Episkop Jerotej: Sveti Stefan Tronoški je sledio pastirski put Pastironačalnika Hrista
Mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, uz sasluženje episkopa šabačkog Jeroteja, načalstvovao je juče, na praznik Svetog Stefana Tronoškog, svetom arhijerejskom Liturgijom u Svetovavedenjskoj sveštenoj obitelji u Tronoši.
„Sveti Stefan, iguman manastira Tronoše, do kraja je sledio put svoga uzora i Gospoda našeg Isusa Hrista, Koji je položio život za narod svoj. Tako je i on sledio Njemu do kraja i nije se bojao kada je otišao u Zvornik da se bori za svoj narod i traži hranu od Turaka, iako je protiv njih ratovao u ustanku koji je nedavno bio i postojala je realna opasnost da zbog toga plati glavom. Za divljenje je da je imao samo četrdeset godina i kao mlad čovek je mogao još da poživi, ali on nije imao duha kalkulantskog, nego duha pastirskog – duha Hristovog. Tako ga i opisuju njegovi savremenici, između ostalih i veliki i nadaleko poznati Vuk Stefanović Karadžić, koji se upravo ovde u manastiru učio pismenosti”, rekao je episkop Jerotej u svojoj besedi.
Podsetio je da je Vuk Stefanović Karadžić svojevremeno svedočio kako je Sveti Stefan bio “istinski monah, blagoobrazni, blage naravi, pobožan, dobar pojac, ali i hrabar čovek, koji imao ličnost i karakter”.
“Sveti Stefan je poznat i po tome da je propovedao jedinstvo među narodom. Govorio je da svi treba da se složimo, oprostimo jedni drugima i da prevaziđemo svoje nesuglasice i nesporazume, jer samo tako ćemo biti jaki i moći ćemo da se suprostavimo svojim neprijateljima. To je poruka koju nam šalje Sveti Stefan i u ovim današnjim nemirnim vremenima, vremenima iskušenja, kada se oblak podela nadvio nad našim narodom.”
Istakao je i da je bilo vremena kada srpski narod nije imao svoju državu, ali je Srpska Crkva u tim vremenima bila čuvar naroda.
“Crkva je propovedala Jevanđelje Hristovo i oko Jevanđelja Hristovog okupljala i sjedinjavala narod. Hvala Bogu i mi smo se danas okupili pod načalstvom našeg dragog mitropolita zvorničko-tuzlanskog Fotija da i mi pokažemo da želimo da idemo putem Svetog Stefana Tronoškog. Liturgijskim sabiranjem, koje je osnov svakog drugog sabiranja i svakog drugog srodstva, okupljeni oko pričešća, postavljamo same temelje nas kao naroda i zato nema čega da se plašimo. Okupljajući se na svetoj Evharistiji, mi pobeđujemo najvećeg neprijatelja – smrt, a kada se sjedinimo na svetoj Liturgiji, onda mi možemo da se dogovorimo i o drugim stvarima i da prevazilazimo sve naše nesuglasice i nesporazume”, besedio je episkop.
Na kraju svete Liturgije osveštani su prineseni slavski darovi u slavu i čast Svetog Stefana Tronoškog, a sabranje je završeno zajedničkom trpezom ljubavi za sve prisutne.
Prepodobni Stefan Tronoški, rođen kao Stevan Jovanović, srpski je svetitelj i iguman manastira Tronoša.
Rođen je u Tekerišu u Jadru. Školovao se u manastiru Tronoša i u istom se kao mladić zamonašio i ubrzo postao arhimandrit. Bio je jedan od uglednijih ljudi i predstavnika Srba tokom Austrijsko-turskog rata.
Na liturgijama je držao propovedi i učio narod da bude pobožan i poštuje Božje zapovesti ali takođe i savetovao kako da se ponašaju pod turskom vlašću. Pokazivao je veliku brigu prema narodu. Od bogatijih ljudi molio je pomoć za siromašan narod, a i lično je davao hranu i odeću onima kojima je bila potrebna. Dešavalo se da i isplati harač Turcima za onoga ko nije imao da plati
Tokom njegovog upravljanja, 1796. godine se u manastiru školovao Vuk Stefanović Karadžić. Vuk ga u svojim navodima opisuje kao “vrlo prikladna čoveka, rasta tanka i visoka, lica bela i vesela, kose smeđe i obraza duguljastih”. Takođe, kaže da je imao vrlo lep glas i da je rado pojao u crkvi.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
