Prošle godine 105 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT osobama

Tokom 2024. godine počinjeno je i dokumentovano 105 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT osobama – u 62 slučaja izvršena su krivična dela, a u 43 diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije. Počinjeno je 16 fizičkih napada, od čega su u 11 slučajeva nanete fizičke povrede žrtvama, a više od polovine incidenata dogodilo se u javnosti. Posebno zabrinjava podatak da je više od 80 odsto dokumentovanih incidenata ostalo nevidljivo za policiju, tužilaštvo i sudove – a percepcija da događaj nije vredan prijavljivanja, jer se slične stvari stalno dešavaju, jedan je od glavnih razloga za neprijavljivanje zločina iz mržnje prema LGBT zajednici.

Najveći broj napada na LGBT osobe učinile su potpuno nepoznate osobe, upozoreno je na predstavljanju osmog godišnjeg izveštaja udruženja „Da se zna” o incidentima motivisanim mržnjom prema LGBT osobama pod nazivom „Transfobija i homofobija u Srbiji 2024. godine”. Kako je prilikom promocije ovog izveštaja u Evropskoj kući istakao Bojan Lazić iz udruženja „Da se zna”, protekla godina bila je još jedna u nizu u kojoj se status kvir zajednice u našoj zemlji nije poboljšao.

„Ni tokom 2024. godine nije usvojen Zakon o istopolnim partnerstvima, niti je usvojen Zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, a još nije razvijena ni centralizovana baza podataka o zločinima iz mržnje, čime bi se olakšalo praćenje i analiza zločina motivisanih homofobijom i transfobijom. U tom pogledu, ovaj izveštaj predstavlja jedini izvor podataka o protivpravnom postupanju prema kvir osobama na godišnjem nivou, a naše udruženje ostaje jedina organizacija koje već osmu godinu zaredom ovakve podatke prikuplja, obrađuje i objavljuje. Takvih incidenata tokom prethodne godine bilo je najmanje 105. A od posebne važnosti je slučaj napada na dve kvir osobe u stambenom prostoru od strane policijskih službenika i odbacivanje krivične prijave koje je usledilo, o čemu smo redovno obaveštavali javnost. Ono što je obeležilo prošlu godinu jeste i zatvaranje Prajd info centra, koji je bio prostor okupljanja, edukacije i druženja, ali i mesto koje je bilo meta čestih napada motivisanih predrasudama prema kvir zajednici”, naglasio je Lazić.

Kako je naveo, u protekloj godini udruženje „Da se zna” dokumentovalo je 21 incident motivisan mržnjom više nego 2023. godine, što predstavlja najveći broj zabeleženih incidenata u svih osam godina rada udruženja na monitoringu. Analiza podataka prikupljenih tokom 2024. godine pokazuje da je saznanja o incidentima motivisanim mržnjom ovo udruženje u 78 slučajeva dobilo direktno od žrtvi napada, u 22 slučaja od drugih organizacija civilnog društva, a u dva slučaja od svedoka. Ni u jednom slučaju izvor informacija nisu bile nadležne institucije, kao ni mediji.

Najveći broj incidenata zabeležen je u urbanim, a svega sedam njih u ruralnim sredinama, što govori da su incidenti u ruralnim sredinama ređi ili manje dostupni evidentiranju za udruženje „Da se zna”. Međutim, u poslednje dve godine zabeležen je trend smanjenja procenata evidentiranih incidenata u Beogradu i povećanja udela incidenata iz ostalih delova Srbije, kao i povećanje liste opština u kojima su incidenti zabeleženi. Tako su u Beogradu 2024. dokumentovana 43 incidenta, u Vojvodini 14, u Južnoj i Istočnoj Srbiji sedam, a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 11 incidenata. Izuzev glavnog grada, sedam incidenata dokumentovano je u Novom Sadu, tri u Kragujevcu, po dva u Nišu i Jagodini, dok se u Rumi, Subotici, Somboru, Kovinu, Pančevu, Zrenjaninu, Opovu, Aleksincu, Negotinu, Kuršumliji, Leskovcu, Prokuplju, Užicu, Čačku, Kruševcu, Kraljevu, Valjevu i Loznici dogodio po jedan incident. U javnom prostoru zabeležena su 62 incidenta, od toga 30 na otvorenim javnim površinama, a 32 u zatvorenim javnim površinama – u uslužnim objektima 16, na radnom mestu pet, u javnom prevozu tri, a u institucijama osam. Kada je reč o institucijama, u školama, odnosno na fakultetima zabeležena su četiri incidenta, u policijskoj stanici tri, a u ostalim institucijama po jedan.

Kada je reč o zločinima iz mržnje, podaci govore da je u 16 incidenata počinjeno fizičko nasilje, što je za tri manje nego tokom 2023. godine. Pored toga, dokumentovano je 15 pretnji, 27 slučajeva uznemiravanja i tri slučaja uništavanja imovine. Institucionalna diskriminacija je zabeležena u pet slučajeva, u jedanaest je evidentiran diskriminatorni postupak, a u 27 govor mržnje, što je brojka koja beleži najveći rast u odnosu na broj incidenata iz 2023. godine. Psihička uznemirenost, kao jedina posledica pretrpljenog incidenta, pojavila se kod 92 osobe, a za njom slede fizičke povrede koje su bile posledica incidenta u jedanaest slučajeva.

U čak 80 slučajeva počinitelj nasilja bio je nepoznat osobi, svaki peti incident počinila je osoba koju je žrtva poznavala, u pet slučajeva bili su u rodbinskom odnosu, dok su u po osam slučajeva incidenata osobe bile u poslovnom odnosu, odnosno, samo su se poznavale. Tek nešto više od 16 odsto zabeleženih slučajeva bilo je vidljivo nadležnim institucijama, a od svih prijavljenih incidenata, 12 odsto njih prijavljeno je u okviru krivičnopravnog i pravosudnog sistema. Nezavisnim telima prijavljena su tek dva incidenta, jedan povereniku za zaštitu ravnopravnosti i jedan zaštitniku građana, a dva incidenta prijavljena su na drugim mestima, odnosno školi i televiziji, gde su se incidenti i dogodili. Od malobrojnih slučajeva koji su prijavljeni pravosudnim organima, u čak tri je krivična prijava bila je odbačena. Od preostalih prijavljenih slučajeva, samo se jedan nalazi u predistražnom postupku, a jedan je u sudskom procesu.