Ursula fon der Lajen ispumpala blokadere

Nakon zajedničkog zahteva predstavnika srpske opozicije i evropskih poslanika srodne orijentacije iz grupa socijaldemokrata, zelenih i liberala za uvođenje sankcija, kako navode, nosiocima vlasti u Beogradu, protesti u našoj zemlji bili su tema preksinoćne diskusije u Evropskom parlamentu. Deo poslanika suverenističkih partija, iz Mađarske, Slovačke, ali i Francuske i Nemačke, ukazivao je da je Srbija suverena država i da je njena vlast demokratski izabrana, kao i na nasilje učesnika uličnih skupova. Druga grupa učesnika debate mahom je obrazložila i ponovila stavove o „represiji vlasti”, „prekomernoj upotrebi sile nad mirnim demonstrantima” i slične ocene, koje su pre toga izneli srpski opozicionari iz Stranke slobode i pravde, Zeleno-levog fronta, Pokreta slobodnih građana i njihovi domaćini u Strazburu.

Svoje zahteve, formulisane u šest tačaka, među kojima su, osim sankcija, i preispitivanje uplate finansijskih sredstava EU Srbiji, slanje misije EP u našu zemlju i isključenje Srpske napredne stranke iz pridruženog članstva Evropske narodne partije, oni su uputili Evropskoj komisiji. Kopredsednica Evropske zelene partije Vula Ceci, koja je inače bila prisutna na protestu u Novom Sadu u petak, kad su blokaderi zapalili zgradu Filozofskog fakulteta i napali policiju, izrazila je prekjuče i očekivanje da će predsednica EK Ursula fon der Lajen, tokom govora o stanju Unije u EP, zauzeti stav prema Srbiji. Kao što je to, kako je rekla Cecijeva, učinila evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je rekla da izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice parlamenta Ane Brnabić, u kojima su oni vređali poslanike EP, „neće poboljšati mišljenje EU o Srbiji”.

Nakon hajke na Srbiju vođene u EP u utorak, juče su ispumpana ova očekivanja blokadera. Fon der Lajenova, uprkos njihovim očekivanjima, u svom jučerašnjem obraćanju u Evropskom parlamentu nije pomenula Srbiju, već samo zapadni Balkan, u kontekstu potrebe da region bude integrisan u Evropsku uniju. A Marta Kos u međuvremenu je u uvodnom govoru u diskusiji o našoj zemlji u EP rekla da EU pažljivo prati dešavanja u Srbiji i da je nakon 10 meseci srpsko društvo duboko podeljeno i ispunjeno mržnjom, što se vidi i na ulicama, ali je pozvala i na izbegavanje nasilja. „Treba izbegavati svaku vrstu nasilja protiv vlasti i njihovih porodica i sedišta stranaka. Treba braniti nezavisnost pravosudnih institucija. Protiv smo pretnji članovima tih institucija. Uticaj na medije u Srbiji je izvor velike zabrinutosti. Pozivamo na smanjenje nasilja i tenzija”, rekla je Kosova.

A na poziv dela srpske opozicije na uvođenje kaznenih mera juče je reagovala predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, rekavši da su oni time tražili sankcije svojoj zemlji i narodu, kao i da bi te sankcije dovele do izolacije zemlje i imale negativne posledice za imidž i ekonomiju Srbije. Brnabićeva je istakla da je spin da se sankcije za predsednika Srbije Aleksandra Vučića traže zato što se rukovao s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, kao i da opozicija traži sankcije Vučiću, Srbiji i njenim građanima zato što, kako je rekla, ne mogu da pobede predsednika na demokratskim izborima. „To nema veze s rukovanjem s Putinom. Nisam se ni ja rukovala s njim pa traže sankcije i za mene. Nisu se rukovali ni policajci za koje su takođe tražili sankcije, jer su radili svoj posao i trpeli fizičko i verbalno iživljavanje od strane blokadera, i koji samo čuvaju javni i red mir tako što pokazuju maksimalnu uzdržanost i trpeljivost”, rekla je Brnabićeva.

Upitala je zašto deo opozicije traži sankcije protiv Aleksandra Vučića i šta je to Vučić uradio što, kako je istakla, nije u skladu s najboljim interesima Srbije, podsetivši da je više puta pozivao na dijalog. Brnabićeva je rekla da su za sankcije protiv svoje zemlje i svog naroda u EP molili oni koji nisu ispunili ustavnu obavezu da dođu na konsultacije s predsednikom republike nakon održanih izbora. „Oni su odbili i taj razgovor s predsednikom republike i time pljunuli u lice 2,3 miliona građana koji su glasali da Vučić bude predsednik republike. A onda su pljunuli u lice i svim građanima ove zemlje i zgazili Ustav”, rekla je predsednica parlamenta.

Navela je i da su blokaderi odbili otvoreni dijalog pred svim medijima, na koji je Vučić nedavno pozvao, da izaberu tri ili četiri predstavnika i da razgovaraju o programima, planovima i vizijama, ali da blokaderi to nisu hteli. „Ali zato trče u Brisel i Strazbur, a ovog puta da traže sankcije”, rekla je Brnabićeva. Dodala je da su to isti oni koji su se hvalili time što su u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta izmolili rezoluciju kojom se, kako je kazala, traži od Evropske komisije potpuno ukidanje suvereniteta Srbije. „Time što bi Evropska komisija poslala svoje predstavnike koji bi išli od kuće do kuće i ispitivali naše građane gde žive, kada su se preselili, koliko ima članova vašeg domaćinstva, gde se lečite i onda da se vidi u biračkom spisku da li je to stvarno ili nije... E, to će raditi stranci, koji će u stvari proveravati da li ovde neko ima pravo i zašto ima pravo da glasa na mestu A, a na mestu B”, rekla je Brnabićeva. Ukazala je i da kada vlast predloži da institucije Srbije to urade, predstavnici opozicije ne pristaju i dodala da njima nije do biračkog spiska, već do ukidanja suvereniteta Srbije i ukidanja institucija.

O pravu na suverenitet i ulozi Evropske unije raspravljalo se preksinoć u EP, pa je francuski evroposlanik iz grupe Patriote za Evropu Tjeri Marijani izjavio da se u Srbiji ne dešavaju mirni protesti, već nasilje nad državom i njenim institucijama u cilju promene vlasti. Upozorio je da protesti ne mogu da se okarakterišu kao mirni, jer utiču na čitavo stanovništvo, koje je talac ilegalnih postupaka jedne manjine. Dodao je da su vlasti u Srbiji pokazale da su otvorene za dijalog sa studentima. „Predsednik Vučić je čak ponudio i savetodavni referendum o njegovom mandatu. Međutim, na svakom ćošku studenti su odbili te predloge”, rekao je Marijani.

Evroposlanica mađarskog Fidesa Anamarija Viček iz političke grupacije Patriote za Evropu izjavila je da je juče održana diskusija o Srbiji u Evropskom parlamentu bila jednolična, jer je većina poslanika govorila o temi iz svog ugla gledanja, ali da je ona naglasila da EP ne može da ima dvojake standarde u proceni određene situacije. Ona je za Tanjug nakon sednice izjavila da, ako govorimo protiv nasilja, onda treba da govorimo i protiv nasilja koje se vrši protiv demonstranata, ali i protiv policajaca.

Luboš Blaha iz Slovačke kazao je da su Slovaci i Srbi bratski narodi, a da je Vučić demokratski izabrani srpski predsednik. Upitao je evroposlanike da li žele novi Majdan i da opozovu demokratski izabranu vlast i rekao da je tokom protesta bilo i više napada demonstranata prema vlastima, a da oni koji su izazvali Majdan to ne žele da prihvate. „Srbija je kriva zato što održava prijateljske odnose s Rusijom. I kod nas su pokušali da manipulišu izborima. Odbijamo zadiranje u suverenitet naših država. Zar nije dovoljno što je Beograd bombardovan, što su deca poginula? Stojimo iza Srbije i iza demokratski izabranog srpskog predsednika”, naglasio je Blaha.

S druge strane, više poslanika EP iz Hrvatske, kao i iz redova socijaldemokrata iz drugih evropskih zemalja, iznelo je više osuda na račun Srbije. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula rekao je da u našoj zemlji nema reformi i da Brisel ne sme da nudi šargarepe Beogradu da bi on „isporučivao batine građanima”, kao i da EU podržava proširenje, ali je i najglasnija, kako je naveo, u osudi nedemokratskih postupanja. Na plenarnoj sednici Picula je rekao da su eskalacija nasilja i provokacija, kao i uspostavljanje kontrole nad medijima, ponovo pokrenuli ozbiljnu debatu o Srbiji. „Vučić koristi ove (represivne) metode, a susedne države osećaju efekte politike Beograda. Srbija i dalje nije uvela sankcije Rusiji i Brisel ne može da nudi Vučiću šargarepe da bi on na svoj narod slao pendreke”, kazao je Picula, predstavnik grupe Socijalisti i demokrate, prenosi Beta.

Evroposlanik hrvatske desničarske stranke Dom i nacionalno okupljanje Nikola Bartulica izjavio je da u razgovorima o Srbiji treba biti realističan i ocenio da političari u Srbiji „neguju stare mitove i žive u paralelnom svetu”. „To nije samo pitanje Vučića – celom srpskom društvu je potrebna katarza. Oni moraju da prihvate odgovornost za agresiju tokom rata devedesetih godina prošlog veka. To znači plaćanje ratne odštete Hrvatskoj”, rekao je Bartulica i srpskoj opoziciji poručio da napusti „retoriku Velike Srbije”. Davor Ivo Štir, poslanik iz Hrvatske i član grupe Evropske narodne partije (EPP), kazao je da je „10 meseci nakon novosadske tragedije, Srbija puno više polarizovana” i da će EPP doneti odgovarajuće odluke u odnosu prema SNS-u.

A danski evroposlanik iz grupe Zeleni Rasmus Nordkvist, koji je prošle nedelje sa Vulom Ceci bio na protestu u Novom Sadu, kada je u napadu demonstranata povređeno 14 policajaca i zapaljena zgrada Filozofskog fakulteta, prepričao je svoju prošlonedeljnu posetu Srbiju i rekao da se na protestu u Novom Sadu susreo s mirnim studentima, veteranima i porodicama. „Svi ti ljudi su mirno protestovali za demokratiju. Nikada nisam bio na mestu gde je toliko hiljada ljudi bilo toliko tiho”, rekao je Nordkvist. Predstavnik Socijalista i demokrata Andreas Šider izjavio je da je „previše mirnih protesta u Srbiji okarakterisano kao terorizam i da je previše studenata pretučeno”.

Nasuprot ovakvoj oceni, Tomas Frulih iz Alternative za Nemačku (AfD) ocenio je da će Srbija možda postati druga Ukrajina i da zbog stranog mešanja doživljava nasilje tokom protesta. „Srbija je suverena, što mnogima ne odgovara. Reč je o destabilizaciji i rušenju Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. To rade oni koji tuku srpske policajce. Prestanite s pseudodemokratskim ponašanjem, jer se Srbi bore protiv spoljnog mešanja”, poručio je Frulih.

Zašto opozicionari nisu tražili sankcije za Kurtija

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić rekla je da se država svakog dana bori da Srbija ne stane. „Zamislite da smo svi pod sankcijama. S kim bi razgovarali, da li bi uopšte došli u Srbiju? Predsednik republike bori se da posle Juseina Bolta imate Džekija Čena, koji je ambasador Ekspa i da promoviše Srbiju u celom svetu, a oni se u isto vreme bore da se uvedu sankcije predsedniku Vučiću”, rekla je Brnabićeva. Poručila je da se ova vlast bori za nove investicije, za razliku od blokadera, i podsetila da je u Dubaiju 8. septembra potpisan sporazum sa „Etisalat end enterprajz” o izgradnji novog Data centra u Srbiji. „Borite se i rukama i nogama za nove investicije, borite se za dodatno pozicioniranje Srbije, bez obzira na to što vas deset meseci neko sapliće, udara, ruši Srbiju, vi se borite. Dok s druge strane neko ide i traži sankcije za vašu zemlju”, rekla je ona.

Prema njenim rečima, obojena revolucija je propala, a blokaderi sada „idu i kukaju” i traže uvođenje sankcija protiv sopstvene države. Brnabićeva je upitala zašto predstavnici dela opozicije u Strazburu nisu rekli ništa o tome kako žive Srbi na Kosovu i Metohiji pod terorom Albina Kurtija. „A što niste tražili sankcije za Albina Kurtija, koji je ukinuo sva ljudska prava Srbima na Kosovu i Metohiji? Što niste jednu jedinu rečenicu rekli o Hrvatskoj i o tome kako u EU, u Zagrebu, 400.000 ljudi skandira ’za dom spremni’? A veče pre nego što ste vi imali taj vaš sramotni nastup, čuli smo ’ubij, ubij Srbina’. Što nešto niste rekli o tome? Zašto nešto niste rekli o ukidanju ingerencija i gaženju po Dejtonskom sporazumu ukidanjem svih ingerencija Republike Srpske? Zašto niste stali u zaštitu Republike Srpske? Zašto jednu rečenicu niste rekli o tome? Zašto ste se žalili samo na legitimno izabrane predstavnike institucija vaše zemlje?”, upitala je Brnabićeva.

Dodala je da su to vreme, umesto toga, iskoristili protiv sopstvenog naroda i sopstvene države. „Nisu se udostojili da pet minuta govore o patnjama srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da zatraže možda uvođenje sankcija Kurtiju. Nisu se udostojili da kažu jednu jedinu rečenicu o ustaškom divljanju u jednoj državi članici EU u Hrvatskoj. Nisu se udostojili da traže od tih evropskih zelenih partija ili ostalih njihovih socijalista, liberala, demokrata, svih ostalih, da makar upozore na to ustaško divljanje, da se makar vrednosno odrede prema tome. Ne, nisu smeli i nisu hteli”, ukazala je Brnabićeva za TV Pink, prenosi Tanjug.

A na mreži „Iks” Brnabićeva je upitala: „Koja je razlika između Ponoša i Picule?” „Isto pričaju, isto razmišljaju, imaju isti pasoš (putovnicu) i misle da imaju pravo da pričaju u ime Srbije. Nema razlike”, napisala je Brnabićeva.

Đurić: Ako Srbi nešto ne vole, to je tužakanje strancima

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je juče, povodom odlaska dela poslanika opozicije u EP, gde su tražili sankcije za najviše državne funkcionere Srbije, da to pokazuje njihovu nervozu zbog toga što planovi da se vlast u zemlji promeni na ulici ne idu onako kako su predvideli. „Ne razumem do kraja taj politički potez. Ako nešto mi Srbi ne volimo, to je da ne volimo one koji se tužakaju strancima na stanje u sopstvenoj zemlji. Mislim da ovo pokazuje nekoliko stvari. To pokazuje nervozu zbog toga što planovi da se stvari u zemlji preokrenu na ulici ne idu onako kako je bilo predviđeno i to ne narušava samo ugled vladajuće stranke, već otvara prostor onima koji vrebaju svaku priliku da Srbiju kritikuju i predstave je kao jednu nedemokratsku državu”, rekao je Đurić za TV Hepi, prenosi Tanjug.

Prema njegovim rečima, koliko god razumeo želju i potrebu da se neko demokratskim metodama bori za vlast, ovo u te metode ne spada i to nije legitimna metoda. „Ovde gledamo scenario borbe za vlast po svaku cenu. Moramo da se pridržavamo određenih pravila, da kažemo – ne može biti političkog nasilja, da kažemo – ne može biti ovakvih oblika napada na sopstvenu zemlju tako što pokušavamo da okrenemo deo međunarodne zajednice protiv nas”, rekao je Đurić i ukazao da bi se štetne posledice odrazile ne samo na predstavnike vlasti, već i na građane cele zemlje. Kazao je da, iako oni traže sankcije samo za pojedine predstavnike vlasti, to ne funkcioniše tako, jer ako se uvedu sankcije demokratski izabranim zvaničnicima, to pogađa celo društvo. „Onda nema saradnje više s takvom državom. Ako nema saradnje, to onda utiče na ekonomske tokove, utiče na političke tokove”, objašnjava Đurić.

Podseća da je Srbija zemlja koja je pretrpela mnogo sankcija. „Ne zaboravimo da su u ovoj zemlji devedesetih zavladali nemaština, beda, ekonomski sunovrat, bili smo na ivici gladi zbog sankcija. I mi se zato principijelno zalažemo protiv sankcija svuda u svetu i možete da vidite da naše delegacije svuda glasaju protiv sankcija. Mi nikome ne uvodimo sankcije, a sad imate neodgovorne pojedince iz naše zemlje koji traže da se nama, našoj zemlji i pojedinim predstavnicima vlasti, uvedu sankcije”, rekao je Đurić.