Danska pojačava borbu protiv birokratije EU

BRISEL - U sklopu kontinuiranih napora EU da smanji birokratiju, Danska, trenutno predsedavajuća Savetu, poziva Brisel da bolje proceni uticaj novog zakonodavstva na kompanije i vladina tela.

U dokumentu švedske vlade, u koji je imao uvid briselski portal Euraktiv, Kopenhagen procenjuje da bi zakonski predlozi koji su trenutno na raspravi u članicama EU mogli da koštaju kompanije i javne uprave 85,9 milijardi evra odnosno 38,3 milijarde godišnje.

Dodaje se da bi novi zakoni mogli da imaju i jednokratni finansijski uticaj od 69,9 milijardi evra na kompanije i 1,8 milijardi na vlade.

O tom dokumentu će ministri finansija EU raspravljati sutra i prekosutra u Kopenhagenu.

Procene iz dokumenta zasnovane su na procenama uticaja Evropske komisije i dolaze na administrativne troškove sa kojima se kompanije suočavaju kao rezultat postojećih zakona EU i koje Eurostat procenjuje na oko 150 milijardi evra godišnje, prenosi Beta.

Kopenhagen inače snažno podržava napore Brisela da pojednostavi zakonodavstvo kroz seriju „omnibus” predloga osmišljenih da smanje regulativu u nizu oblasti, uključujući oko korporativne dužne pažnje i izveštavanja o održivosti.

Taj potez deo je širih napora EU da oživi posrnulu ekonomiju i spreči firme da se presele u SAD ili Kinu.

„Moramo da smanjimo birokratiju i uklonimo barijere”, rekla je na početku danskog predsedavanja EU u julu premijerka Mete Frederiksen dodajući da evropske firme „treba da imaju najbolje mogućnosti za uspeh na globalnom tržištu”.

U novom dokumentu priznaje se da je ponekad teško kvantifikovati koristi od zakonodavstva EU, poput poboljšanja blagostanja ili bezbednosti. Istovremeno se tvrdi da se u evropskim prestonicama posvećuje premalo pažnje finansijskim uticajima novih zakona EU.

„Kako bi se upotpunili ti važni napori za pojednostavljenje i smanjenje troškova usvajanja propisa, evropski zakonodavci takođe moraju da usvoje pristup usmeren ka budućnosti i prate tok novih zakona”, navodi se u dokumentu.

Samo 70 odsto zakona EU o kojima trenutno pregovaraju države uključuje procene uticaja, navodi se u dokumentu i dodaje da čak i „tamo gde su dostupne, procene su često delimične, ne pokrivaju sve relevantne aspekte, a troškovi mogu biti potcenjeni”.

Kako se ističe, to nosi rizik da novo zakonodavstvo EU ima nepredviđene posledice ili prekomerne troškove za kompanije i javne vlasti.