Ko od ško­le be­ži...

Pro­šla škol­sko-stu­dent­ska go­di­na bi­la je je­din­stve­na u isto­ri­ji po bro­ju iz­gu­blje­nih ča­so­va pre­da­va­nja, ve­žba­nja i po­la­ga­nja is­pi­ta. Na­stav­ni­ci i upra­ve fa­kul­te­ta bi­li su po­de­lje­ni na one ko­ji su po­dr­ža­va­li, pa čak i pod­sti­ca­li ob­u­sta­vlja­nje na­sta­ve, i na one ko­je su se to­me pro­ti­vi­li. Na­ža­lost, ova pr­va gru­pa na­stav­ni­ka, ko­joj su pri­pa­da­li sko­ro svi de­ka­ni i čla­no­vi rek­tor­skog ko­le­gi­ju­ma, ima­la je mno­go vi­še uti­ca­ja na me­di­je, što je ohra­bri­va­lo stu­den­te u blo­ka­di.

Ka­kav uti­caj na stu­den­te i đa­ke ima­ju po­me­nu­te ob­u­sta­ve. Uzmi­mo kao pri­mer stu­den­te mu­zi­ke, spor­ti­ste ili ba­let­ske igra­če. Šta bi bi­lo s pi­ja­ni­stom ko­ji ne­za­do­vo­ljan po­li­tič­kom si­tu­a­ci­jom pre­sta­ne da ve­žba svoj in­stru­ment, ili sa te­ni­se­rom ko­ji je ob­u­sta­vio tre­nin­ge? Ja­sno je da bi ta­kvi pro­te­sti ima­li ne­na­dok­na­di­vo štet­ne po­sle­di­ce po uspe­he u da­ljem ba­vlje­nju po­me­nu­tom umet­no­šću, od­no­sno spor­tom. Me­đu­tim, ka­ko će se ob­u­sta­va uče­nja i ve­žbi od­ra­zi­ti na stu­den­te na­uč­nih di­sci­pli­na, ma­te­ma­ti­ke, teh­ni­ke, me­di­ci­ne, i dru­gih? Ta­ko­đe će ima­ti raz­o­ran uti­caj na ko­nač­no for­mi­ra­nje struč­nog li­ka stu­de­na­ta. Do­bro je zna­no da ljud­sko bi­će mo­že naj­bo­lje da uči u pe­ri­o­du od pu­ber­te­ta pa do pri­bli­žno sre­di­ne dva­de­se­tih go­di­na. Sva­ka iz­gu­blje­na go­di­na uče­nja u tom pe­ri­o­du te­ško je ne­na­dok­na­di­va.

Ne­ke od no­vin­skih ana­li­za uka­zu­ju da na­čin pro­te­sta stu­de­na­ta u blo­ka­di pod­se­ća na pro­ti­vlje­nje vla­sti­ma pred­rat­nih omla­di­na­ca – ko­mu­ni­sta, od ko­jih nam je naj­po­zna­ti­ji na­rod­ni he­roj Ivo Lo­la Ri­bar, stu­dent Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta. Me­đu­tim, u bi­o­gra­fi­ja­ma svih ovih bor­be­nih stu­de­na­ta ko­mu­ni­sta ne­ma ni re­či o to­me da su oni boj­ko­to­va­li na­stav­ni pro­ces, a još ma­nje da ih je ne­ko od na­stav­ni­ka pod­sti­cao na to. Mno­gim stu­den­ti­ma ko­ji­ma su pro­šlo­go­di­šnja blo­ki­ra­nja na­sta­ve uma­nji­la spo­sob­nost i vo­lju za na­sta­vak uče­nja, bi­će te­ško da se po­no­vo vra­te u „ska­mi­je”. Me­đu­tim, svi, od rek­to­ra­ta i de­ka­na­ta, pre­ko na­stav­ni­ka, do me­di­ja, tre­ba da ulo­že na­por da se is­tak­ne da se na­stav­ni pro­ces sma­tra sve­tom oba­ve­zom za sve. Pri­tom stu­den­ti i na­stav­ni­ci ne­za­do­volj­ni po­li­tič­kim do­ga­đa­nji­ma tre­ba svo­je pro­te­ste i ak­ci­je da odr­ža­va­ju iz­van fa­kul­tet­skih zda­nja, u vre­me ko­je se ne po­kla­pa s na­sta­vom.

Se­ti­mo se sti­ho­va na­šeg be­smrt­nog uči­te­lja či­ka Jo­ve Zma­ja, na­me­nje­nih osnov­ci­ma, ko­ji se da­nas mo­gu upu­ti­ti i sta­ri­ji­ma: „Ja u ško­lu idem/ i do­bar sam đak/ ko od ško­le be­ži/ de­ran je opak.”

Dra­gan Stan­ko­vić,

Be­o­grad