Švedska: od sigurne kuće do neosvojive tvrđave za migrante

Darko Pejović

Otvorite svoja srca za izbeglice, poručio je svojevremeno sunarodnicima švedski premijer Fredrik Reinfeldt. Bilo je to pre 11 godina. U poređenju sa sadašnjom politikom te skandinavske zemlje prema migrantima, čini se kao da je otad prošlo nekoliko decenija. Zapravo, napis „raj za migrante” skinut je sa švedskih vrata već krajem 2015, kada je formirana nova, socijaldemokratska vlada. Zemlja koja je decenijama bila sinonim za otvorenost prema imigrantima iz različitih zemalja, uključujući i ondašnju Jugoslaviju, danas to uveliko nije. Tim pre što aktuelna vladajuća koalicija desnog centra zavisi od podrške stranke Švedski demokrati, kojima je antimigrantski narativ 2022. bio okosnica izborne kampanje. Pomenuta stranka je agitovala za potpun prekid primanja migranata već od 2026. godine obrazlažući „moratorijum” ocenom da su pridošlice direktna pretnja nacionalnoj bezbednosti.

Od ponosa što su „sigurna kuća” za izbeglice, izgnanike i one koji su „trbuhom za kruhom” napustili svoja ognjišta, Švedska je stigla do toga da lane slavodobitno objavi kako je broj zahteva za azil pao na najniži nivo od 1997, kao i da prvi put u više od pola veka ima „negativnu neto imigraciju” – zemlju napušta više ljudi (uglavnom Iračana, Somalijaca i Sirijaca) nego što u nju dolazi u nadi da će se trajno nastaniti.

U gotovo deceniju dugom „zauzdavanju” imigracija kombinovane su različite mere. U prvom redu, otežavanje pristupa švedskoj teritoriji kako bi se uopšte podneo zahtev za azil. Drugo, pooštreni su uslovi za dobijanje takve vrste zaštite. Treće, uz dosledno deportovanje odbijenih tražilaca azila sproveden je model „stipendirane repatrijacije”. Punoletnim migrantima i izbeglicama koji pristanu da napuste Švedsku država je plaćala gotovo hiljadu dolara (upola manje po detetu) plus pokriće putnih troškova. I to nije sve: najavljeno je da bi od 1. januara 2026. trebalo da na snagu stupi zakon prema kojem će dobrovoljni odlazak biti stimulisan po sledećoj tarifi: 2.000 evra za maloletne osobe, 30.000 za punoletne, 43.000 za bračne parove i čak 51.500 evra za čitave porodice. Ukoliko zakon zaživi, biće to daleko viši bonusi od onih koje isplaćuje Velika Britanija ili Danska, inače država stegonoša restriktivne migracione politike na severu Evrope.

U odvraćanju migranata iz Azije i Afrike od zemlje u kojoj je „standard, ali hladno”, udela su imali i izlivi nasilja, kojih je bilo već prvih meseci nakon velikog migrantskog talasa 2015. Na meti ekstremističkih grupa našli su se centri za prihvat azilanata, a niz takvih objekata je zapaljen. U Švedskoj nisu retke ni radikalno desničarske demonstracije sa zahtevima za proterivanjem migranata-muslimana, kao što su bile one održane avgusta prošle godine u Stokholmu. U svežem sećanju je i april 2022. i višednevni rušilački neredi u nekoliko švedskih gradova, u kojima je povređeno na desetine policajaca i učesnika protesta. S druge strane, starosedeoci su u stalnom strahu od kriminalnih bandi, čiju je ekspanziju aktuelni švedski premijer Ulf Kristerson direktno povezao sa „neodgovornom politikom imigracije i neuspešnom integracijom”, koje je sprovodila prethodna vlada. Švedsku javnost su naročito ogorčili stvarni ili navodni seksualni delikti za čije su vinovnike označeni migranti. U takvim slučajevima, malo su vredele čak i poruke tradicionalno uticajnih feminističkih organizacija koje su apelovale „da se o nasilju ne govori sa rasnim određenjem” i da „seksualno nasilje nije problem koji je u vezi samo sa migrantima, već je u pitanju širi društveni izazov”.