Ujedanje budžeta

Niš – Još nije zaboravljena „kampanja” na jugu Srbije, kada su advokati obilazili sela i ubeđivali tamošnje vlasnike poljoprivrednih imanja da tuže državu i traže isplatu za korišćenje atarskih puteva. U poslednjoj deceniji, a najviše posle 2020. godine, mnogi od njih su dobili obeštećenja, jer im je u niškoj, aleksinačkoj, vlasotinačkoj, ali i opštinama Prokuplje, Ražanj, Svrljig, Leskovac iz gradskih ili opštinskih budžeta po sudskim presudama isplaćena nadoknada. Dobili su po desetak, petnaestak ili 20.000 dinara zato što kroz njihovu imovinu, kroz poljoprivredne i slične parcele decenijama prolaze seoski putevi do njiva. „Nadoknađeno” im je što te atarske puteve decenijama nisu mogli da obrađuju i da na njihovoj površini seju pšenicu ili sade kukuruz, što nisu mogli da na tim atarskim putevima gaje povrće i slično. I sve to – po zakonu.

U isto vreme mnogi advokati i njihovi pripravnici i saradnici dobrano su zaradili „orući drumove”. Iz gradskih i opštinskih kasa oni su naplaćivali sudske i putne troškove, svoje takse. Kako je skoro svaki postupak pred sudom bio sa nekoliko ročišta, bilo je i takvih zastupnika pred sudom koji su naplatili i po nekoliko stotina hiljada dinara. Desetak puta više nego što je dobio seljak kroz čiju njivu ili livadu prolazi seoski atarski put.

Kada se konačno prozrela strategija onih koji su se dosetili kako lako i mnogo da zarade, „stalo se na rep” isisavanju para poreskih obveznika. Dok nije zaustavljena „kampanja”, opštinski i gradski budžeti su maltene ostali tanji za milione dinara.

Nije, međutim, dugo potrajalo, a pojavio se novi model pražnjenja kasa lokalnih samouprava. Na jugu i jugoistoku lepe i bogate Srbije svakodnevno su zdravstvenim i socijalnim ustanovama prijavljivane na desetine, na stotine ujeda pasa. I na osnovu toga, podnose se prijave i traži odšteta za pretrpljeni bol, štetu i strah.

Ispostavilo se da je, očekivano, veliki broj takvih prijava lažan. Štaviše, da ima i pojedinaca koji su po nekoliko takvih tužbi podneli, da ima slučajeva samopovređivanja koji se potom pripisuju navodnim psima lutalicama… išlo se dotle da su iscenirane povrede nanošene kostima vilice uginulih pasa.

Prema zvaničnim podacima Zavoda za sudsku medicinu, a slični su izveštaji i iz ostalih medicinskih i preventivnih ustanova, iz ambulanti i zdravstvenih stanica, svaki četvrti ili peti prijavljeni navodni ujed pasa je lažan. A podnosioci su u dvadesetak odsto slučajeva isti ljudi. Osnovano se sumnja da postoje i „posrednici”, koji nude usluge izrade falsifikovanih uverenja o nanošenju povreda ujedom. Očigledno, nadležni organi bi morali da saseku ovu „privrednu granu” u nastajanju, koja bezobzirno kidiše na budžetske jasle. I to bez laveža upozorenja…