Šest kandidata AfD-a iznenada preminulo

Šest kandidata desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) preminulo je poslednjih nedelja uoči lokalnih izbora u velikoj zapadnoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, zakazanim za 14. septembar. Prema pisanju švajcarskog lista „Veltvohe”, svi oni su umrli „iznenada i potpuno neočekivano”. Iako je policija jasno stavila do znanja da nema dokaza o sumnjivim okolnostima i ukazala da su i kandidati drugih partija, uključujući Zelene i Socijaldemokrate (SPD), takođe preminuli, broj smrtnih slučajeva je izazvao nalet teorija zavere na društvenim mrežama.

Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel nije pokušala da uguši spekulacije, već je na „Iksu” podelila tvrdnju ekonomiste Štefana Homburga da je ovoliki broj smrti „statistički gotovo nemoguć”. Međutim, na pitanje o glasinama u njegovoj stranci, drugi čovek AfD-a u Severnoj Rajni-Vestfaliji Kaj Gotšalk izjavio je da „nema nikakvih naznaka da se radi o ubistvu ili nečemu sličnom”.

„Naravno, slučajevima ćemo se baviti sa dužnom osetljivošću i pažnjom”, istakao je Gotšalk u intervjuu za „Velt” i dodao da su sve njegove partijske kolege bile starije od 60 godina i da su neki od njih bili bolesni. Ipak, Gotšalk je naveo da članovi AfD-a žive nezdravije od drugih političara zbog kampanje koja se vodi protiv njih. Prema njegovim rečima, zbog „medijskog lova na veštice”, oni gube prijatelje i poslove, ugostitelji su pod pretnjama Antife i levičarskih grupa, a supruge vrše pritisak na muževe ako žele da se angažuju u AfD-u.

„To je ogroman psihički pritisak koji utiče na zdravlje”, naveo je Gotšalk.

Bez obzira na to, AfD podstaknut istraživanjima agencija za ispitivanje javnog mnjenja na izbore u najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini od preko 18 miliona stanovnika koja obuhvata gradove poput Kelna, Dizeldorfa, Dortmunda, Bona, izlazi sa namerom da se proširi iz svojih istočnih uporišta i na zapad zemlje. Iako AfD u predizbornim porukama govori o predstojećoj „jasnoj pobedi”, jer će, prema anketama, utrostručiti broj glasova u odnosu na prethodne izbore, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i dalje ostaje najjača stranka. Ali, dvocifreni rezultati AfD-a svakako će otežati formiranje većine na mnogim mestima.

Istraživanje agencije „Forsa” vidi CDU na oko 32 odsto podrške, SPD 22 procenta, dok su AfD i Zeleni na po 14 odsto, dok slične brojeve navodi i agencija INSA. Pet godina ranije CDU je osvojio 34 procenata glasova, SPD 24, Zeleni 20, a AfD 5,0 osto.

Iako je u Kelnu, najvećem gradu Severne Rajne-Vestfalije, na parlamentarnim izborima u februaru ove godine AfD osvojio svega 8,3 odsto podrške birača, ovaj grad „Forsa” navodi kao primer promene izbornih trendova i nezadovoljstvom dosadašnjim radom crno-crvene vlade pod vođstvom kancelara Fridriha Merca, jer je AfD sada tu već prešao 10 odsto podrške. Ipak, skoro polovina birača Alternative za Nemačku u Kelnu izjavilo je da stranku ne podržava iz ideoloških razloga, već iz nezadovoljstva drugim partijama – reč je, dakle, o protestnim biračima.