Trgovci nisu posebno označavali pojeftinjenja

Da bi napravili uporednu računicu i videli koliko iznose realna sniženja u trgovinama, kupcima je neophodno ozbiljno poznavanje i tržišta i cena. Uredbom o ograničavanju marži, koja je juče stupila na snagu, zarada trgovaca je ograničena na 20 odsto i to na 3.000 proizvoda. Ipak, u praksi ta računica nije tako jednostavna. A građani su se juče u marketima velikih trgovinskih lanaca ponašali više kao inspektori, a manje kao kupci, upoređujući račune od prošle nedelje sa cenama istih artikala koji su od juče sniženi.

U narednom periodu će izgleda biti pravi izazov uočiti razliku između stvarnih i kozmetičkih sniženja, jer trgovci će izvesne gubitke negde morati da nadoknade. To nas je naučilo iskustvo više puta do sada. I dok je u prethodnih nekoliko dana, možda i zbog visokog datuma u mesecu, vladalo neuobičajeno zatišje (čak i danima kada su redovne akcije i popusti) juče je slika bila drugačija. Puni parkinzi, gužve na kasama i oko polica, žamor i glasni komentari – kako su označeni jeftiniji proizvodi, koje cene su bile ranije, šta znači žuta ili plava oznaka, „komšijska cena”, „niža cena”… Poprilično zbunjeni i pomalo razočarani kupci su izgleda očekivali više.

„Gde više od ovoga”, uzvratila je kasirka u „Lidlu” gospođi koja je pitala: „A pojeftinjenja?” Drugoj, koja je tražila novi liflet, spremno je uzvratila da ih neće biti u narednih šest meseci, kao i da aplikacija radi, ali se popusti ne sabiraju kao do sada. Popusta i specijalnih akcija na koje su kupci do sada navikli izgleda neće biti ni kod drugih trgovaca, a potvrdu da je tako u „Delezu” dobili smo opet na kasi na kojoj je bio takođe neuobičajen zastoj, jer je radnica morala da zapiše na poseban papir nekakav popust od 50 procenata na salamu. Šifra, količina, stara cena, nova cena – strpljivo je usluživala kupca koji je danas ugrabio sniženje veće od onog predviđenog vladinom uredbom. Zato se valjda i posebno registruje, zaključili su ostali na kasi. Mnogi su juče glasno negodovali u trgovinama.

– Koje cene su snižene, kako da znam? – pitao je jedan kupac u „Maksiju” očigledno poslovođu koja je obilazila rafove i nešto sređivala.

– Cene su te koje vidite, nisu posebno obeležene, država ih je, gospodine, odredila i mi samo poštujemo tu odluku, rekla mu je onako u prolazu. „A ove plave – kvalitet po niskoj ceni, svaki dan”, nastavio je radoznalac sa praznom korpom u ruci.

– To su cene za privatnu robnu marku – dobio je odgovor. – A žute sa oznakom... – uporan je bio čovek, ali je poslovođa nastavila za svojim poslom, nespremna za još jednog ljubopitljivog potrošača koji je juče ujutru očekivao da popuni frižider i uštedi deo budžeta.

Uredba kojom je država odlučila da obuzda trgovce i nerealne marže uvede u prihvatljiv okvir i u nekim slučajevima ih čak i prepolovi, kako je rečeno, račune bi trebalo da smanji između 10 i 15 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali je, da bi pokazao efekte ovih mera, tako prošle nedelje korpu napunio sa 25 proizvoda koje je platio 4.992 , a juče je u istoj radnji, iste proizvode platio 4.247 dinara, što je ušteda od 745 dinara ili 14,9 procenata. Ovako izgleda jedna prosečna korpa, ali kako bi i svaki dan ostvarivali što veće uštede kupci bi trebalo da imaju na umu da će trgovci gubitke nadoknađivati na skupljim brendovima, većim pakovanjima i sporednim kategorijama proizvoda.

Takođe, kako se već juče videlo, u prvom planu su proizvodi privatne robne marke kojih će na policama biti sve više. Prava slika bi ipak trebalo da se vidi tek posle nekoliko meseci, ova prva nedelja pokazaće možda malo bliže strategiju trgovaca kao odgovor na mere države.

Da podsetimo da se oni nisu oglašavali zvanično, ali su nezvanično pokazali veliko nezadovoljstvo namerom države da interveniše i reguliše tržište. Marže koje su nerealno visoke i cene koje su čak i kupce iz niže srednje klase odgurale na police sa nekvalitetnijom robom, dokaz su da ovako nije moglo dalje. Sa ili bez države, realno je da cene budu pristupačnije. Ovako, svaki građanin koji je ove godine otišao na odmor, nije bio srećan samo zbog mora nego i zbog činjenice da je tamo gde je odmarao bilo jeftinije nego kod kuće. 

Šta je sve sniženo

Prema Uredbi o ograničavanju marže na 20 odsto sniženo je oko 3.000 proizvoda iz 23 robne grupe. Među proizvodima koji od juče imaju niže cene su mahunarke, sveže voće i povrće, mleko, mlečni proizvodi i jaja, hleb i peciva, sveža i prerađena riba – pastrmka, šaran, losos, smrznuti fileti. Jeftinije su i testenine, sveže i prerađeno meso – svinjsko, juneće, pileće, kobasice, salame, paštete, prerađevine od voća i povrća, so i začini, šećer i med, ulje, mast, sirće, konditorski proizvodi, slani konditorski proizvodi, papirna i kuhinjska galanterija, pelene, kućna hemija, proizvodi za ličnu higijenu i kozmetiku, hrana za bebe, smrznuti proizvodi, bezalkoholna pića.