Stanković: Nova blokada škola i fakulteta gurnula bi obrazovni sistem u provaliju

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je juče da je neophodna normalizacija stanja u obrazovanju i da Vlada Srbije, resorno ministarstvo i prosvetni radnici ne smeju dozvoliti da se ponovi prethodna školska godina, kada su škole i fakulteti bili u blokadi i naglasio da bi to gurnulo u provaliju obrazovni sistem u Srbiji. Stanković je za K1 TV rekao da postoje zakonski mehanizmi da se stanje vrati u normalu, ali da nije sve do zakonskih mehanizama, već da je mnogo toga u odnosu uprava, nastavnika, đaka i studenata prema školovanju.

Istakao je da ćemo, ukoliko učenici i studenti žele da se školuju i ukoliko nastavnici žele da se bave svojim pozivom, imati regularnu školsku godinu.

„Kao vlada, ministarstvo i kao prosvetni radnici ne smemo da ponavljamo prethodnu godinu jer, ako bi se ista godina ponovila drugi put, sa destruktivnim potencijalom kakav imamo prethodno, koštalo bi nas obrazovne supstance ovog društva”, rekao je Stanković.

Ukazao je da je obrazovanje najznačajniji društveni resurs za razvoj jednog društva i da se u procesu obrazovanja stiču znanja i veštine kojima se uključuju mladi u društvo.

Naglasio je da se kao ministar prosvete i kao građanin protivi tome da se prostor školske ustanove, bilo da je predškolska, osnovnoškolska, srednjoškolska, bilo visokoškolska, koristi kao platforma za političke kampanje i naglasio da zadatak univerziteta nije da traži raspisivanje izbora i da se bavi demokratizacijom društva.

„Demokratizacijom društva se baviti u okviru političkog procesa koji je jasno definisan Ustavom i zakonom, a to je izborna kampanja. U parlamentu, u javnosti, kroz polemike možete da se angažujete kao građanin, ali izvršite svoje profesionalne obaveze. Ali ne u okviru nastavno-naučnog procesa i izvođenja nastave”, rekao je Stanković.

Ukazao je da blokade ne postoje kao oblik političkog ili socijalno-ekonomskog protesta, već da su nezakonit čin unutrašnjeg podrivanja institucija u kojima se, kako je naveo, fizički okupira prostor, „desuverenizuje” država u odnosu na taj prostor i šalju isključivo političke poruke.

„Što se tiče onih koji u blokadama traže političku šansu, ne mogu da kažem drugo nego da je to politički i društveno štetno ponašanje koje ima kao posledicu rušenje suštine obrazovanja ove zemlje”, rekao je ministar.

Govoreći o kažnjivosti onih koji blokiraju nastavu, Stanković je rekao da direktori škola i dekani znaju da postoje disciplinski postupci, kao i da postoje inspekcije koje uočavaju neregularnosti u pogledu sprovođenja osnovne aktivnosti obrazovne ustanove.

Stanković je naveo da jedan broj politički zainteresovanih nastavnika koristi akademske ustanove kao platformu za političko delovanje i dodao da su blokade u stvari „rektorsko-dekansko-profesorska” pobuna kamuflirana angažmanom učenika i studenata koji su pod njihovim uticajem.

„Postoji u angažmanu tih starijih nešto duboko nepravedno prema mlađim generacijama. Svi ti ljudi su stekli najviša naučna znanja i zvanja redovnih profesora, akademika, rektora, dekana, a danas na perfidan način, neki otvoreno, neki prikriveno, mlade defokusiraju od procesa učenja, od kojeg su oni lično profitirali, ne bi li ostvarili politički interes. Neće studenti i đaci voditi državu nego oni koji se kriju iza njih. Oni prave studentsku listu i bave propagiranjem te studentske liste”, rekao je Stanković.

Osvrćući se na to što su pojedine srednje škole za 1. septembar najavile učešće u protestnoj šetnji, Stanković je rekao da kao ministar prosvete ne može da spreči korišćenje ustavnih prava na okupljanje i naglasio da nema ništa protiv toga da mladi ljudi imaju politički stav, ali da je protiv toga da maloletni budu politički instrumentalizovani, ističući da je to protivustavno i protiv zakona.

Prema njegovim rečima, prosvetni radnici nemaju razloga za štrajk jer je ove godine bilo povećanje zarada od 11 odsto u javnom sektoru u februaru, pet odsto specifično za srednje i osnovne škole. „U oktobru nas čeka još pet odsto. Dakle, to je kumulativno 21 odsto povećanja plata. Takođe, na univerzitetu je povećanje 17 odsto i 50 odsto je država bila spremna da refundira samofinansirajućim studentima. To se odnosi na ovu školsku godinu, ali i onu od 1. novembra”, rekao je Stanković.

Podsetio je da su odobrene nadoknade nastave na fakultetima, kao i upis nove akademske godine, te da se ova akademska godina mora završiti do 31. oktobra, kako bi nova akademska godina počela 1. novembra.

Izrazio je nadu da će u što skorijem vremenskom roku doći do normalizacije u pogledu korišćenja zgrada visokoškolskih ustanova, dodajući da su neke zgrade u potpunosti normalizovale svoj rad i ispiti se u skladu sa zakonom odvijaju u sedištu tih institucija. „Ne bih voleo ponavljanje scenarija sa kraja prošle godine, a to je da ljudi zbog toga što ne rade institucije ne primaju plate. Ne bih voleo da visokoškolske ustanove postanu prostor u kojem će se događati vannastavne aktivnosti. Voleo bih da krene normalno nastava i ničija prava nećemo da gazimo, ali ne možemo da dopustimo instrumentalizaciju obrazovnog sistema u političke svrhe”, kaže Stanković.