„Gasprom” otpisao Ukrajinu

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 3. januara – U Evropi raste uznemirenost zbog spora između Rusije i Ukrajine oko isporuka prirodnog gasa – količine namenjene evropskim zemljama počele su da „isparavaju” u Ukrajini, pregovori su prekinuti i ne zna se kad će ponovo početi, a strahuje se da taj datum može biti veoma daleko budući da je Ukrajina obezbeđena gasom za sledeća tri meseca.

Ukrajina je, nakon što je Rusija zbog duga i nepostojanja ugovora za 2009. godinu, zaustavila isporuke gasa, pokrenula pravi „gasni desant”, akciju ubeđivanja Evrope u ispravnost svojih postupaka. Pored pisama upućenih svim predsednicima, u kojima se tvrdi da „Naftogas” ispunjava sve svoje obaveze vezane za tranzit gasa, u Evropu je stigla i ekipa sa ministrom energetike Jurijem Prodanom na čelu. Ona je već razgovarala sa predstavnicima EU u Češkoj ali nije dobila podršku – Evropa smatra da „komercijalni” spor između RF i Ukrajine treba da bude rešen bez štete za zemlje Unije.

Ne zaostaju ni predstavnici „Gasproma” – danas je u Prag otišao Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika Upravnog odbora. Odatle ide u Pariz, London, Berlin i Brisel.

 Češka, kao predsedavajući EU, zakazala je za 9. januar u Briselu vanredno zasedanje u kome bi trebalo da učestvuju stručnjaci „Gasproma” i „Naftogasa”. O „gasnom problemu” raspravljaće se i 5. januara u Briselu na redovnom zasedanju Koordinacione grupe EU za gas, a Unija je zatražila da se hitno i u punom obimu obnovi isporuka gasa članovima EU.

Uprkos obećanjima, sinoć su počele da stižu vesti da u Evropu stiže manje gasa – prvo su balkanske zemlje osetile posledice „gasnog rata”, a onda je Rumunija prijavila smanjenje isporuka za 30 odsto, Mađarska za 25, Poljska za šest procenata.

Aleksandar Medvedev je izjavio da „Gasprom” više ne može da računa na Ukrajinu kao tranzitnu zemlju i da će morati da traži druge puteve za isporuku gasa Evropi. Činjenica da povećane isporuke preko gasovoda „Jamal”, „Plavi potok” i preko Belorusije ne zadovoljavaju potrebe vratila je ponovo na dnevni red zbog krize potisnute planove o izgradnji novog gasovoda „Severni tok”. O tome je prva počela da govori Nemačka, a onda i Austrija. Volfgang Rutenštorfer, direktor naftnog koncerna OMV, izjavio je da Austrija „na svaki način podržava ’Severni tok’ i nada se da će se tokom ove godine napredovati u njegovoj realizaciji”. On je istakao da Austrija razmišlja i o alternativnim projektima, pre svega o projektu „Nabuko” (gasovodu koji bi Evropu snabdevao centralnoazijskim gasom, izbegavajući Rusiju). Jedan od vatrenih zagovornika projekta je i Češka koja je to proglasila za prioritetni cilj za koji će se boriti kao predsedavajući EU.

Ta varijanta u kojoj je trebalo da učestvuju naftno-gasni koncerni Austrije, Bugarske, Mađarske, Nemačke, Rumunije i Turske, koštala bi oko osam milijardi evra, ali odluka o finansiranju još nije doneta. Protiv „Nabuka” danas ne govori samo manjak sredstava zbog ekonomske krize, nego i činjenica da bi njime trebalo da teče najmanje 30 milijardi kubnih metara gasa kojih jednostavno nema. Sva planirana proizvodnja centralnoazijskih zemalja vezana je dugoročnim ugovorima sa Rusijom. Današnja nemačka štampa ističe da će planovi za gradnju „Nabuka”, zbog krize, morati da budu bar za neko vreme zaboravljeni.

U međuvremenu, predstavnici „Gasproma” izjavljuju da sa ukrajinske strane nema ni nagoveštaja želje da se pregovori nastave, dok Oleg Dubina, direktor „Naftogasa”, izjavljuje da je ekipa pregovarača spremna da u svakom trenutku dođe u Rusiju, ali da je cena od 418 dolara za 1.000 kubnih metara, na kojoj insistira „Gasprom”, za njih neprihvatljiva. Dubina objašnjava da bi takva cena mogla dovesti do humanitarne i ekološke katastrofe jer bi blokirala rad „ne samo industrije nego i komunalnih preduzeća i čitavog transportnog sistema”. Dubina ne objašnjava zašto Ukrajina nije pre tri dana prihvatila gotovo upola manju cenu (250 dolara) koju joj je „Gasprom” nudio. Sekretarijat ukrajinskog predsednika upozorava Evropu da „ukoliko ruska strana i dalje ne bude isporučivala više prirodnog gasa Ukrajini, može se desiti da za 10-15 dana nastanu ozbiljni tehnološki problemi. Jednostavnije rečeno, može doći do prekida u isporuci gasa, za koji Ukrajina neće biti kriva”.

-----------------------------------------------------------

Miler: Idemo na sud

„Gasprom” je doneo odluku da podnese zahtev arbitražnom sudu u Stokholmu da obaveže „Naftogas Ukrajina” da obezbedi neprekidan tranzit ruskog gasa u Evropu po teritoriji Ukrajine - izjavio je večeras Aleksej Miler, predsednik Saveta direktora kompanije. „Zahtev će biti podnet na osnovu Ugovora o obimu i uslovima tranzita ruskog prirodnog gasa po teritoriji Ukrajine evropskim potrošačima od 2003 do 2013. godine, potpisanog 21. juna 2002. godine”, objasnio je Miler dodavši da je o tome obavestio ruskog predsednika koji je odluku odobrio.

Ljubinka Milinčić

-----------------------------------------------------------
Bajatović: Srbija za sada nema problema

Srbija, za sada, nema problema sa isporukom gasa, izjavio je direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović. On je rekao da ni Ukrajina ni Mađarska - kao transporteri prirodnog gasa iz Rusije, nisu najavile bilo kakve probleme oko isporuke, iako su, kako je naveo, posledice rusko-ukrajinskog spora oko isporuka gasa najpre osetile balkanske zemlje.

On je objasnio da, ukoliko dođe do eventualnog manjka tog energenta, Srbija može da interveniše zalihama iz skladišta u Banatskom Dvoru. „Ukoliko, ipak, dođe do ozbiljne nestašice, biće restrikcija, a najpre će biti isključivani oni potrošači koji nisu prioritetni”, kazao je Bajatović za B 92.

Prema njegovim rečima, u januaru će prioritet imati daljinski sistemi grejanja i individualnih potrošača s obzirom na to da je, kako je rekao, elektroprivredni sistem „zapregnut do kraja”.

-----------------------------------------------------------

Vernici protiv „gasnog” tornja

Namera „Gasproma” da u Petrogradu sagradi uz obalu Neve neboder „Ohta-centar” 400 metara visok, naišla je na oštro protivljenje pravoslavnih vernika severne ruske prestonice. Oni su se obratili otvorenim pismom predsedniku Dmitriju Medvedevu, predsedniku vlade Vladimiru Putinu i gubernatorki sanktpeterburškoj Valentini Matvijenkovoj da spreče ovaj projekat.

Obraćaju se kao „patrioti voljenoga grada” Sankt Peterburga, jer nisu ravnodušni prema njegovoj sudbini, lepoti i ugrožavanju pravoslavnih hrišćanskih vrednosti. Silueta tako visokog tornja u ravnom gradu predstavlja vizuelnu opasnost za njegov istorijski centar. „Gasprom” treba da nađe gradu dostojnije i zanimljivije rešenje za svoje kancelarije.

„Mnogouvaženi” Dmitrij Anatolevič (Medvedev), Vladimir Vladimirovič (Putin) i Valentina Ivanovna mole se da preduzmu sve što je u njihovoj moći i ne dopuste da se sagradi „arhitektonski monstrum” koji remeti izgled „najlepšeg i najharmoničnijeg grada sveta”.

Toranj „Gasproma” bi bio viši od triju najznamenitijih petrogradskih svetinja - Isakijevskog, Petropavlovskog i Smoljnskog hrama, postao bi „simbol idolopoklonstva mamonu i tehnokratskoj gordosti” a pokazao ko zapravo vlada gradom. Oskrnavljen bi bio „klasičan arhitektonski ansambl koji predstavlja svetsko kulturno nasleđe”. U Rimu moćno se nad gradom uzdiže bazilika svetoga Petra, u Parizu ničeg sličnog ne bi bilo blizu Ajfelove kule ili bazilike Sakr-Ker, u Moskvi dominira hram Hrista Spasitelja. „Gasprom” treba da nađe „dostojniji i adekvatniji projekat svog ofisa”.

Postoje i drugi razlozi protiv ovog „antihrišćanskog projekta”. Grad se nalazi na geološkom razlomu, što se potvrdilo kada su građene neke metro stanice. Takođe bi bio nerentabilan. Grad Petrograd se inače nalazi u finansijskoj krizi. Zato je odustao od svog finansijskog učešća u gradnji nebodera u iznosu od 2,94 milijarde rubalja.

Neki deputati gradskog parlamenta predlažu da se projekat zamrzne zbog finansijske krize i stava javnog mnjenja. „Zamisao ima mnogo protivnika”, rečeno je.

Među potpisnicima su poznata imena crkve, nauke i umetnosti, medija, saveza pisaca i medicine.

Predstavnici pravoslavnih organizacija organizuju prikupljanje potpisa podrške ovom obraćanju rukovodiocima zemlje.

Jednom anketom nedavno je ustanovljeno da gradnju ovog tornja odobrava samo 13 odsto građana Petrograda, protiv je 38 odsto, njih 23 odsto nije protiv, ako se gradi podalje od centra. Čak 88 odsto građana je protiv toga da se u centru dižu viši objekti nego što su sadašnji.

Na prostoru Ohta nekada se nalazila švedska tvrđava Nienšanc. Nju je osvojio imperator Petar Prvi 1703. u toku svog „severnog pohoda”. Za arheološka istraživanja zainteresovana je i Švedska. Ministar inostranih poslova Karl Bilt posetio je nedavno ovaj teren, u pratnji predstavnika „Gasproma”. Švedska je samo zainteresovana da se prostor arheološki istraži, ne ulazi u to šta će se tu graditi. Kako je gradska uprava donela odluku da finansijski ne učestvuje u izgradnji tornja, odmah posle posete švedske delegacije, ima nepotvrđenih pretpostavki da bi se prostor možda prodao Šveđanima. Ako bi oni tu nešto radili, to bi postao „simbol nekadašnje švedske okupacije”, misle protivnici ove varijante.

Verska informativna agencija