Božidarov juriš na vetrenjače

Rudnik – Kada je, pre 30 godina, pesnik i ljubitelj prirode Božidar Mandić napustio asfalt Novog Sada i nastanio se na šumovitoj padini Rudnika, poverovao je da je našao pravo mesto za "napredovanje natraške". To je njegova sintagma, koja, u najkraćem, definiše zdrav i dugoročan opstanak života na planeti. Delić kristalno čiste prirode proglasio je ekološkom oazom i nazvao je "Porodica bistrih potoka". A porodicu čine svi koji, sa istim idejama, ovde dođu i provedu nekoliko časova ili dana u dosluhu sa prirodom. Božidarov kutak je postao svojevrstan centar za okupljanje umetnika naklonjenih prirodi (to jedno s drugim ide, zar ne).

– Ovde su proveli mnoge sate Vladeta Jerotić, Ljubivoje Ršumović, Ružica Sokić, Dragan Kresoja, Gordana Brum, Želimir Žilnik, Irina Subotić i mnogi drugi. Okupljali su se mladi i deca iz mnogih gradova u svojevrsnoj školi u prirodi. Podržavali su me i pisali o "ekološkom fenomenu", zdušno se boreći, zajedno sa mnom, kad je, pre četiri godine, trka za profitom (aluzija na obližnji kamenolom "Ćeramide") krenula da bukom, dimom i prašinom ugrožava vazduh i tišinu "Porodice bistrih potoka", da ruši hiljade stabala kako bi, uz potok koji ovuda protiče, razlila asfalt kojim će godinama odvoziti stotine hiljada i milione kubika kamena – priča nam rezignirani Mandić.

Mandićev rat protiv "civilizovanja" rudničke divljine liči na juriš Servantesovog junaka na vetrenjače. Tome su doprineli i meštani zaseoka Brezovica i sela Zagrađe koji su zadovoljno trljali ruke brojeći pare preduzeća austrijske firme "Asamer", dobijene za parcele ustupljene za gradnju puta. Čak su pisali i anonimna pisma redakcijama kako je "Porodica bistrih potoka" u najmanju ruku čudna tvorevina "nekog zanesenog pesnika", koji okuplja homoseksualce, pedofile i druge osobe sumnjivog morala. Prodavci parcela su "digli dževu" protiv građevinske firme tek kad su mine počele da im tresu kuće, kad je prašina sa kamenoloma stigla u njihova dvorišta, a izvori počeli da usahnjuju zbog potresa tla.

Postojala je i nešto duža trasa koja bi, u širokom luku, zaobišla ekološku oazu, ali je "zbog pola litra više potrošenog benzina uništeno tri kilometra šume i kilometar planinskog potoka", kako je to slikovito rekao pesnik Ljubivoje Ršumović. Uz to, obesmišljena je i misija "Porodice bistrih potoka". Mandić ističe da je svet počeo da shvata opasnost od pogubnog dejstva potrošačke civilizacije: otopljavanje, efekat "staklene bašte" i promena klime opominju.

– Niko me nije razuverio u tome da ne smem da branim prirodu. Jeste slaba uteha, ali njihove mašine će zarđati jednoga dana, a ostaće u istoriji naše reči upozorenja. Porazno je to što je jedan kamenolom, a takvih je stotine u Srbiji, bitniji od jedne jedine "Porodice bistrih potoka". U decembru će se održati veliki skup naših intelektualaca za odbranu "Porodice bistrih potoka" u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Potrebno je da šira javnost o svemu bude obaveštena kako posle ne bi rekla da nije znala – najavljuje Božidar Mandić.

Bitke vođene transparentima na ulicama, napisima u štampi, pismima ministarstvima, petominutnim blokadama saobraćaja na Ibarskoj magistrali pod Rudnikom i drugim sredstvima – izgubljene su. Put je probijen, probna proizvodnja kamena u "Ćeramidama" samo što nije počela, vozači katkad i fizički nasrću na branioca ekološke oaze. Mora li se izgubiti i rat?

– Ovaj negativan događaj može se pretvoriti u pozitivan – ne malaksava pesnik i ekolog Mandić. – Rešenje za zaštitu eko-centra i rekultivaciju upropaštenog terena postoji. Manfred Asamer je bogat čovek, dobro zna kako se profit stiče u njegovoj Austriji, a da to ne ugrozi zdravu životnu sredinu. Treba uložiti u to sredstva i kad je o Srbiji reč. Moramo ga primorati da o ekologiji isto misli ovde kao i tamo – zaključuje Božidar Mandić.

Na kraju, podsećanje na ono što je iz naših ranijih napisa u "Politici" mnogima već poznato. Firma "Asamer" iz Gmugdena postala je većinski vlasnik rudničke "Ostrvice". Aktivirala je nekada napušteni kamenolom "Ćeramide", u kojem su rezerve od šest miliona kubika dacita, kamena koji je važna komponenta u proizvodnji asfalta. Dakle, u žiži problema okolnih domaćinstava i, dakako, "Porodice bistrih potoka" jeste kamenolom. Kako će sve izgledati kroz tri-četiri meseca, kad eksploatacija kamena krene punom parom, teško je još naslutiti.