Hrvatska: Povratak HDZ-a

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Proteklu godinu u Hrvatskoj po svom značaju karakterišu više politički događaji nego oni koji neposrednije život znače, poput privrednih dostignuća. Već sam početak 2008. obeležila je ponovna izborna pobeda reformisanog HDZ-a na čelu s Ivom Sanaderom, ali i prvi ulazak u vladu Srba. Samostalna demokratska srpska stranka sa svoja tri saborska zastupnika ušla je u koaliciju s HDZ-om i na osnovu toga dobila jedno potpredsedničko mesto u vladi, koga je zauzeo Slobodan Uzelac.

Dve nedelje uoči dolaska američkog predsednika Buša u Zagreb, Hrvatska je – iako je ranije uveravala da se neće jednostrano opredeliti i da se pitanje Kosmeta ne može rešiti bez Beograda – priznala Kosovo 19. marta i od tada kreće zahlađenje međudržavnih odnosa Srbije i Hrvatske. Tokom godine ti odnosi su dobili i dodatne varnice zbog insistiranja RH na tužbi protiv Srbije za navodni genocid tokom rata u Hrvatskoj i reakcija srpske strane koja je na to uzvratila protivtužbom pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Buš je u Zagreb doneo odluku NATO-a o primanju Hrvatske u tu vojnu alijansu za koju se ona opredelila bez referenduma, za koji inače baš nije bilo sigurno kakve će rezultate pokazati zbog otpora velikog dela javnosti. Hrvatsku je zatim potreslo nekoliko afera koje su ukazale na prisutnost organizovanog kriminala u svim porama društva. Kulminacija je dostignuta ubistvom suvlasnika „Nacionala” Ive Pukanića i kćerke Zagorčevog advokata Ivane Hodak, koje se još istražuje, ali je dovelo i do smene ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova.

Na svom putu u Evropsku uniju Hrvatska je uspela da zatvori tek jedno poglavlje u pregovorima i otvori tri, dok joj je Slovenija zbog nerešenih graničnih problema blokirala otvaranje ostalih 11, što je dovelo do zatezanja međudržavnih odnosa. I to veliko breme prenosi se u 2009. godinu.