Bugarski poslodavci odbacuju model četvorodnevne radne nedelje

Diskusije o kraćoj radnoj nedelji, koje se već testiraju u nekim delovima Evrope, nailaze na snažan otpor u Bugarskoj a ideji o skraćivanju radne nedelje na četiri dana snažno se protive organizacije poslodavaca, javlja danas agencija BTA.

Debata je pokrenuta nakon što je Grčka predstavila nacrt zakona koji bi roditeljima omogućio da rade četiri dana, ali sa produženim smenama od deset sati umesto standardnih osam.

Bugarski zakon propisuje radnu nedelju od pet dana i 40 radnih sati, a zajedno sa Grčkom, Bugarska beleži najduže stvarno radno vreme u Evropskoj uniji, dok je na dnu liste po udelu zaposlenih koji rade prekovremeno. Istovremeno, produktivnost rada u Bugarskoj je najniža u Evropskoj uniji, i iznosi samo 56,8 odsto od proseka u EU.

Zamenica predsednice Bugarske industrijske komore (BIK) Marija Minčeva navodi da ta zemlja nije spremna za četvorodnevni model radne nedelje, zbog smanjenja radne snage i starenja stanovništva, ali i zato što, prema njenim rečima, Bugarskoj nedostaju neophodni nivoi automatizacije i digitalizacije koji bi omogućili zaposlenima da rade manje sati,  bez smanjenja proizvodnje.

Ljudi nisu roboti

Sličan stav izrazio je i Kiril Bošev, zamenik predsednika Udruženja industrijskog kapitala (AIKB), koji je kazao da bi smanjenje radne nedelje uz nepromenjeno radno vreme odmah smanjilo produktivnost za 20 odsto, što je gubitak koji poslodavci ne mogu da priušte. Bošev je takođe odbacio grčki predlog o četiri dana rada sa smenama od deset sati, rekavši da “ljudi nisu roboti” i da bi zaposleni bili previše iscrpljeni da bi efikasno obavljali svoje dužnosti u kasnijim satima tako dugih dana.

Potpredsednik Konfederacije bugarskih sindikata i poslodavaca Todor Kapitanov je rekao da postoje izolovani primeri kompanija koje testiraju model kraće radne nedelje, i da takvi eksperimenti obično održavaju plate nepromenjenim. 

Kapitanov je naveo da se bugarske kompanije već bore sa nedostatkom radne snage i da često zahtevaju od zaposlenih da obavljaju više uloga, što čini preduzeća nevoljnim da skrate radne dane. Istakao je da prepreke nisu prvenstveno pravne, jer  Zakon o radu već dozvoljava fleksibilne aranžmane, već tržišne, jer poslodavci nisu sigurni kako da nadoknade izgubljene sate na ograničenom tržištu rada.