Robot Voli kao podrška inkluzivnom obrazovanju

Dolaskom Volija u učionice počeće nova era inkluzivnog obrazovanja u Srbiji, u korak sa savremenom praksom u svetu. Voli je humanoidni robot, novajlija u našim školama. Ali, on je već osvedočeni pomoćnik u prosvetnoj praksi u razvijenijim zemljama, koga deca obožavaju, a nastavnicima olakšava posao. Njime u stvari upravljaju nastavnici. Ume da govori, ali jednako osvaja pažnju i neverbalnom komunikacijom, pokretima koje čini dok izgovara zadate rečenice i odgovore na pitanja. Iz ugla dece, Voli je pametna igračka, iz perspektive nastavnika – pametno učilo, saveznik u nastavi. Humanoidni robot jedno je od mogućih sredstava u spektru asistivne tehnologije, koja doprinose inkluzivnom obrazovanju, podstiču razvoj učenika kojima je zbog smetnji potrebna dodatna podrška, ali i svih ostalih đaka.

Volijev zadatak je da istovremeno oplemeni i unapredi ukupno iskustvo učenja i podučavanja. Jedanaest takvih humanoidnih robota danas će u prestoničkoj osmoletki „Radivoj Popović” u Zemunu biti dodeljeni školama koje su, kao i ova, resursni centri inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Ali Voli neće učestvovati u nastavi samo u ovim kućama znanja, nego u svim školama u grupnom radu s đacima, među kojima ima i onih koji zbog razvojnih specifičnosti uče po prilagođenom ili izmenjenom individualnom obrazovnom planu.

U Ministarstvu prosvete za „Politiku” su pojasnili da su humanoidni roboti pribavljeni iz sredstava projekta „Unapređeni ravnopravni pristup i završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška – Učimo svi zajedno”, donatorskih sredstava Inteza fondacije filantropske organizacije i sredstava Unicefa, a namenjeni su podršci nastavnicima u primeni principa inkluzivnog obrazovanja u uključivanju učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

– U saradnji s partnerima obezbeđeno je 11 humanoidnih robota za resursne centre radi podrške učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (razvojnim, motoričkim, govornim i emocionalno-socijalnim smetnjama), kako bi lakše savladali socijalne veštine za komunikaciju i u svakodnevnim aktivnostima. To je podrška učenicima, ali i nastavnicima u njihovom radu, kakvu smo u praktičnoj primeni videli u toku studijske posete Bolonji u Italiji i prepoznali da je potrebno da zatražimo podršku donatora kako bi obezbedili softver na srpskom jeziku, obuke za nastavnike i same robote. Očekujemo da će nastavnici prepoznati ovaj važan alat za rad i smanjenje barijera u komunikaciji jer Voli (humanoidni robot) privlači pažnju dece koja imaju redukovane socijalne kontakte – objasnila je za naš list Snežana Vuković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete za prevenciju i zaštitu od nasilja i inkluziju osetljivih grupa u obrazovanju.

Kada je pokrenuta ideja da Voli dođe i u naše učionice, uz podršku kolega iz Italije organizovane su obuke nastavnika iz naših resursnih centara, ukazuje u razgovoru za „Politiku” Stevan Nestorov, rukovodilac resursnog centra „Radivoj Popović” u Zemunu. On naglašava da humanoidni roboti neće zameniti nastavnike ni stručnjake, da to i ne mogu, jer roboti nisu ni nastavnici ni stručnjaci, već su alat – asistivna tehnologija koja je pod potpunom kontrolom stručnjaka.

– Robot je podrška inkluzivnom obrazovanju. On nije tu da zameni nastavnika, niti to može, ali kao jedan od alata može da pomogne da unapredimo inkluzivno obrazovanje. Robot će biti svojevrsni pomoćnik nastavniku. Uostalom, to i znači asistivna ili pomažuća tehnologija, koja podstiče dete da stekne socijalne veštine važne za društveni, emocionalni, kognitivni razvoj, nastavak školovanja, život. Ideja je da se Voli što više koristi u grupnim aktivnostima, ne samo za decu sa smetnjama u razvoju nego za svu decu, jer obrazovanje je inkluzivno kada su svi u taj proces uključeni – ističe Nestorov.

On kaže da će humanoidni robot pomoći u medijaciji odnosa i pospešivanju komunikacije među decom, da Voli može da govori, ali samo ono što mu preko platforme zada stručnjak, odnosno nastavnik, a da dok govori robot može da izvede 25 pokreta kojima neverbalno skreće pažnju. U primeni ove asistivne tehnologije, ističe Nestorov, ključno je iskustvo resursnih centara, uz čiju pomoć će početi upotreba robota u redovnim školama.

– Stručnjaci koji rade u resursnim centrima odlaziće u škole, osmišljavati aktivnosti uz upotrebu robota koji treba da pomogne deci da uče kroz igru, da im kroz zadatke koji su bazirani na zabavnim sadržajima ponudi neke uspešne forme komunikacije koje utiču i na ponašanje dece, privlačenje njihove pažnje i podsticanje socijalnih veština, posebno kod dece s poremećajima iz spektra autizma – ukazuje Nestorov.

U redovnim školama 20.596 đaka sa smetnjama u razvoju

Ističući da je cilj inkluzivnog obrazovanja da se obezbedi kvalitetno obrazovanje pod jednakim uslovima za sve, Snežana Vuković ukazuje da u ovom trenutku 13 specijalnih škola u Srbiji imaju i dodatnu ulogu resursnih centara za stručnu podršku drugim školama, nastavnicima i učenicima. Ona precizira i da je pet resursnih centara dobilo intenzivnu podršku da postanu i centri za distribuciju asistivne tehnologije.

– Činjenica da osim učenika u specijalnim školama, 20.596 đaka u redovnim, tipičnim školama pohađa nastavu prema posebnom individualnom obrazovnom planu koji je za njih urađen, govori o raširenosti inkluzivne prakse u našem preduniverzitetskom sistemu – ukazuje Vukovićeva.

Ističe i da su u cilju podrške školama za primenu dobrih praksi u oblasti inkluzivnog obrazovanja kroz horizontalno učenje, četiri osnovne škole stekle status model ustanove za inkluzivno obrazovanje: „8. oktobar” iz Vlasotinca, „Sveti Sava” iz Vrčina, „Kosta Trifković” iz Novog Sada i „Jovan Jovanović Zmaj” iz Svilajnca. Prema podacima Ministarstva prosvete, profesionalnim usavršavanjem za rad u inkluzivnom obrazovnom okruženju obuhvaćeno je više od 8.000 prosvetnih radnika iz 206 škola, a započet je proces rada na unapređivanju inicijalnog obrazovanja nastavnika, kako bi već na nastavničkim fakultetima stekli kompetencije za inkluzivno obrazovanje.