Šta donosi Direktiva o isticanju cena

Do kraja ove godine potrošače u Srbije očekuje nekoliko izmena propisa i važećih zakona koji bi trebalo da donesu veći stepen zaštite. U prošlom broju Potrošača smo govorili o izmeni Zakona o zaštiti potrošača, koji će dobiti još tri nove direktive.

Najavljene izmene prati dosta reakcija u javnosti i rok za javnu raspravu je produžen kako bi se čula sva mišljenja na ovu temu.

Uskoro se menja i Zakon o trgovini, a on će doneti i Direktivu o isticanju cena, što bi nama trebalo da donese konkretnije promene, posebno kada je reč o sniženjima.

Ova direktiva, koja je na snazi u EU, sada se već zna, biće implementirana i kod nas, a najvažnija izmena će se odnositi na snižene cene pošto će trgovci morati da uz sniženu istaknu i cenu u poslednjih 30 dana, što će omogućiti kupcima da budu sigurni da je reč o realnom sniženju. Nova direktiva propisuje da je roba koja je na sniženju morala biti izložena i prodavana po ceni staroj najmanje 30 dana, čime se sprečavaju manipulacije.

Za kupca to konkretno znači da će biti siguran da je nova cena odraz stvarnog sniženja, a ne trik u kome se cene, na primer, nekoliko dana podignu, a onda kao spuste za visok procenat. U stvari, kupac tu navodno sniženu robu plaća po istoj ili čak višoj ceni, a veruje da kupuje na sniženju.

Uz ova pravila bi trebalo imati na umu da se na akcijama kupuje tako da ne budemo zaslepljeni procentom sniženja. Suština je da, dok ne počne primena nove evropske direktive, brinemo o tome koliko proizvod košta u ovom trenutku i da li nam se na prvi pogled čini da je to značajno niže nego ranije. Jer, kako smo više puta ponovili, procenat sniženja koji je istaknut na izlogu manje-više ne mora ništa da znači jer je trgovcima danas sve dozvoljeno. Kupci imaju izbor, a to je najvažnije. Ako nešto stvarno žele da kupe, sigurno imaju podatak o tome koliko ta roba inače košta. Mogu da provere, a onda i da uporede sa drugim radnjama. Nikako ne treba kupovati impulsivno i na prvu loptu samo zato što je to, navodno, sniženo.

Prema podacima potrošačkih organizacija, propisi se najviše krše upravo na procentu sniženja. Svaki kupac ulazi u radnju jer je video 70 odsto u izlogu, a ne razmišlja o tome, na primer, gde je roba koja ima toliki procenat sniženja. Takođe, propisi se malo poštuju i kada je reč o asortimanu – radnja koja ima istaknut pomenuti procenat sniženja po zakonu mora da ima petinu robe sniženu za taj procenat.

Problema ima i na mrežama preko kojih se sve više kupuje. Tamo trgovci često oglašavaju robu koju uopšte nemaju na stanju ili se ne pridržavaju istaknute cene. Jer, ako je nešto na sajtu istaknuto po određenoj ceni, to mora i da košta zaista toliko i tu ne bi trebalo prihvatati bilo kakve izgovore trgovaca. Pravila su ista bez obzira na to da li trgovac sedi u radnji ili za računarom, da li ga vidite ili ne. Ne treba nasedati na priče o eventualnim sistemskim greškama, o robi koja je upravo prodata…

Bolje je odustati od kupovine nego kasnije na teži način ostvarivati svoja prava, kažu u potrošačkim organizacijama.