Skandinavci prvi napuštaju roditeljski dom, Hrvati najkasnije

Mladi u Evropskoj uniji napuštaju roditeljski dom u proseku sa 26,2 godine, a u porodičnoj kući se najduže zadržavaju mladi Hrvati, prosečno 31,3 godine, navodi se u izveštaju za 2024. koji je danas objavio Evrostat.

Počev od 2002. godine, prosečna starost za odseljavanje mladih od roditelja u Evropskoj uniji blago varira od najniže 26,1 godine u 2019. do najviše 26,8 godina zabeleženih u 2006. godini.

Pored Hrvata, u roditeljskom domu se nešto duže zadržavaju i mladi iz Slovačke 30,9 godine, Grčke 30,7 godina, Italije 30,1 godinu i Španije 30 godina.

Nasuprot tome, najbrže se osamostaljuju mladi iz Finske - u proseku sa 21,4 godine, Danske 21,7 godina i Švedske 21,9 godina.

Podaci pokazuju da mladi u EU više osećaju teret troškova stanovanja nego ostali građani. U 2024. godini, 9,7 odsto mladih od 15 do 29 godina trošilo je 40 odsto ili više svog raspoloživog prihoda na stanovanje, znatno više od proseka za ukupnu populaciju koja iznosi 8,2 odsto.

Najviši procenat mladih koji troše 40 odsto ili više svog prihoda na stanovanje registrovan je u Grčkoj 30,3 odsto i Danskoj 28,9 odsto, a najmanji u Hrvatskoj 2,1 odsto, na  Kipru 2,8 odsto i Sloveniji tri odsto.

U zemljama gde mladi ranije napuštaju dom, poput Danske, Holandije, Nemačke, Švedske i Finske, oni češće imaju veći teret troškova stanovanja dok zemlje sa kasnijim odseljavanjem kao što su Kipar, Hrvatska i Italija, beleže niže stope.

Grčka predstavlja izuzetak, pošto u toj zemlji mladi napuštaju dom kasnije, ali uprkos tome izdvajaju veliki deo svog prihoda za stanovanje, navodi se na veb stranici Evrostata.