Da li svedočimo šestom masovnom izumiranju

Neki naučnici tvrde da smo ušli u „šesto masovno izumiranje” slično onom koji je zbrisao dinosauruse pre 66 miliona godina. Ali, ovog puta krivac je biološko uništenje koje su izazvali ljudi, a ne asteroid veličine grada.

Nova studija objavljena u časopisu PLOS Biolodži, međutim, tvrdi da, iako je pad biodiverziteta stvaran, insekti, biljke i životinje ne nestaju brzinom koja se približava masovnom izumiranju, fenomenu koji se obično definiše gubitkom 75 odsto svih vrsta tokom geološkog vremenskog intervala. Samo pet masovnih izumiranja dogodilo se tokom 4,5 milijardi godina istorije Zemlje, prenosi CNN. Umesto toga, studija tvrdi da su nedavna izumiranja biljnih i životinjskih grupa retka i često ograničena na ostrvska staništa. Štaviše, stope izumiranja mogu se usporiti, delom zbog intenziviranja napora za očuvanje, posebno sisara i ptica.

„Jedna stvar koju naglašavamo, svako od ovih izumiranja je tragedija i nikada se nije smelo dogoditi i ne bi trebalo da se dogodi u budućnosti”, rekao je autor studije Džon Vins, profesor ekologije i evolucione biologije na Univerzitetu u Arizoni.

Analiza koju su sproveli Vins i koautorka Kristen Saban, postdiplomac na Univerzitetu Harvard, zasnovana je na 163.022 biljne i životinjske vrste koje je procenila Međunarodna unija za zaštitu prirode. Fokusirala se na izumiranja na nivou roda od 1500. godine. Rod je biološka klasifikacija koja grupiše različite, ali srodne vrste. Na primer, rod Kanis uključuje vukove, pse, kojote i šakale. Međutim, rod može biti i monotipski, koji sadrži samo jednu jedinstvenu vrstu kao što su narval, drvo ginka ili platipus. Vins je rekao da su on i Saban odlučili da sprovedu analizu na nivou roda jer je verovatno više predstavljala evolucionu istoriju nego analizu na nivou vrste.

Studija je otkrila da je 102 roda izumrlo u poslednjih 500 godina - 90 životinja i 12 biljaka. Pored toga, pronašla je izumiranja u dve šire kategorije u naučnom sistemu klasifikacije života: 10 porodica, koje grupišu srodne rodove, i dva reda, koja grupišu srodne porodice. Iako se studija nije fokusirala na izumiranja na nivou vrste, Vins je rekao da je u istom periodu od 500 godina izumrlo više od 900 pojedinačnih vrsta.

Rodovi koji su izumrli u poslednjih 500 godina uključuju dodoa, morsku kravu i grupu nedavno izumrlih džinovskih kornjača koje su živele na Mauricijusu i obližnjim ostrvima. Druge izumrle grane drveta života uključivale su havajske ptice medojadice. Većina nestanaka je među sisarima (21 rod) i pticama (37 rodova), a ova stopa, tvrdi se u radu, učinila je izumiranja retkim - predstavljajući samo 0,45% od 22.760 rodova koje je procenila Međunarodna unija za zaštitu prirode. Iznenađujuće, analiza je takođe sugerisala da su stope izumiranja na nivou roda počele da opadaju, a najbrže stope izumiranja dogodile su se u decenijama 1870-ih, 1890-ih i 1900-ih.

Ovo istraživanje je u suprotnosti sa studijom iz 2023. godine, zasnovanom na 5.400 rodova kičmenjaka, koja je otkrila da se izumiranja na nivou roda „brzo ubrzavaju“, tvrdeći da „se nalazimo u šestom masovnom izumiranju“. Međutim, to istraživanje se fokusiralo na 5.400 vrsta kičmenjaka i isključilo ribe, insekte i biljni svet, uzimajući u obzir samo mali deo života na ovoj planeti. Iako postoji široko rasprostranjen konsenzus o širem gubitku biodiverziteta, vodi se velika debata o tačnoj brzini kojom se to dešava i obimu, rekla je Sadija Kureši, istoričarka nauke na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji i autorka nove knjige „Nestali: Neprirodna istorija izumiranja“.

Ona je navela da mnogi geolozi ne veruju da trenutna kriza dostiže prag prošlih masovnih izumiranja u geološkom zapisu.

„Iako tvrdnje o šestom masovnom izumiranju mogu da funkcionišu kao poziv na akciju, apokaliptične tvrdnje o gubitku podjednako verovatno će naterati ljude da se osećaju kao da ne mogu ništa da urade“, rekla je uz opasku da i dalje možemo da napravimo značajnu razliku i zato je važno da zadržimo nadu.

Trenutna kriza biodiverziteta i šesto masovno izumiranje su odvojeni koncepti koje treba razdvojiti kao pojmove, zaključili su istraživači.