Да ли ГПС одлази у историју
Лансирање свемирске летелице са Кенеди свемирског центра на Флориди, у августу 2025. године, могло би да одреди да ли Глобални навигациони систем (ГПС) има будућност. Иако су циљеви мисије углавном тајни, научници су открили да ће летелица, коју је изградила компанија „Боинг”, спроводити експерименте за тестирање новог навигационог система, који би једног дана могао учинити ГПС непотребним.
Да ли заиста постоји одржива алтернатива једном од најуспешнијих система навигације икада направљених?
Са Кенеди свемирског центра на Флориди, у орбиту је лансирано пробно возило X-37Б. Беспилотну свемирску летелицу у орбиту Земље довео је ракетни систем „Спејс Икс Фалкон 9”. Планирано је да летелица буде домаћин технолошким демонстрацијама и експериментима за неколико америчких државних партнера, укључујући Defense Innovation Unit и Air Force Research Laboratory, преноси АБЦ њуз.
Већина активности X-37B у свемиру држи се у строгој тајности. Међутим, познато је да један од предвиђених експеримената представља потенцијалну алтернативу ГПС технологији – квантни инерцијални сензор.
Глобални навигациони сателитски системи попут ГПС-а, део су нашег свакодневног живота и користе се у авијацији, логистици и многим другим областима. Ипак, ГПС није доступан свуда на планети, пише Live Science.
Научници верују да би квантни инерцијални сензори могли да направе револуцију у навигацији свемирских летелица, авиона, бродова и подморница у окружењима где ГПС није доступан или је компромитован. ГПС сигнали у свемиру, на пример, постају непоуздани или потпуно нестају, а исто важи и под водом – подморнице, такође, уопште не могу да приступе ГПС-у.
Чак и на Земљи, ГПС сигнали могу да буду блокирани или онеспособљени, обично током сукоба, што чини навигацију помоћу ГПС-а изазовном у одређеним ситуацијама, истичу у компанији „Боинг”.
Нова технологија - квантни инерцијални сензори
Традиционални инерцијални навигациони системи (ИНС) користе сензоре кретања (акцелерометре), сензоре ротације (жироскопе) и компјутере, да би континуирано израчунавали положај, оријентацију и брзину покретног објекта, без потребе за спољним референцама. Класичан пример рада ИНС система је навигација возила кроз праћење његових покрета током времена.
Ипак, без визуелних оријентира, нагли маневри и промене положаја могу негативно да утичуи на ИНС, јер се мале грешке у мерењу акумулирају и систем постепено скреће са курса, захтевајући корекције са ГПС-а или других екстерних сигнала, пише Live Science.
Код X-37B, квантни инерцијални сензор користи технику познату као атомска интерферометрија. Ова технологија користи особине атома да веома прецизно мери ротације и друга кретања.
Најмање промене у покрету, као што су ротације или убрзања сензора, остављају детектабилне трагове у атомским својствима. Резултат је дуготрајна и високо прецизна навигација без потребе за ГПС-ом или другим спољним сигналима. Научници се надају да ће квантни инерцијални сензори једног дана заменити ГПС и попунити празнину у окружењима где ГПС није доступан, преноси амерички портал.
Еволуција ГПС технологије
Све је почело лансирањем совјетског сателита Спутник 1 1957. године. Физичари са Лабораторије за примењену физику Џонс Хопкинс универзитета, пратећи радио сигнале Спутника, добили су идеју за систем позиционирања заснован на радио сигналима, преноси АБЦ њуз.
Америчка морнарица је 1959. године започела развој комуникационог и навигационог сателитског програма за потребе бродова и подморница, што је довело до ТРАНСИТ сателитске серије. ТРАНСИТ је први пут успешно тестиран 1960. године, користио је констелацију од пет сателита и могао је да пружи навигациону тачку приближно једном на сат – што је био почетак ГПС система какав данас познајемо, преноси StrategyPage.
Исте године америчка морнарица је развила Timation сателит, који је доказао изводљивост постављања изузетно прецизних атомских часовника у свемир, технологију неопходну за ГПС. Програмом је руководио Роџер Истон, често сматран главним изумитељем и дизајнером ГПС система.
Рани глобални радио-навигациони систем ОМЕГА, представљен почетком 1970-их, био је први такав систем широм света, али је још увек постојала потреба за универзалнијим решењем са већом прецизношћу.
Тестирање ГПС система НАВСТАР, који је предвиђао констелацију од 24 сателита, започело је 1974. године, а развила га је америчка војска. Крајем 1970-их, НАВСТАР је једноставно назван „ГПС систем”, иако је и даље био у надлежности америчког Министарства одбране.
Трагедија лета 007 Korean Airlines 1. септембра 1983, када је авион оборен над совјетским територијом, навела је председника САД Роналда Регана да одлучи да ГПС буде доступан и за цивилну употребу од 1988. године.
Првобитно је цивилна употреба била ограничена на просечну прецизност од око 100 метара због функције „селективне доступности”, намерне грешке унета у ГПС податке, коју су војни пријемници могли да исправе. До 2007. године ова функција је укинута, а ГПС је, према подацима US Fleet Tracking-а, постао прецизан на око 5 метара.
Први потпуно оперативни ГПС сателит лансиран је 1989. године, а ГПС навигација је први пут коришћена на бојном пољу током Заливског рата 1991. године. Пример је M982 Excalibur ГПС - навођена артиљеријска граната, која је постигла изузетну прецизност са грешком од само 2 метра, пише StrategyPage.
Данас је ГПС основни навигациони систем свих оружаних снага, који је трансформисао циљање оружја, командовање и контролу, навођење беспилотних система и логистику.
Први ручни ГПС уређаји појавили су се 1989. године у САД, док је први комерцијални ГПС мобилни телефон Benefon ESC! представљен 1999. године.
До 2025. године, ГПС је постао широко распрострањен и користан алат за трговину, науку, заштиту животне средине, праћење, рекреацију и надзор. Достигао је 3,5 милиона корисника глобално, при чему транспортни сектор користи 45 одсто ГПС апликација.
До јуна 2025. године, изграђено је више од 80 ГПС сателита, од чега је више од 30 лансираних и оперативних, при чему констелација обично укључује 31 сателит како би се обезбедила глобална покривеност.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
