem 1970-ih, NAVSTAR je jednostavno nazvan „GPS sistem”, iako je i dalje bio u nadležnosti američkog Ministarstva odbrane.
Tragedija leta 007 Korean Airlines 1. septembra 1983, kada je avion oboren nad sovjetskim teritorijom, navela je predsednika SAD Ronalda Regana da odluči da GPS bude dostupan i za civilnu upotrebu od 1988. godine.
Prvobitno je civilna upotreba bila ograničena na prosečnu preciznost od oko 100 metara zbog funkcije „selektivne dostupnosti”, namerne greške uneta u GPS podatke, koju su vojni prijemnici mogli da isprave. Do 2007. godine ova funkcija je ukinuta, a GPS je, prema podacima US Fleet Tracking-a, postao precizan na oko 5 metara.
Prvi potpuno operativni GPS satelit lansiran je 1989. godine, a GPS navigacija je prvi put korišćena na bojnom polju tokom Zalivskog rata 1991. godine. Primer je M982 Excalibur GPS - navođena artiljerijska granata, koja je postigla izuzetnu preciznost sa greškom od samo 2 metra, piše StrategyPage.
Danas je GPS osnovni navigacioni sistem svih oružanih snaga, koji je transformisao ciljanje oružja, komandovanje i kontrolu, navođenje bespilotnih sistema i logistiku.
Prvi ručni GPS uređaji pojavili su se 1989. godine u SAD, dok je prvi komercijalni GPS mobilni telefon Benefon ESC! predstavljen 1999. godine.
Do 2025. godine, GPS je postao široko rasprostranjen i koristan alat za trgovinu, nauku, zaštitu životne sredine, praćenje, rekreaciju i nadzor. Dostigao je 3,5 miliona korisnika globalno, pri čemu transportni sektor koristi 45 odsto GPS aplikacija.
Do juna 2025. godine, izgrađeno je više od 80 GPS satelita, od čega je više od 30 lansiranih i operativnih, pri čemu konstelacija obično uključuje 31 satelit kako bi se obezbedila globalna pokrivenost.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
