Indija između poniženja i prilike

Indija se danas istovremeno suočava sa poniženjem i velikim testom. Predsednik SAD Donald Tramp poništio je 25 godina diplomatskih napora tako što je nakon konflikta između Indije i Pakistana u maju "prigrlio" Islamabad, a potom uveo Indiji i veće carine nego Kini. Posledice po najmnogoljudniju zemlju sveta i petu ekonomiju planete biće ogromne.

Premijer Narendra Modi nedavno je predstavio viziju jače i samostalnije Indije, dok se priprema za susret sa Si Đinpingom u Kini, nakon četvorogodišnjeg vojnog zastoja u Himalajima. Za Ameriku, otuđivanje Indije je velika greška; za Indiju, to je prilika i test njene ambicije da postane svetska sila, piše britanski Ekonomist.

Poniženje iz Vašingtona

Trampovo ponižavanje Indije ima dva oblika. Prvo, nakon osude zbog kupovine ruske nafte, SAD su 27. avgusta uvele dodatnu carinsku taksu od 25% na indijsku robu, što je uz postojeću tarifu dovelo do ukupnih 50%. Iako Indija naftu kupuje preko zapadnog sistema cenovnog ograničenja i rafinisane derivate šalje Evropi, a i Kina nastavlja da kupuje rusku naftu, čini se da je samo Nju Delhi izdvojen za kaznu.

Drugo poniženje je Trampovo približavanje Pakistanu. Nakon terorističkog napada u Indiji, koji je Modi pripisao Islamabadu, došlo je do četvorodnevnog oružanog sukoba u maju sa preko 100 aviona i strahovima od nuklearne eskalacije. Ipak, američki predsednik danas razvija poslove u Pakistanu i druži se sa njegovim vojnim liderima. Čak je prihvatio ideju da posreduje u sporu oko Kašmira, što je do sada bila crvena linija za Indiju.

Osećaj opravdanosti u Nju Delhiju

Ovaj potez SAD srušio je poverenje Indije, koja se od 2004. posmatrala kao demokratska protivteža Kini. Njena ekonomija od četiri biliona dolara i tržište kapitala vredno pet biliona daleko nadmašuju Pakistan. Mnogi u Indiji sada osećaju opravdanost – jer su od 1947. izbegavali formalne saveze, nekada nazivane „nesvrstanost“, a danas „multi-svrstanost“.

Dok su neki u Vašingtonu verovali da će krize sa Kinom gurati Indiju u čvršći savez sa Amerikom, skeptici u Nju Delhiju danas kažu da su bili u pravu: oslanjanje na SAD je rizično. Modi sada u Kini pokazuje da Indija ima opcije.

Veliki test za Modija

Nakon 11 godina vlasti, Modi je sproveo brojne reforme i projekte: izgradnju puteva i aerodroma, digitalizaciju plaćanja i poreza, stabilizaciju finansijskog sistema. Iako je industrijalizacija dala skromne rezultate, a obrazovni sistem ostao slab, rast od preko 6% čini Indiju najdinamičnijom velikom ekonomijom. Prema prognozi MMF-a, biće treća svetska ekonomija do 2028. godine.

Međutim, postoji rizik da agresija SAD probudi staro antizapadnjaštvo. To bi ugrozilo izvoz usluga, gde Indija najviše zarađuje, kao i industrijalizaciju koja zavisi od uvoza kineske opreme.

Put napred

Indija bi trebalo da minimalizuje štetu kroz racionalne ustupke – smanjenje carina, manju kupovinu ruske nafte i veću saradnju sa SAD u oblasti gasa i tehnologija. Istovremeno, Modi mora da ubrza reforme unutar zemlje: modernizaciju poljoprivrede, zemljišta, energetike, pravosuđa i deregulaciju biznisa.

Njena sudbina je nezavisnost – a veličina i dinamika su ključ da obezbedi bolje uslove u trgovini, plati odbranu i podigne životni standard. U svetu koji postaje neprijateljski, to je i najbolja odbrana Indije.